"Novi identitet" prestonog grada

“Novi identitet” prestonog grada

Nedavno je aktuelni gradonačelnik na konferenciji za medije izjavio da će budući kompleks od 68.000 m2, tzv. „SKYLINE“, koji će u toku  ove  godine  početi  da se gradi  na lokaciji porušene zgrade bivšeg Saveznog MUP, biti novi simbol Beograda. Tim povodom je istakao da je to prilika da se aktuelni gradski urbanista „upiše u istoriju grada“.

Često pominjana krilatica o „novom identitetu Beograda“ od strane gradskih čelnika, koja se prvenstveno odnosi na projekat „Beograd na vodi,“ kao i neizmerna fascinacija takvim urbanim razvojem grada,  pokazana od  strane  aktuelnog  gradonačelnika,  govori  nam da će pored gradskog urbaniste,  najverovatnije u istoriju grada  biti  upisan  i  sam gradonačelnik. Postavlja se pitanje da li će biti upisani kao odgovorni profesionalci u svom poslu ili amateri, odgovorni za  urbanističke promašaje u  prestonom  gradu.  Kako  će istorija grada da  sudi, pokazaće vreme.

Gradski urbanista, koliko je poznato, nikada se nije oglasio na upozorenje znatnog dela stručne javnosti da izgradnja visokih objekata u Ulici Kneza Miloša, na mestu gde je ulaz u centar grada, narušava urbani lik  te važne ulice, te je projekat „SKYLINE“ izraelskog arhitekte Ami Mura neprimeren na toj lokaciji. Gradski urbanista se nikada nije distancirao od korporativnog urbanizma čiji jeprvenstveni cilj ispunjenje želja investitora, a ne urbani razvoj grada, kao saglasje struke, politike i građana. Nije ga zabrinulo otvoreno pismo povodom projekta „Beograd na vodi“,upućeno građanima Beograda od strane Međunarodne mreže za urbani razvoj i akciju  INURA  (International  network  for  urban research  and action), čiji su članovi stručnjaci iz celog  sveta koji se bave razvojem  gradova. U pismu se upozorava: „Mega projekti su uvek  osetljivi na fluktuaciju tržišta. Poveravanje čitavog projekta jednom investitoru samo povećava taj rizik:  ukoliko kompanija postane finansijski neodrživa, Beogradu će ostati nedovršeni razvoj na ovoj centralnoj lokaciji“.

Ignorisanje mišljenja uzavrele domaće stručne javnosti u vezi realizacije projekta „Beograd na vodi“, govori o  nedostatku  profesionalne  etike. Možda je u pitanju  samo  očuvanje stečene pozicije na kojoj se nalazi gradski urbanista ili strepnja da se proglasi politički nepodobnim ukoliko se prikloni mišljenju struke!

Predstavljajući projekat „Beograd na vodi“ kao „novi  identitet Beograda, aktuelni gradona- čelnik ovenčan samoljubljem u svoje sveznanje, odkriva građanstvu još jednu bajku. Model izgradnje jednog zgusnutog,  izdvojenog  i zatvorenog  dela  grada  kao samostalne celine u savskom priobalju,  sa visokim objektima  uz samu obalu i pločastom kulom „Beograd“ visine 168 m,  koja  nadvisuje  plato  Svetog Save za oko 100m, ne predstavlja nikakav „novi identitet Beograda“. Taj projekat predstavlja plagijatorski model arhitektonskog stila, preslikanog i viđenog u gradovima Bliskog Istoka. Projekat „Beograd na vodi“ poništava u potpunosti vizuelni  identitet Beograda. Izgrađeni visoki objekti  na  levoj  savskoj obali poništiće pogled na Beograd sa desne obale Save, a pogled na Savu  sa Terazijske  terase nestaće, čime je obesmišljen uopšte pojam  savskog  amfiteatra.

Neodgovoran je i dilatantski pristup gradske vlasti, a posebno njenog čelnika prema projektu „Beograd na vodi“ u svim aspektima, a posebno u smislu nesprovođenja prethodne temeljne izrade studija o zemljištu i ispitivanja terena na kome se grade visoki objekti. Poznato je  da  je na tom mestu  Sava u vezi sa podzemnim vodama i da je taj teren sklon vodoplavljenju  naročito u slučaju  obimnijih kiša. Nedavno se u podrumima dve visoke stambene zgrade u izgradnji pojavila voda, o čemu gradska vlast ćuti. Da li će pumpe za ispumpavanje  vode  morati  stalno da rade ili povremeno, vreme će pokazati.

Interesantno je napomenuti mišljenje poznatog danskog arhitekte, urbaniste Jana Gela o visokim objektima. Na predavanju koje je održao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu prošle godine  između ostalog rekao je: „Čovek je stvoren da gleda ispred sebe, ne dole ili gore. Može da vidi i glasom dosegne do petog sprata. Iznad toga ulazimo u sferu vazdušnog saobraćaja“.

 

Gradski odbor Nove stranke Beograd

 

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori