Drage kolege blogeri, ovo je zajednički blog pet starih autora sa bloga B92. Osetili smo da je vreme da se “autujemo” i da vam prijavimo svoj politički angažman u NOVOJ stranci.
U ovim smutnim vremenima, kada svaka akcija i svaki pokušaj da se građanskim putem razreše problemi nagomilani u našem okruženju, svako od nas petorice, pojedinačno, doneo je odluku da kroz političku stranku i uz sva saznanja koja je tokom života stekao, pruži makar deo pomoći jednoj političkoj opciji.
Naravno da je DrM bio prvi koji je “povukao nogu”. Stari lisac je posle toga (povlačenja noge) povukao ikukusigameni. Brzo nakon toga, zahvaljujući uspešnom penzionisanju, priključio se i expolicajac. Onda je, uz malo prenemaganja u priču uskočio i Libkonz, a za njim, kao preko potreban IT majstor, i UrošV.
Tu smo, gde smo, stojimo ispred vas, naših kolega i prijatelja i spremni smo da prodiskutujemo o svemu što vas zanima u vezi politike i programa NOVE stranke.
Naravno, trolovanje je dozvoljeno i poželjno.
Živeli!
UrošV:
Kad smo se NOVA i ja sreli, razumeo sam da zadovoljava moju potrebu za političkim angažmanom. Sve što poslanici NOVE govore u parlamentu usuđujem se da potpišem, dobri prijatelji me ubeđuju da je organizacija otvorena za ono malo dobrih ideja koje imam, a tiču se - već znate čega, a princip akademske čestitosti mi je vlažni san. Kroz tu ideju, otpor toj ideji i sve što ona predstavlja - prelama se naše društvo, naša etika, volja, i ono šta jesmo i šta postajemo.
EXpolicajac:
Da se se javno predstavim. Zovem se Goran Barun - penzioner. Super zanimanje na današnje vreme. Penzionisani sam policajac koji je nakon 27 godina aktvne službe stekao uslov i sa 53 godine i 8 meseci života ostvario pravo na penziju.
Pisao sam pod pseudonimom. Morao sam. Gledao sam svašta i proživljavao neobična iskustva za prosečnog čoveka. Imam dva sina. Stariji je doktor pravnih nauka, a mlađi na četvrtoj godini mašinstva. Obojica hoće da pobegnu iz Srbije. Eto, zato sam ušao u politiku. Da prestanu deca da ginu i beže iz Srbije.
Libkonz:
Nikad ne reci nikad.
Uglavnom smo moji prijatelji i ja o ulasku u politiku pričali nakon što malo više popijemo. Tad bismo govorili kako ćemo pokrenuti naš grad i parazite i neradnike oterati iz gradske uprave. Sledeći dan bismo svi odustajali od te ideje.
Prvi put sam, nakon 40 godina života, ušao u neke mirne vode i razmišljao o podizanju voćnjaka. Onda je krenula hajka na Sašu Jankovića, plač nekih ljudi iz mog okruženja zbog potpunog beznađa, pa neke ludosti gradske uprave i prelomio sam. NOVA je bila logično rešenje. Nakon učlanjenja sam osetio neko olakšanje, kao da sam veliki teret skinuo sa sebe.
Dr M:
Dugo sam priželjkivao osnivanje stranke koja u potpunosti izražava moje političke težnje: jako levo i liberalno u oblasti ljudskih prava i, istovremeno, centralno desno, sa odgovornom socijalnom osetljivošću, kad je u pitanju ekonomija. NOVA stranka je ponudila tačno to, uz još jednu bitnu stavku: Nove ljude u politici. Naime, za bar 75% članova NOVE članstvo u toj stranci je prvi politički anganžman, a više od polovine članova ima ispod 30 godina.
Ovo bi bilo dovoljno da na izborima glasam za njih.
Ono što me je podstaklo da se i aktivno uključim u rad stranke, jeste dolazak na vlast primitivnog voluntarističkog amaterizma na izborima 2012. i svest o tačnosti nečije izreke da je najgore što pošten čovek može da učini je da ne učini ništa.
Carpe diem.
Kukusigameni:
Sećate se ždralova? Sećate se inicijative blogera b92? Sećate li se bilo kog svog pokušaja da razrešite, pomognete ili uradite neku dobru stvar? Moje je iskustvo da u ovoj zemlji svaki takav pokušaj biva suočen sa jednim zidom - zidom koji se zove politika. Pa zašto onda ne bih, ovakav kakav sam, pokušao da budem makar mekši zid onima koji u budućnosti pokušaju nešto dobro da urade?! Nešto, onako iz svog srca.
U svom profesionalnom radu sam dostigao skoro sve što sam želeo. Dotakao sam ponovo taj zid koji ne dozvoljava dalje. Tako je i sa mnogim zanimanjima kojima sam se bavio tokom svojih pola veka života. Nešto mora da se menja, makar za nekog u budućnosti.
Presudna rečenica, koja je dovela do mog ulaska u politiku je bila rečenica moje ćerke: “Stvarno tata, ako misliš da stvari možeš da pomakneš makar za milimetar, to bi trebalo i da uradiš.”
I evo, jurim taj milimetar.
Autori: Aris Movsesijan (kukusigameni), Mihailo Đorić (Dr M), Goran Barun (expolicajac), Milan Milanko (libkonz) i Ladislav Urošević (uros_vozdovac).
Preuzeto sa bloga B92: http://blog.b92.net/text/25910/ODLICAN-5/
Leave a Reply