Lečenje retkih bolesti, lokalne samouprave, LGBT - nisu u SNS agendi!

Lečenje retkih bolesti, lokalne samouprave, LGBT – nisu u SNS agendi!

U Fond za lečenje retkih bolesti i dalje će se slivati zanemarljivo mali postotak od prihoda od igara na sreću. Lokalne samouprave i dalje će zavisiti od političkih i finansijskih centara moći, pripadnici LGBT populacije neće biti zaštićeni od neonacističkih i neofašističkih organizacija, a Republika Srbija i dalje odbija suočavanje sa ratnim zločinima počinjenim u njeno ime. Takve izbore napravila je vladajuća većina juče u parlamentu, odbivši da čak i raspravlja o predlozima zakona koje je uputila narodna poslanica Marinika Tepić.

Tepić je predložila četiri predloga zakona: Predlog zakona o izmenama Zakona o igrama na sreću, Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Predlog izmene Zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika.

- Po tekućem zakonu, 60% od prihoda od igara na sreću direktno se sliva u budžet Republike Srbije, a preostalih 40% se namenski opredeljuje u pet oblasti, između ostalog za finansiranje Crvenog krsta, sporta i omladine, projekata na nivou lokalne samouprave i za lečenje retkih bolesti, kao i oboljenja i stanja koja se ne mogu lečiti u Srbiji. Unutar tih 40%, samo 5% odlazi na lečenje retkih bolesti i onih koje se moraju lečiti van granica naše zemlje. Moj je predlog da se izmeni ta proporcija: da 50% od prihoda od kladionica, poker aparata itd. ide direktno u republički budžet, drugih 50% za namenske svrhe unutar kojih bi se izdvajanje za lečenje retkih bolesti povećalo sa sadašnjih 5% na 25% - navela je Tepić i dodala da, uz svo uvažavanje sporta i omladine, ljudski životi, naročito onih najmlađih, jesu najdragoceniji, a lečenje se ne sme obezbeđivati SMS porukama i humanitarnim koncertima.

Obrazlagajući Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Tepić je navela da on zapravo znači „vraćanje na stanje koje je prethodilo izmeni ovog zakona jesenas, kada je deo prihoda od poreza na zarade opštinama i gradovima otet u korist republičkog budžeta“.

- Tim izmenama je gradovima i opštinama uzet najsigurniji prihod. Sredstva su im smanjena, a nadležnosti ostale u istom obimu kao pre toga. Moj je predlog da gradovima i opštinama ostane 80% od poreza na zarade, a da 20% ide u republički budžet. Predlažem to, iako znam da će ta povećana sredstva, ukoliko se ovaj predlog usvoji, biti zloupotrebljena od vladajuće Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera. Zloupotrebama lokalnih budžetskih sredstava svedočili smo i tokom poslednje predizborne kampanje, kada se tim novcem finansiralo prevoženje „mitingaša“ iz javnih preduzeća na partijske skupove, izdvajalo se i za „botove“ koji u radno vreme obavljaju „botovski posao“, za „door-to-door“ prikupljanje kapilarnih glasova, pa čak i za tzv. sredstva javnog informisanja kao što je Informer! Taj Informer je u mom gradu Pančevu dobio sredstva za projektno finansiranje! Razumem da Informer ima projekat, ali on ne sme da se finansira iz bilo kog javnog budžeta, a naročiti lokalnog – rekla je Tepić i dodala da, uprkos navedenim rizicima, jedinice lokalne samouprave moraju postati vlasne nad svojim budžetom i da ne zavise od centara moći, kako političkih tako i finansijskih.

Govoreći o Predlogu izmene Zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola, Tepić je istakla da je načinjen mali, ali važan korak unapred u odnosu na njeno izlaganje na prethodnoj sednici, budući da „poslanici vladajuće većine više ne mašu fotografijama tuđe dece, stigmatizujući ih usred parlamenta“:

- Vreme je da odemo i korak dalje i da zakonom potvrdimo jednakost svih, bez obzira na versku, nacionalnu pripadnost i seksualnu orijentaciju. Prema sadašnjem zakonu, kažnjivo je isticanje neonacističkih i neofašističkih simbola, kao i organizovanje neonacističkih i neofašističkih manifestacija ukoliko je usmereno protiv nacionalnih manjina, crkava i verskih zajednica. Predlažem da se to proširi i na pripadnike LGBT populacije.

Prema važećem Krivičnom zakoniku, negiranje genocida i ratnih zločina je krivino delo, ali je nedopustivo, navela je Tepić, da se to odnosi samo na one ratne zločine i genocide koji su proistekli iz presude domaćeg suda i Evropskog suda pravde:

- Ovakav restriktivni izbor ministarka pravde pokušala je da obrazloži tvrdnjom da su svi ostali međunarodni sudovi koji se bave genoocidima i ratnim zločinima zapravo ad hoc sudovi i da se kao takvi ne mogu uvrstiti u zakon. To nema osnova, jer oročenost trajanja rada nekog suda ne dovodi u pitanje njegove odluke koje su pravosnažne isto koliko i odluke trajnog suda. Zato predlažem proširenje ovog člana Krivičnog zakonika uz još dva suda – Svetski sud pravde i Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru stare Jugoslavije. Predlažem to jer duboko verujem da je za ozdravljenje postkonfliktnog društva, kakvo je naše, važno suočavanje i sa ratnim zločinima počinjenim u naše ime.

mm

Press služba

Ostavi komentar

Zatvori