Program – planiranje, urbanizam, izgradnja

Predlagač Savet za planiranje, urbanizam i izgradnju:
Predsednik: Marin Krešić, dipl.inž.arh.

Članovi: Dragan Urošev, dipl.inž. arh. Beograd; Milena Mišić, dipl.inž. arh. Niš; Milena Petrović, dipl.prostorni planer, Kraljevo; Marko Petrović, dipl.inž. arh. Kraljevo; Aleksandra Gačević, dipl.inž. arh. Beograd; Ratomir Hruška, dipl.inž. arh. Beograd; Milena Petrović, dipl.inž. arh. Niš; Lidija Ignjatović, dipl.inž. arh, Beograd, mr Stevanović Vojislav, dipl.inž. arh, Bela Crkva; 

 

STANJE U SRBIJI

Vode nas u prošlost i korupciju, umesto u reforme, demokratiju i budućnost.

 

Novi reformski Zakon o planiranju i izgradnji donet u aprilu 2003. je doneo kodifikaciju niza ranijih zakona i u celini regulisao prostorno i urbanističko planiranje, građevinsko zemljište i izgradnju, na način usklađen s evropskom praksom i standardima. On je u oblasti kojima se bavio uneo niz korenitih izmena i pojednostavljenja, a, po oceni kvalifikovanih međunarodnih posmatrača, spadao je u visoko ocenjene reformske i napredne tranzicione zakone. Zbog toga su brojne svetske vladine i nevladine organizacije usmeravale i bile spremno da usmeravaju značajne donacije u programe podrške iskrene implementaciji ovog Zakona u opštinama Srbije.

Pa ipak, u periodu posle 2003. administracije su ignorisale ovaj Zakon, izbegavajući da iskreno izvrše zaokret od centralizacije, birokratizacije, politizacije i restrikcija ka decentralizaciji, deregulaciji, demokratizaciji i liberalizaciji, uz povremene opstrukcije i prepreke za njegovu primenu. Nešto malo su ga i menjali i kvarili, ali je njegova suština ipak opstajala, jer su i Svetska banka i UN i brojne donatorske institucije iz EU svesrdno pomagale da se taj Zakon primenjuje, a i dalje su ga, mnoge i u više navrata, javno ocenjivale kao reformski i evropski.

Međutim, 2009. je ovaj reformski zakon ipak ukinut i izvršena je besmislena kontrareforma donošenjem sasvim novog - retrogradnog, centralističkog, nazadnog, rigidnog i opterećenog brojnim ustupcima raznim neformalnim lobijima. Tako su odustali od reformi, a preuzimanjem nekih ranijih rešenja u strukturu svog Zakona vratili su nas na zastarele modele iz prakse Srbije s kraja prošlog veka. To nam je donelo komplikovani urbanizam, beskonačne i složene procedure, dug put do dozvola, dodatnu nelegalnu gradnju i destimulisanje investitora, ali i diskreciona prava administracije i korupciju na svim nivoima.

Umesto potrebne seče propisa, pojednostavljenja procedura, harmonizacije s evropskom praksom i brojnih pogodnosti za investitore, rešenja iz tog novog Zakona su bila sasvim suprotna - osnažila su centralizaciju i patronat republičke nad lokalnom upravom, vratila su glavni projekat kao osnov za dobijanje građevinske dozvole, unela besmislenu hijerarhiju planova koja je ponovo omogućila birokratiji da, kad bilo kog plana nema, odbija sve investitore pa čak i najbezazleniju parcelaciju, skoro sasvim ukinula privatnu inicijativu u uređivanju građevinskog zemljišta, a obavezom izrade planova na ažurnim i overenim geodetskim podlogama skoro sasvim onemogućila njihovu izradu u većem delu Srbije.

U delu tog novog antireformskog Zakona koji se bavi građevinskim zemljištem, uz nemoć da reši probleme restitucije i javne imovine, konfuzno je regulisana promena statusa građevinskog zemljišta, ubačena je potpuna zbrka uvođenjem nepoznatih i neispitanih modela kao što su konverzija ili uslovi parcelacije, a zakomplikovana i ostavljena otvorena brojna pitanja - kao što su statusi zakupa ili korisništva, privatnog i državnog vlasništva, opšteg i javnog interesa, zemljišta na kojima su različiti upisi i brojna druga.

