Naše shvatanje demokratije se bazira, u suštini, na populizmu - "hajde da pitamo narod". Da ilustrujem zašto ovo funkcioniše savršeno loše. Zamislite da ste bolesni. Ne govorim o upali grla ili gripu, govorim o ozbiljnim bolestima. Koga ćete pitati kako da se lečite?
Posle nadasve bizarnog i tužnog (pokušaja) "breksita", krenule su i obavezne "analize javnog mnjenja" i postavljanje pitanja o tome gde se na putu ka Evropskoj uniji Srbija uopšte nalazi.
Međutim, što se tiče "breksita", već dva miliona ljudi je potpisalo peticiju da se referendum ponovi; pored toga, nije još uvek sigurno da se rezultat referenduma uopšte može primeniti, postoje mogućnosti i da Škotska blokira usvajanje.
Ipsos Strategic je objavio rezultat od oko 60% ljudi koji bi na potencijalnom referendumu u Srbiji glasali za ulazak u EU. Budući da je to i zvanična priča "mandatara", moglo se i očekivati da "skor" bude visok. Sa druge strane, DSS je zatražila referendum, nadajući se da će se "narod" odlučiti za "ne" Evropskoj uniji - i Kameron je mislio da će se Britanci odlučiti za "da", pa sada više nije ni premijer (na drugoj strani je i pitanje da li "mandatar" stvarno želi da uđe u EU, mada mi se čini da tome veruju samo ultranacionalisti). U javnosti postoji shvatanje da je referendum - dakle, plebiscitarno odlučivanje - nekakva intrinsički demokratska instanca. Nisam siguran da sam u stanju da valjano naglasim koliko ovo nije tačno. Ne samo da referendum nije demokratski, već je sušta suprotnost demokratiji. O ovome je nedavno bio pitan i svetski poznati biolog i edukator, dr Ričard Dokins, penzionisani profesor Oksfordskog univerziteta. Na pitanje o tome da li bi Ujedinjeno kraljevstvo trebalo da izađe iz Evropske unije, odgovorio je pitanjem koje je začudilo mnoge: "Kako se iko drznuo da pita mene o tome? Ja sam biolog, nisam ni politolog, ni istoričar, ja sam za ta pitanja ignoramus".
Dobro došli u svet nauke, u kojem je Daning-Krugerov efekat bez problema negiran. Dobro došli i u svet demokratije, gde se o važnim pitanjima ne odlučuje na ulici. Naše shvatanje demokratije se bazira, u suštini, na populizmu - "hajde da pitamo narod". Da ilustrujem zašto ovo funkcioniše savršeno loše. Zamislite da ste bolesni. Ne govorim o upali grla ili gripu, govorim o ozbiljnim bolestima. Koga ćete pitati kako da se lečite? Svog komšiju, koji je možda izvrsni istoričar? Brata od strica, koji je možda jedan od najboljih auto-mehaničara koje znate? Čoveka koji radi na trafici? Sve su to poštena zanimanja, i kao takva zaslužuju respekt - u svom polju. Nekako sumnjam da ćete se obratiti bilo kome od gorenavedene trojice. Pitaćete lekara. Zašto biste onda lekara ili automehaničara pitali za politološka pitanja? Pretpostavio je Dokins da će biti optužen za elitizam. Možda, ali da li ste primetili da je i sam sebe izbacio iz te elite?
Kada se kaže "demokratija", ne misli se na plebiscit. Naprotiv, misli se na elektoralnu demokratiju, poznatiju u žargonu političkih nauka pod imenima predstavnička demokratija, posredna demokratija, indirektna demokratija, pa i parlamentarna demokratija. Pošto gorenavedeni lekar poznaje politiku isto koliko i političar medicinu, on će dati svoj glas svome predstavniku u parlamentu, koji će, kao stručnjak, potom i odlučivati o takvim instancama umesto njega. Ako želite da sazivate referendum o ulasku u EU, molim vas sazovite i referendum prijatelja i kolega o tome kako ćete se lečiti kada dobijete rak. Nažalost, neki to i rade, pa se leče "alternativnim" putevima i - umru.
