Povodom današnje sednice beogradskog parlamenta, gradska odbornica NOVE Aleksandra Hristićiskritikovala je vladajuću većinu zbog ponovnog kašnjenja početka zasedanja, ali i preobimnog dnevnog reda za koji je materijal takođe stigao sa zakašnjenjem.

Hristić je pohvalila aktivnosti na izradi Akcionog plana adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti, ali i zamerila na pojedinim propustima. Kako je navela, u okviru identifikacije posebno povredivih populacionih grupa, nisu analizirani najsiromašniji građani koji će trpeti najveće posledice klimatskih promena:

- Koliko je tih ljudi i kako će izdržati udare klimatskih ekstrema? To su građani koji nemaju mogućnost da se greju ili hlade, ili se na drugi način zaštite od preterano visokih ili niskih temperatura. Takođe, Plan se dominanto bavi ekstremima i vanrednim situacijama, ali nije dovoljno uzeta u obzir činjenica da nas očekuje pomeranje klimatskih zona prema severu, što znači i da ćemo imati značajnije povećanje srednjih godišnjih temperatura. Zbog toga u ovom Planu treba posebno mesto dati poljoprivredi na teritoriji grada. Podsećam da najveći deo teritorije Beograda čine poljoprivredne površine i da se radi o bitnoj privrednoj grani koja se mora zaštititi. Plan mora da stvori uslove za očuvanje poljoprivrede, a dugoročno i u obzir uzme potrebu promena kultura koje ćemo uzgajati.

Gradska odbornica NOVE je reagovala i po tački Predloga uređivanja i održavanja groblja i sahranjivanja, te izrazila sumnju da će predložene mere pasti na teret džepova građana. Ona je upitala da li predložene promene vezane za izvor finansiranja održavanja staza, puteva, rasvete i hortikulture na beogradskim grobljima u nadležnosti JKP „Pogrebne usluge“, znače istovremeno dodatne troškove za nosioce prava korišćenja grobnih mesta:

- Ukoliko je cilj da se ovim predlogom obezbeđivanje sredstava prenese na nosioce prava korišćenja grobnih mesta, onda je on potpuno neprihvatljiv. Nosioci prava korišćenja već plaćaju i te kako veliki godišnji iznos na ime održavanja grobnih mesta. Pri tome, postojećom normativnom regulativom nije jasno definisano šta se zapravo time plaća, odnosno šta građani dobijaju plaćajući održavanje, s obzirom da troškove svih radova na uređenju porodičnih grobnih mesta snose sami.

Hristić se osvrnula i na navedene prosečne  zarade po zaposlenom bez poreza i doprinosa, koje, navodno, u Beogradu iznose 56.067 dinara. Ona je upitala kojom „matematičkom računicom se došlo do ovog iznosa i ko su oni koji imaju tako velike plate kad, recimo, nastavnici u srednjim školama primaju svega 40.000“:

- Ko su onda ti, i koliko ih ima, koji primaju po 200-300 hiljada dinara, pa se onda došlo do ovako visokog proseka?