Današnja institucionalna organizovanost za planiranje, urbanizam, zemljište i izgradnju u Beogradu, a po ugledu na njega i u drugim većim gradovima i većim opštinama, postavljena je još u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka, projektovana za jedno sasvim drugo vreme i sasvim druge društvene okolnosti , bliže Titovom vremenu, naučnom socijalizmu i društvenoj svojini, a sasvim neprimerene novom evropskom građanskom društvu i savremenim okolnostima. Te institucije je iz svojih razloga negovao socijalistički sistem, ali i svaki sledeći je imao svoje razloge da je zadrži - jer onda može ovu delatnost da prezentira kao komplikovanu, mistifikuje je i ne otvara ka javnosti, pa u nju niko drugi ne može da ima kompletan uvid. Organi uprave i vlasti neadekvatnom i selektivnom primenom propisa obeshrabruju čestite građane i kad poštuju propise i procedure, pa time stimulišu zloupotrebe, i javašluk. Zbog svega toga su planiranje i izgradnja u Srbiji i dalje hermetične oblasti, tajna za investitore, za koju niko ne zna kakva su tačno pravila i kroz koju niko običan ne može lako i jednostavno da se probije i dođe do uslova, dozvola, podataka i odobrenja .

Opšti zaključak je da je cela oblast kompromitovana kroz namerno pogrešnu ili iskrivljenu praksu, u čemu učestvuju i funkcioneri, uprava, javne institucije i sve službeničke strukture, pri čemu je struka sasvim skrajnuta.

Zakon iz 2003. je po prvi put išao ka tome da se uz obavezne kontrole što više nadležnosti i posla sa državnih organa prebaci na struku. Iz tog razloga je osnovao Inženjersku komoru Srbije i ustanovio licence kojima stručnjaci na osnovu jednakih kriterijuma za državni i privatni sektor dobijaju pravo da rukovode određenom vrstom posla. Međutim, u novom, antireformskom, Zakonu o planiranju i izgradnji, u delu koji se tiče planiranja i urbanizma i onom koji se tiče građevinskog zemljišta brojne nadležnosti su vraćene državnim organima i javnim preduzećima, kao da je bio cilj zapošljavanje još većeg broja državnih činovnika i kao da nije reč o oblastima u kojima lokalne uprave ionako imaju problema sa previše zaduženja zaposlenih. Posao kontrole urbanizma i dozvola praktično je u potpunosti vraćen u državne organe i javna preduzeća i skoro je sasvim obesmišljeno postojanje Inženjerske komore Srbije i izdavanje ličnih licenci. Sprečavanje zloupotrebe koje je poslužilo kao opravdanje za vraćanje čak i najsitnijeg urbanizma pod državne jasle nije prihvatljivo kad svi znamo da bez učešća državnih službenika koji posao mogu da uslovljavaju, kontrolišu i daju dozvole - ne može ni biti korupcije.

Sama Inženjerska komora je u takvim okolnostima postala inertna, zatvorena i centralizovana institucija bez ikakve inicijative, nekorisna za članstvo. Ona je danas samo prost zbir nepotrebno umnoženih internih funkcionera interesno povezanih sitnim unutrašnjim privilegijama, koji opstaje na neopravdano skupim dažbinama na licence. Posledica ovakvog pristupa vlasti, ali i lošeg rada Komore, je da su struka i profesionalci u čitavoj oblasti planiranja i izgradnje omalovaženi i uniženi, poslova je sve manje, a kad se i pojave ugovaraju se po sve nižim cenama, pri čemu je građevinarstvo,, iako jedna od najvažnijih privrednih grana koja bi trebalo da pokreće zapošljavanje u ogromnom broju sektora, ušlo u fazu potpune stagnacije, pa su naše velike i u svetu poznate građevinske firme nestale ili se gase, ostavljajući veliki broj ljudi bez posla.

 

REŠENJE ZA SRBIJU

 

Naša misija je da ponudimo građanima novu viziju Srbije i da u zamenu za njihovo poverenje preuzmemo punu odgovornost za njeno ostvarenje.

 

1. Jasna vizija reformi i podrška građana

Imamo jasnu viziju, znamo prioritete i ciljeve i možemo da ispunimo konkretne zadatke. Reforme koje su zaustavili i koje mi hoćemo ponovo da pokrenemo i koje smo spremni da sprovedemo u svim pa i u ovoj oblasti će značajno doprineti uspešnom uključenju naše zemlje u Evropsku zajednicu, tako što će Srbija najzad postati privlačna i razumljiva za investitore, a evropske procedure , strukture i standardi u procesu planiranja i izgradnje postati deo našeg društva.

Nacionalni prioriteti u oblastima planiranja i izgradnje su: afirmacija pravne države tako da nedorečenim propisima više ne ide na ruku nesavesnim funkcionerima i građanima, decentralizacija vlasti i delegiranje nadležnosti u funkcionalnom i teritorijalnom smislu, liberalizacija propisa, pojednostavljenje procedura, depolitizacija administracije, reforme javnog servisa, jasna pravila sprovođenja planova i izgradnje, afirmacija kompetencije profesionalaca i institucija i prepuštanje lokalnoj samoupravi svih poslova koje može uspešno da obavlja, po uzoru na sve evropske države.

 

2. Poboljšanje i pojednostavljenje Zakona o planiranju i izgradnji i dodirnih zakona

Držeći se istih principa i koncepata na kojima je donet, dalje ćemo popravljati i unapređivati rešenja u duhu Zakona o planiranju i izgradnji iz 2003, usklađujući ga dodatno sa evropskom praksom, na osnovu praćenja uspešnosti njegove primene u praksi.

Dalje poboljšanje primene ovog Zakona ostvarićemo i kroz njegovu harmonizaciju sa drugim zakonima od značaja za njegovu primenu, pa ćemo prvo hitno prilagođavati zakone o eksproprijaciji, sredstvima u svojini republike, javnim preduzećima, lokalnoj samoupravi, budžetu i finansiranju lokalne samouprave, a odmah za tim insistirati na pripremi zakona o premeru i katastru, energetici, putevima, železnici, zaštiti spomenika kulture, sistemu zaštite životne sredine i turizmu.

Istovremeno ćemo doneti potrebne Pravilnike i Uputstva koje već imamo spremne, ali samo neophodne - da se ne bi, kao do sada, kroz neispunjene obaveze donošenja brojnih pratećih dokumenata i podzakonskih akata, ceo zakon obesmišljavao i učinio nesprovodivim.

 

3. Reforme uprave i institucija

Važno je da se ovaj resurs učini otpornim na korupciju i izvrši potpuna reforma i reorganizacija svih institucija, kako stručnih, tako i upravnih.

U skladu sa Programom NOVE stranke, za prioritet ćemo imati reforme institucija u oblasti planiranja, izgradnje, upravljanja građevinskim zemljištem i stanovanja, koje bi na taj način postale pravi servis građana u njihovom svakodnevnom životu. Tek podizanjem kvaliteta servisa i usluga koje građani dobijaju od efikasnih i nekorumpiranih javnih službi ćemo građane zaštititi od daljih zloupotreba vlasti, od finansijskih špekulacija, ucena, korupcije, interesnih grupa i monopola.

Uz to, osnovni uslovi kontrole raspodele uticaja u ovim oblastima su ukidanje administrativne samovolje, princip javnosti ostvaren kroz neposredno uključenje građana u proces donošenja odluka i kontrolu rezultata, kao i iskrena saradnja sa građanskim inicijativama i nevladinim organizacijama.

 

4. Dosledna decentralizacija

Zalažemo se da svaka lokalna vlast sasvim samostalno, kroz demokratske, jasne i trajno ustanovljene procedure donosi Prostorni plan opštine, Urbanistički plan naselja ili delova naselja, sa jasnim, primerenim i konkretnim pravilima izgradnje u obuhvatu plana, realnu strategiju svog razvoja i svoje programe uređenja javnog građevinskog zemljišta, kroz potpunu transparentnost svih procedura i javnu dostupnost svih dokumenata.

Sa nivoa države će biti propisani samo obavezna izrada prostornih i urbanističkih planova i njihova redovna preispitivanja kroz revizije u srednjoročnom periodu, pa planska rešenja za lokalne zajednice, gradove i opštine nipošto i više nikad neće biti diktirana sa nekog višeg nivoa ili nekog drugog mesta.

 

5. Puna demokratizacija

Zalažemo se za iskrenu demokratizaciju kojom se ostvaruje zaštita građana, jer oni moraju slobodno i suvereno sami da odlučuju o svom naselju, njihova mišljenja moraju da se uvažavaju. U ovoj oblasti mora da se reguliše javna inicijativa, ostvaruje potpuna dostupnost i javnost svih planova, a učinak lokalne vlasti mora jasno da se meri kroz realizaciju planova.

Čak i zaštita investitora i potencijalnih ulagača će biti moguća samom demokratizacijom, uz dodatne uslove da je administracija organizovana, odgovorna i osposobljena, da su sistem i procedure u skladu s evropskom praksom, da postoje pravna zaštita interesa vlasnika, dvostepenost svih postupaka, regulisana renta, demokratski doneta jasna, nedvosmislena i za svakoga ista pravila svake izgradnje.

 

6. Suštinska liberalizacija

Svako ko želi da gradi u skladu s planovima mora da bude dobrodošao i ne sme se dozvoliti da luta kroz lavirint birokratije, administrativne zamke i prepreke. Zalažemo se da se svima omogući svaka gradnja koja nije planovima zabranjena, da se upravi i administraciji oduzmu diskreciona prava i mogućnost arbitriranja, da se odobrenje za izgradnju obavezno dobija jednostavno, brzo, lako i na jednom šalteru, uz idejni arhitektonski projekat, pri čemu je za jednostavnije objekte, popravke i adaptacije sasvim dovoljno podneti prijavu i odmah početi gradnju.