U Srbiji je problem taj što među članovima predstavnika državljana (ne "naroda") Srbije stručnjaka odavno nema (mašinski inženjer koji ne zna šta je vazduhoplov, ministar odbrane koji se teleprontuje, i tako dalje), te je jedina opcija - "pitajmo narod". Ukratko, referendumi su potrebni za politička pitanja isto koliko i za lečenje, a kako ne možemo svoje odluke da delegiramo poslanicima, treba izabrati nove poslanike. Kao politolog i istoričar koji se bavi evropskom politikom i istorijom, stručnog sam mišljenja da u EU treba ući, kao što sam i stručnog mišljenja da se to pod vladom ovog "mandatara" to neće desiti. Od osnivanja Evropske unije vlada mir u Evropi kojega nikada nije bilo. Granice su se otvorile, mobilnost se povećala, trgovina se poboljšala. Demokratski deficit je, nažalost, zavladao i u EU sa rastom desnice, te je stoga sada još važnije ući u Uniju kako bismo se protiv tog demokratskog deficita i borili. Drugog doma nemamo; nalazimo se između SAD, federacije država koja u novembru bira između lošeg i lošijeg, i Rusije, u kojoj vladaju jeziva autokratija i nedostatak ljudskih prava. Moramo se boriti za Evropu, moramo se boriti za svoj dom.
Onima kojima politika i istorija nisu struka, mogu da ponudim relativno lak modus razmišljanja: pogledajte za šta se zalažu desničari, i budite protiv toga. Bićete na pravoj strani u barem 99% slučajeva. Otkada je sveta i veka, desnica je dovodila do konflikta, ratova i sveopšte katastrofe. Apsolutno je bizarno slušati desničare kako se detinjasto i nezrelo, poput Donalda Trampa, bune protiv Evropske unije, koja je upravo zbog njih u krizi. Sećate li se Adolfa Hitlera? Newsflash: najpoznatiji desničar u istoriji civilizacije.
Samo, molim vas, nemojte misliti da ste stručni za sve. Ja lekare pitam kako da se lečim.
Autor: Srđan M. Jovanović, zamenik predsednice Saveta Nove stranke
3 Comments
Roger Peeters
Kako je moguce da neko kao vi posle toliko iskustva na strucnom planu, sirom evrope i svjeta na tako lak nacin zakljuci sledece:
1. 17,5 miliona britanaca su ne-kompetentni
2. Jos oko 300 + miliona ostalih evropljana koji izmedju ostalog zele suverenitet i decentralizaciju su takodje ne -kompetentni (u Srbiji bi ste ih nazali glupima)
2. Demokratija je selektivna mjera na raspolaganju Briselu i balkanskim politickim strucnjacima
3. Onaj tko misli drugacije (nego korumpirana elita) je po definiciji desnicar a time i rasista
Odgovori koji ja vidim na pitanje koje sam gore postavio je najverovatnije jedno od sledecih:
Niste obratili paznju na skolskim casovima, imate materijalne dobrobiti ili ste jednostavno ignorantni.
Savet – Analizirajte vas stav i dosadasnji rad DETALJNO, krenite od samog pocetka, bazirajte sve na cinjenicama…nije tako tesko kao sto izgleda. Mi u europi smo to vec vise puta radili ( krenuli od pocetka) i ispravljali pogreske kad je to trebalo, kao sto to radimo sada!
Na srecu zivimo u demokratiji gdje svako moze da pise ili kaze ono sto zeli i na nacin koji to zeli. Naravno i vi imate te mogucnosti ocigledno je da ih koristite. Normalno ne bih gubio vrjeme na slicne stvari ali posto se visoko pozicionirani clan ipak jedne prominentne politicke grupacije na balkanu ja cu vas tekst prevesti na Holandski jezik u cjelini i predstavicu ga kolegama i poznanicima iz najjace Holandske struje koja se bavi analizom rada EU i organizacijom referenduma na tlu NL i Belgije.
Ukoliko je vas text bio sarkasticne prirode a ja to nisam tako razumio usled mog osrednjeg znanja Srpskog jezika…unapred se izvinjavam.
Mnogo Pozdrava
B. Sikimić
Ne pitajte narod, već doktora, naravno, ako ste bolesni. Medjutim, volja naroda se ne može nazvati bolešću, makoliko je autor potcenjuje i čak ismeva, primerima sa lekarom, automehaničarom i čuvenim biologom. Autor polazi od potpuno pogrešne pretpostavke, ako on ništa ne zna o upali pluća, istrošenom homokinetičkom zglobu, mikrobiologiji ili finansijskim projekcijama, da onda ni svi oni iz tih specijalnosti, ne znaju ništa o politici. Da to nije tako, navešću samo primer Ronalda Regana, glumca po profesiji, koji se smatra za najuspešnijeg predsednika SAD u poslednjih nekoliko decenija.
