Leteći cirkus

Leteći cirkus

Onaj ko nije mogao da odoli mazohističkom porivu da odgleda još jednu redovnu Vučićevu nedeljnu samoterapiju na "Pinku", u prvom momentu je, verovatno, konstatovao kako se Goca Uzelac baš prolepšala. Ipak, na drugi pogled, postalo je jasno da je te večeri pod reflektore stadiona srama u prajm tajmu istrčala lepa Irena koju znamo sa „Studija B"! Neupućenom gledaocu neminovno se nameću sledeća pitanja: Da li se novinarski transfer veka konačno isplatio? Ili je Irena, možda, sa jutarnjeg, došla u večernji termin na pozajmicu da odigra samo jedan meč? Ili je u pitanju otvoreno merdžovanje dve frenkvencije (lokalne i nacionalne), čiji gloduri, inače mentalni blizanci, u incestualnom i protivprirodnom odnosu stvaraju do sada neviđenog monstruma? Sve se to, moguće, sluđenom i hipnotisanom gledaocu vrzmalo po glavi dok je nova zvezda „Pinka" pokušavala da okršaj sa pacije... odnosno sagovornikom, kako-tako privede kraju. Nekako je uspela da izdrži do poslednjeg zvižduka, dok je za to vreme sirota Goca sedela na klupi, iako je u prethodnim mečevima ostavljala srce na terenu.

Ipak, biser večeri, u oštroj konkurenciji Vučićevih prenemaganja, bečenja, izdiranja na sve i nepodnošljive količine demagogije, bila je rečenica koja je označila kraj svake nade za pobornike Montija Pajtona. Baš tako. Preterivanje i paradoks kao način da se, kroz uvrnuti humor, naglasi određena društvena pojava više ne postoji ovde. Život ga je satro i prevazišao. Nema tog naslednika Majkla Pelina ili Terija Džonsa, nema tog majčinog sina kojeg svrbi pero i voli da sebe naziva humoristom ekstremnog tipa, koji će nakon onoga što je, hm, predsednik republike izjavio te večeri, da se usudi da ponovo nešto napiše. Sve nakon ovoga izgledalo bi bledo i nedorečeno.

A vrhunska misao koju je Vučić izbacio u etar glasi: „Taj Kulturni dnevnik služi samo da u njemu gostuju oni koji će tri puta da mi opsuju majku"! Pa, dobro, ko bi to mogao da smisli? Osim njega, naravno. Spavaš li mirno, Džone Klize? Čak i da se legenda Letećeg cirkusa usudio da se našali na takav način, bio bi prezren i optužen za preterivanje. Ovako, Vučić je zabo glogov kolac u ostatke Pajtonovaca i ostao sam na pijedestalu jer je jednim potezom oduvao sve konkurente.

Da je beskompromisna i puna autoriteta Irena, vrhunski pripremljena za ovaj duel, upitala Vučića da malo pojasni i obrazloži ovaj svoj mentalni dragulj, verovatno bismo čuli kako mali Alek zamišlja uređivanje Kulturnog dnevnika:

„Halo, ovde je urednik Kulturnog dnevnika. Da li biste želeli da gostujete u našoj emisiji"?

„E,  pa konačno ste me se setili. Bilo je krajnje vreme. Je l' to zbog nove knjige"?

„Ma, jok, kakva knjiga, to može da bude samo izgovor. Znate, naša uređivačka koncepcija se sastoji u tome da gost mora tri puta da Vučiću opsuje majku."

„Kako to mislite?"

„Pa, lepo. Kao da nikad nikom niste psovali majku?“

„Ovaj, jesam, ali nikad na nacionalnoj televiziji."

„Nije to ništa. Samo vi njemu lepo nanu naninu i sve će biti u redu."

„Znate, ja sam Crnogorac poreklom, možda bih mogao da mu opalim i oca koji put."

„Ne, ne. Moramo čvrsto da se držimo srpske tradicije. Samo se oslonite na majku i to tri puta. Na početku, u sredini i na kraju."

„A što baš tri puta?“

„Pa tri puta bog pomaže."

„Aha. Shvatam."

„To vam je kao troprst, troljubac, trojstvo... trosed. Onako, srpski."

Eto, tako verovatno Vučić misli da se pravi sinospis za taj Kulturni dnevnik koji je, po njemu, i izmišljen da bi gosti pred milionskim auditorijumom mogli nesmetano da mu se naj... mile majke.

Ako to nije vrhunac besmisla pred kojim čovek zanemi i dugo zuri u prazno pitajući se da li je stvarno čuo to što je ovaj izgovorio i da li je moguće da nekom uopšte padne na pamet da tako nešto prevali preko usana, onda stvarno ne znam šta je.

Prošlo je već par dana, a bastion nezavisnog novinarstva, zvani RTS, gromoglasno ćuti. Nema komentara, nema odgovora, nema demantija. Nema ničeg. Čak ni u onom nekulturnom dnevniku od pola osam, u kome se čitaju raznorazna saopštenja od Kurte i od Murte. Čuje se samo ćutnja koja zveči i odzvanja hodnicima u Takovskoj. Valjda su i oni zanemeli u neverici. Šta li?

Samo, možda nije na odmet podsetiti se da je sadašnji direktor i glodur RTS-a, ne tako davno vodio i uređivao emisiju koja se zvala „Nije srpski ćutati".

 

Autor: Nebojša Milosavljević, koordinator Resornog odbora za kulturu GO NOVE Beograd

Nebojša Milosavljević

Rođen 1962. u Kruševcu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1988. godine i narednih nekoliko godina radio kao novinar u kući "Politika". Sredinom 1955. preselio se u Kanadu gde je, pored drugih poslova, nastavio da se bavi novinarskim i književnim radom. Od decembra 2013. godine živi u Beogradu. Član je Gradskog odbora Nove stranke Beograd.

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori