Narednih nešto više od mesec dana, koliko je ostalo do vanrednih parlamentarnih uzbora, proteći će u, do sada nezabeleženom utrkivanju malih stranaka za mrvicama vlasti, koje očekuju od budućeg pobednika. Iako pobednik neće biti poznat do kasnih sati 16. marta, oni koji ni sa kakvom političkom moći pokušavaju da se udenu u buduću vlast čine sve da pobednika proglase već koliko danas. Razume se, ne čine to zbog pobednika; svim silama nastoje da se, zbog sebe, uz pobednika i sami pomalo osete pobednicima. Spisak je dugačak. Previše.
To što se na tom spisku nalaze i Čedomir Jovanović i njegova Liberalno demokratska partija, za neke je iznenađenje s obzIrom na njihove procene o dosadašnjem Jovanovićevom političkom angažmanu kao nekompatibilnom s političkim delovanjem Aleksandra Vučića. U pravu su, delimično. Sve ostalo nije dilema. Za to se pobrinuo sam Čeda.
Već neko vreme neskriveno se nudi da dopuni buduću Vučićevu dvorsku svitu. Iz koje bi da istisne Ivicu Dačića. S tim u vezi Jovanović kaže: „Želim da pobedimo Dačića, da dobijemo veću podršku od one koju on ima, da ne bi ucenjivao Srbiju, jer samo to dobro radi“. Cilj mu je, dakle, da bude Ivica umesto Dačića.
Jovanović kaže da je Dačić prevario Vojislava Koštunicu i da je „prevario Tadića, sada bi da prevari čitavu zemlju. Želim da mu oduzmemo tu moć ucenjivanja…“ i zbog toga bi ucenjivač trebalo da bude plen potencijalnog ucenjivača. Čedomir ne kaže ništa o tome da li je Dačić prevario i Vučića (možda se to podrazumeva?), ali je sasvim jasno šta njegova izjava znači. A znači da bi potiskivanjem Dačića bio stvoren prostor za razgovor s Vučićem o budućoj vladi što Jovanović i potvrđuje izjavom: „Za nas je pobeda prilika da možemo da razgovaramo o politici koju želimo u vladi“. A s kime će o tome da razgovara? S Rasimom? Veljom Ilićem? Vulinom? Milankom Karić? Nepotrebno precrtati, dopisati tačan odgovor.
Ogoljenim apetitima za participiranje u Vučićevoj vlasti, Jovanović potvrđuje sumnje mnogih u njegovu političku misiju, koncipiranu po estradnom modelu naočitog uspešnog političara s Dedinja (podrazumeva se i biznismena?!), atletske građe, tetoviranog, doajena džet-seta i svega nedokučivog i nedostižnog njegovom biraču. Istovremeno, Čedomir ne prestaje da deluje revolucionarno što je u biti njegove boljševičke retorike. On još živi u 5. oktobru, u revoluciji koja traje i koja nije dočekala dan sutra.
Za razliku od Borisa Tadića – koji je zadojen nacional-komunizmom delovao sakriven iza paravana demokratije – Jovanović za svoj boljševizam utočište nalazi u liberalizmu. Ekstremnom, u kojem je sve dozvoljeno. Pa i paktiranje sa osvedočenim desničarima, neiskrenim evropejcima koji teže istom cilju – neskrivenoj autokratiji. Kao i kod Bakunjina, dominantan oblik političkog delovanja im je radikalizam. Opasan u svim smerovima i pravcima. Nit koja spaja naprednjačko kvazievropejstvo s boljševičkim liberalizmom.
Bez obzira na to što će ova predizborna kampanja razočarati mnoge koji su svoje poverenje poklanjali „osvedočenim borcima za istinu, jednakost i pravdu“, ona će biti i svojevrsno otrežnjenje za sve kojima su u političkim bajkama patuljci najomiljeniji junaci. Biće razočarani kada se uvere da je sintagma o revoluciji koja jede svoju decu tačna koliko je istinita i neutažena proždrljivost i alavost te dece za vlašću.
Juriš na dvorske titule uveliko traje. Neka mesta su popunjena, vladar će biti onaj koji ostane nezavejan u smetovima kod Feketića, Vulin je u svakom slučaju paž; Velja i Rasim će se već dogovoriti ko će biti komornik, a ko rizničar; lakeji će biti obnovljeni, Milanka će ostati dvorska dama. Ko će biti novi ucenjivač? To mesto je rezervisano za novu dvorsku ludu.
Izvor: www.kolumnista.com , www.dejanjeremic.com
Leave a Reply