Rečenica „… on će dati svoj glas svom predstavniku u parlamentu, koji će, kao stručnjak, potom i odlučivati o takvim instancama umesto njega.“ (potcrtao BS). Kakav je to „stručnjak“, koji će odlučivati o „takvim Instancama“, koje mogu biti u dijapazonu od mila – do nedraga, uz logično pitanje, zar opšti stručnjak nije kontradikcija sama po sebi? Medjutim, ako glasač da glas za politički program svog predstavnika u parlamentu, a taj program sadrži i napr., učlanjenje u EU, onda nema potrebe za referendumom po pitanjima iz tog programa. Ako to nije slučaj, pa politički program zastupa napr., kvalitetnije obrazovanje i ekološku državu, a pretstavnik u parlamentu želi da provuče uvoz i odlaganje radioaktivnog otpada ili atomskog oružja, to bi bile zloupotrebe ovlašćenja i zahtevale bi opoziv predstavnika ili referendum. U tom smislu, podrška tezi da je referendium greška u principu, jednaka je uručivanju blanko dozvola predstavnicima da mogu da čine šta god ih je volja, bilo iz neodgovornosti, ne znanja, ličnog interesa ili čak zle namere, a da sve posledice trpi narod decenijama. Složićemo se, nadam se, da ovakva izvrdavanja, nisu ciljevi kojima se teži u razvoju demokratskog društva.
Nije primereno oceniti britanski referendum kao „bizaran i tužan“ (mada bih i ja, da sam bio u UK, glasao protiv Brexita), kada britanski premijer, koji se maksimalno zalagao za ostanak UK u EU, u svom govoru neposredno po objavljivanju konačnog rezultata i njegovog ličnog političkog poraza, nije ni jednom jedinom reči osporio ili na bilo koji drugi način omalovažio ishod referenduma. Objašnjenje je jednostavno, premijer UK, kao dugogodišnji političar i pripadnik vrha političke elite, nije ni za trenutak pomislio, da mu je po tim osnovama od Boga dato pravo, da ne poštuje volju većine gradjana. Njegovom stavu sigurno doprinosi i osamstoprva godišnjica tradicije UK u očuvanju i razvoju demokratije.
Na kraju, zapazio sam konstataciju da u Rusiji vlada jeziva autokratija. Prvo, ostavio bih Rusima da rešavaju probleme u Rusiji, a drugo, iz ličnog iskustva znam da tamo ne teče med i mleko, ali takodje i da tamo nema ničeg „jezivog“. U nedoumici sam, da li smo mi diskvalifikovani ili prekvalifikovani da bismo davali sud o stepenu autokratičnosti tudjih autokratija?
Rajko Pejovic
Za Vučića važi ono: vredan, radan, nestrpljiv, ali nema s kim ili ne želi niskim. Ovo drugo je opasno. Gledajući razvoj Kine, pa možda i Rusije, mi smo kvalifikovani da dajemo sud o autokratičnosti naših, ali ne toliko tuđih autokratija. Ipak su to velike zemlje, koje su stotinama puta veće od nas, pa ne može biti to isto. Ipak, kao politički i ekonomski svestan 64-godišnjak šaljem i ovu poruku: SVAKI
GLAS I SVAKA SLOŽNA GRUPA LJUDI MOŽE PROMENITI POLITIKU. Setmo se US, YU and Cheh demonstracija 1968. Niti su lideri (DŽonson, Tito, Dubček) ostali isti i na istim pozicijama niti je svet ostao isti, mislim ostrašćen crven i rob jednostranih 2 – blokovskih gledišta. Slušajmo, gledajmo i čitajmo umetnike, pisce, režisere, muzičare, tog vremena, pa i danas.
Dajte mi savet: Kako mogu izraziti svoje misl i idejei u nekoj vrsti bloga, kolumne, a da to neko razuman pročita. Posebno se smatram kompetentnim u privredi, poljoprivrednom razvoju i ekologiji u poslednjim decenijama. Živim u Kikindi, sklon sam i podržavam demokratske opcije. Puno pozdrava, Rajko Pejović