Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu nastavlja se farsa Aleksandra Vučića koju on sprovodi preko svojih poslanika, jer će i sa njihovim usvajanjem, kao i pre toga, stranci neometano moći da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji, ocenio je Zoran Živković, narodni poslanik i predsednik Nove stranke.

Živković je na današnjoj konferenciji za novinare rekao da se predloženim izmenama Zakona ograničava pravo stranih državljana kao fizičkih lica da kupuju zemlju u Srbiji:

- Dakle, kao i pre pet ili 15 godina, stranci će moći da kupuju poljoprivredno zemljište tako što će iz džepa da izvade od pet do 50 evra, registruju privatno preduzeće sa 100 odsto stranim vlasništvom u Srbiji, i to preduzeće ima status domaćeg pravnog lica koje onda može po Srbiji da kupuje nekretnine, poljoprivredno, građevinsko zemljište...

Predsednik NOVE je istakao da je cilj ovog zakona nije zaštita poljoprivrednog zemljišta, već nastavak zamagljivanja prilika kako bi Vučić sa svojim partnerima iz organizovane kriminalne grupe mogao da nastavi poklanjanje srpske zemlje:

- Kažem poklanjanje a ne prodaja, jer Arapi, Nemci, Turci itd, koji ovde dobijaju zemlju u zakup po cenama ispod svakog nivoa, proizvode veću štetu nego potencijalni kupci fizička lica koji bi kupili dva hektara... a da ne govorim o domaćim tajkunima koji su ovde godinama zaštićena vrsta. Koliko je zakon besmislen, dočaraću primerom koji jeste grub, ali nažalost tačan: kada bi Ramuš Haradinaj poželeo da kupi 18.000 hektara u Vojvodini, to bi mogao da učini bez i najmanjeg problema jer ga Vučićeva vlast definiše kao državljanina Srbije budući da je Kosovo deo Srbije. Kada bi Tomspon, ustaški pevač iz Hrvatske, poželeo to isto, kao fizičko lice imao bi problem da kupi vojvođansku zemlju. Ali, ako bi dao pet evra i registrovao preduzeće koje bi se zvalo, recimo, „Volim Srbiju“, mogao bi da kupi onih 18.000 hektara jer više ne bi bio Tompson ustaša i građanin EU, nego domaće preduzeće.

Za srpsku poljoprivredu mnogo je bolje da se, naveo je Živković, već sada za narednu godinu obezbedi sedam-osam miliona evra, „što je tek petina novca koji se baca na Air Serbia“ i što je dovoljna suma da se protivgradni sistemi obskrbe dovoljnom količinom raketa i uspostavi apsolutna zaštita od grada.