Program NOVE spoljne politike

S obzirom na fundamentalne promene u sistemu međunarodnih odnosa koje snažno utiču na međunarodni položaj i spoljnu politiku naše države, predlažemo da se hitno definiše NOVA spoljna politika Republike Srbije.

 

Duboko ukorenjena, hronična nesposobnost političkih lidera u Srbiji, kao i sve izraženija dihotomija u kreiranju i sprovođenju ciljeva i prioriteta spoljne politike koja je prisutna od 2004. godine do danas, predstavlja polaznu tačku neodgovorne i konfuzne spoljne politike Republike Srbije. Neusklađenost između proklamovanih spoljnopolitičkih ciljeva i aktuelnih mera i poteza spoljnopolitičkih aktera Republike Srbije svedoči o lutanju, nepostojanju jasne strategije i odsustvu bilo kakve koordinacije. Smatramo da je dosadašnja politika apsolutno neadekvatna aktuelnoj poziciji Srbije u savremenom sistemu međunarodnih odnosa, kao i potrebama razvoja savremenog, demokratskog i otvorenog društva.

Konstantne promene na međunarodnoj sceni, kao i njihove posledice po odnose između velikih sila, među kojima dominira redefinisanje nacionalnih interesa, prioriteta i metoda njihovog ostvarivanja, ignorišu se ili krajnje pogrešno tumače. Kao rezultat toga stvara se pogrešan utisak u javnosti da je Srbija stalni predmet potkusurivanja drugih sila koje je smeštaju pred svršen čin. Takva politika je pogubna jer ne ide u pravcu proaktivnog, strateškog i odgovornog suočavanja sa izazovima, već sporadičnih reakcija kao rezultat pritisaka koji dovode u pitanje i samo postojanje spoljne politike. Vlada Srbije ne sme da nastavi da dela na dosadašnji način koji rezultira time da se naši interesi u svetu danas ne primećuju i ne ostvaruju.

Kao posledica spomenutog, kapaciteti i dostupni instrumenti za eventualno ostvarivanje spoljnopolitičkih prioriteta koji se često deklarativno navode i iznova ponavljaju, ostaju vrlo šturi i siromašni, a manevarski prostor veoma limitiran. Nastojeći da zamaskiraju realnu situaciju, svoju nesposobnost i nepostojanje osnovnih strateških dokumenata i odgovarajućih mehanizama, najodgovorniji akteri (Vlada, Predsednik i Skupština) u procesu odlučivanja i sprovođenja spoljne politike deluju reaktivno i konfuzno. Kontradiktorni potezi na bilateralnom i multilateralnom nivou dodatno narušavaju spoljnopolitičku poziciju Republike Srbije, njen ugled i kredibilitet.

Srbija je tokom 90-ih godina prošlog veka, koje su obeležene konfliktima, ekonomskom i socijalnom krizom, siromašenjem i degradacijom životnih standarda, isključila samu sebe iz modela razvoja koji se formirao u poslednjih nekoliko decenija u razvijenom svetu. Ova činjenica, njena suština i posledice, još uvek su nedovoljno shvaćeni od strane kreatora politike Srbije. Ignorisanjem istine o velikoj zaostalosti i stalnim kreiranjem naizgled velikih strateških ciljeva i partnerstava, akteri spoljne politike iznova pothranjuju zablude i besciljna spoljnopolitička lutanja, podilazeći prostoti i populizmu. Koristeći oblast spoljne politike za podizanje svoje unutrašnje političke popularnosti, a ne za rešavanje hroničnog problema unutrašnje zaostalosti, ekonomskih i socijalnih problema, aktuelni politički lideri jasno iskazuju svoju političku neodgovornost i neozbiljnost.

 

 

Prioriteti NOVE spoljne politike:

 

1. Punopravno članstvo u Evropskoj uniji je prvi i dominantni prioritet nove spoljne politike Republike Srbije

Činjenica je da sve države Istočne i Jugoistočne Evrope iskazuju snažnu i jasnu orijentaciju ka zajedničkim vrednostima ekonomskog, pravnog i političkog sistema Evropske unije. Očekivana posledica takvog usmerenja je viši nivo unutrašnje ekonomske, pravne, političke i društvene konsolidacije. Proces evropske integracije u okviru kojeg dolazi do suštinskih promena sistema funkcionisanja države, predstavlja regeneracionu snagu za ruinirane političke i ekonomske sisteme poput našeg.

Činjenica je da je Srbija ekonomski, politički i civilizacijski upućena upravo na Evropsku uniju kao na najvećeg i najvažnijeg partnera. Najbolji pokazatelj ove činjenice je i podrška i pomoć koju zemlje članice pojedinačno, kao i sama EU, pružaju u procesu tranzicije i svim izazovima sa kojima se naše društvo i država suočavalo tokom prethodnih godina.

Uvažavajući ocenu stanja u međunarodnim odnosima i druge determinante spoljne politike, smatramo da Srbija treba što pre da postane punopravna članica Evropske unije. EU predstavlja civilizacijsku vrednost, prirodnu sredinu za Srbiju, te jezgro ekonomskog, političkog i tehnološkog ujedinjavanja našeg kontinenta. Evropske integracije predstavljaju najuspešniji mirovni i razvojni projekat u istoriji Evrope i sveta. EU je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, a Srbija je, poput ostalih država Zapadnog Balkana uključena u proces stabilizacije i pridruživanja, sa statusom kandidata, koji počinje pregovore za članstvo u EU.

Iskustva drugih tranzicionih zemalja potvrđuju da se nezavisno pravosuđe, odgovorna vlada kao servis građana, održivi ekonomski razvoj, slobodna konkurencija, ukidanje monopola i istinska parlamentarna demokratija mogu najuspešnije i najefikasnije ostvariti kroz proces pridruživanja i pristupanja EU. Uticaj koji Unija ima u pogledu ispunjavanja uslova za članstvo tokom faza pristupanja, stimuliše procese koji za posledicu imaju reformu političkog, ekonomskog i bezbednosnog sektora, te utemeljenje zajedničkih društvenih vrednosti oko kojih su okupljene države članice EU. Članstvo u EU svima pruža upravo one mogućnosti koje su neostvarive u zatvorenim društvima: slabljenje značaja granica, slobodu kretanja i zapošljavanja i korisnu regionalnu saradnju.

 

2. Unapređenje saradnje i dobrosusedski odnosi, posebno sa državama nastalim nakon dezintegracije SFRJ drugi je prioritet NOVE spoljne politike Srbije

U Srbiji je tokom devedesetih godina 20. veka vođena politika koja je ostavila tragične posledice. Sa nasleđem ratova naše društvo se još uvek suočava i taj proces će trajati. Neophodno je što pre pristupiti rešavanju otvorenih pitanja koja opterećuju odnose sa susedima na koje smo prirodno upućeni.

Srbija će doprinositi stabilnosti i razvoju regiona jačanjem odnosa sa susedima na multilateralnom i bilateralnom nivou kroz transparentne politike, širenje mreže ugovorima definisanih prava i obaveza i aktivnim radom na predlozima kojima će se rešavati mogući konflikti u regionu. Srbija će intenzivirati svoje aktivnosti i prisustvo u svim regionalnim organizacijama i u njima će konstruktivnim učešćem nastojati da rešava otvorena pitanja iz prošlosti, doprinositi razvoju regiona, kao i postizanju poverenja i jačanju saradnje među državama na partnerskoj osnovi.

 

3. Jačanje bezbedonosne saradnje sa NATO je treći prioritet NOVE spoljne politike Republike Srbije

Program Partnerstvo za mir je bezbednosni okvir koji se u prethodnom periodu pokazao zadovoljavajućim. Promene i pretnje po bezbednost u bližem, ali i širem okruženju, nameću neophodnost produbljivanja i nalaženja novih modaliteta i angažovanja Republike Srbije u bezbednosnim okvirima EU i NATO. Smatramo da Srbija treba da nastavi reformu vojske po NATO standardima, koji su generalno prihvaćeni kao najbolji vojni standardi u svetu i koje primenjuju i države članice ove organizacije ali i one koje to nisu.

Neophodno je jačanje bezbednosne saradnje sa SAD, kao i ostalim tradicionalnim saveznicima u cilju bolje zaštite od pretnji i izazova koje nameće globalizovani sistem.

U cilju jačanja svog međunarodnog kredibiliteta, Republika Srbija treba da nastavi i ojača svoje učešće u međunarodnim mirovnim i stabilizacionim misijama u politički i bezbednosno trusnim područjima pod mandatom UN, EU i NATO. Srbija treba da pruži podršku u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala, kao i u značajnijim naporima za ograničenje ili uništavanje oružja za masovno uništenje. U narednom periodu Srbija bi trebalo da kroz proces reformi bezbednosnog sistema i saradnje u okviru NATO programa Partnerstvo za mir, istraži i definiše novi okvir za buduće odnose i saradnju sa ovim bezbednosnim savezom, koji je komplementaran sa njenom integracijom u EU.

 

4. Produbljivanje saradnje sa partnerima van evropskog okvira na bilateralnom nivou je četvrti prioritet NOVE spoljne politike Republike Srbije

Smatramo da je neophodno unaprediti odnose sa SAD. Ostvarivanje ideje o Srbiji u Evropskoj uniji podrazumeva obnavljanje i neprekidno unapređivanje odnosa sa SAD, kako na bilateralnom planu tako i kroz delovanje u evroatlantskom okviru. Otuda smatramo da je nužno jačanje veza sa SAD i njihovo vraćanje u što razvijeniji partnerski odnos. Takva orijentacija Srbije svoje uporište ima ne samo u interesima, već i u zajedničkim vrednostima i istoriji koju dele ove dve države, a koje se prečesto zamagljuju i nepravedno iskrivljuju.

Srbija treba da radi na kontinuiranom unapređenju odnosa sa državama BRICS, a posebno sa Ruskom Federacijom kao istorijski, geografski i ekonomski bliskim partnerom. Republika Srbija treba da unapređuje odnose sa državama Bliskog Istoka, kao i svim drugim državama sa kojima saradnja neće dovesti u pitanje vrednosno opredeljenje Srbije, niti naše težnje ka integraciji u multilateralne organizacije koje ostvaruju globalni uticaj.

 

 

5. Punopravno članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) je peti prioritet NOVE spoljne politike Srbije

Suština aktuelnih međunarodnih odnosa na svim nivoima leži upravo u zajednički regulisanom globalnom trgovinskom prostoru kao multilateralnom okviru koji je globalno prepoznat od praktično svih država sveta. Punopravno članstvo u ovoj organizaciji otuda se nameće kao jedna od prioritetnih spoljnopolitičkih aktivnosti.

Pored vrednosti i ciljeva EU, smatramo da povelja Ujedinjenih nacija treba da predstavlja definišući standard u spoljnopolitičkom delovanju Srbije na multilateralnom nivou. Srbija treba da bude privržena vrednostima demokratije i poštovanja ljudskih prava, uz uvažavanje kulturnih, verskih, ideoloških i drugih različitosti među ljudima. Ovo je način da u multipolarnom svetu u kojem živimo neprestano radimo na tome da ostvarujemo sopstvene interese koji će doprinositi poboljšanju kvaliteta života naših građana.

Zatvori