Građevinsko zemljište će biti jasno i jednostavno definisano, i to kao javno - ono koje za izgradnju javnih objekata i uređenje od javnog (opšteg) interesa, ili na kome su takvi objekti izgrađeni, koje se pribavlja eksproprijacijom, u opštoj je upotrebi i u svojini države; i kao ostalo - ono građevinsko zemljište koje je ravnopravno u svim oblicima svojine i može na svaki način da bude u slobodnom prometu.

U uređenje grada uvešćemo privatni sektor kroz javno – privatno partnerstvo, na način da profit pojedinačnih investitora sam brine o tome da uvek bude praćen uvećanjem zajedničkog dobra, poboljšanjem komunalne opremljenosti i uređenjem javnih prostora, pa odluke o tome gde i kako investirati a gde ne, neće više proizvoljno donositi male grupe na vlasti.

 

7. Reforma Inženjerske komore Srbije

Odgovornost za stručne poslove će nositi struka, a ne više administracija ili politika. To ćemo da obezbedimo daljom afirmacijom i zaštitom profesionalaca, kroz bolje organizovane i regionalno nadležne Komore inženjera, koja treba najzad da postanu pravi servis i podrška struci. Sistem strukovnih komora će kao jedan od svojih važnih ciljeva sprovesti i obavezu stalnog suštinskog a ne formalnog usavršavanja članstva, kao i svoj doprinos poboljšanju često neadekvatnog sistema obrazovanja budućih profesionalaca, počev od srednje škole pa zaključno sa postdiplomskim studijama.

Bolje uređene licence će doneti jasnije definisana ovlašćenja i odgovornosti za struku, a planeri, arhitekte, urbanisti, projektanti i izvođači radiće u uslovima stabilizovane kompetencije i konkurencije. Reformisana Komora moći će da ispuni važan zadatak zaštite profesionalaca i u njihovom interesu sprovedenih konkretnih mera i efikasnih primerenih sankcija za povrede pravila struke ili nelojalnu konkurenciju, kao i za svako kršenje zakona i morala.

 

8. Pomoć lokalnim samoupravama

Uz izvorne zadatke imamo i kratkoročnu i dugoročnu strategiju za aktivno delovanje nove vlade u ovoj oblasti. Već smo spremni da ponudimo pomoć gradovima i opštinama u primeni zakona i poboljšanju prakse, projekte za kratkoročnu i dugoročnu strategiju za aktivno delovanje nove Vlade u ovoj oblasti, pre svega na afirmaciji akciono orijentisanog planiranja kroz stručnu i finansijsku podršku konkretnim razvojnim projektima zasnovanim na saradnji svih učesnika i povezivanju domaćih nosilaca regionalnih projekata s međunarodnim fondovima (posebno kroz INTERREG, CADSES i druge međuregionalne i transgranične projekte za koje sredstva namenjuju UN, EU i EC).

 

9. Podsticaj građevinarstvu

Spremni smo i da, kao važan sistemski zakon, donesemo novi Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada, kao i potrebno prilagođavanje drugih zakona od uticaja na njegovu primenu. Njime će biti uređena stambena politika, politika i modeli finansiranja stambene izgradnje, socijalno stanovanje, participacije u stambenoj izgradnji i niz drugih pitanja za koje postoji i interes međunarodnih institucija, kao i sredstva koje je evropska i međunarodna zajednica spremna da usmeri u ovu oblast kroz razne fondove (EC, HABITAT, UNDP, OECD i druge institucije).

Uz to, reforme uprave i institucija, decentralizacija i demokratizacija, jasna, primerena i konkretna pravila izgradnje, oduzimanje diskrecionih prava i mogućnosti arbitriranja u procesu dobijanja dozvola za izgradnju, javno – privatno partnerstvo u uređenju naselja, afirmacija i zaštita profesionalaca kroz reformisanu Inženjersku Komoru, kao i pravna zaštita interesa vlasnika i dvostepenost svih postupaka - doneće olakšanje i investitorima i čitavom sektoru, a samim tim i otvaranje novih velikih investicionih ciklusa u građevinarstvu i spas posustalih građevinskih firmi.

 

10. Donošenje Strategije prostornog razvoja Srbije

Neophodna je hitna priprema i donošenje moderne Strategije prostornog razvoja Srbije, umesto uopštenog i nefleksibilnog, a metodološki i prevaziđenog, Prostornog plana Srbije, jer nisu više dopustive državne i politikantske improvizacije o važnim strateškim odlukama, kao što su razvoj, autoputevi, plovni kanali, veliki infrastrukturni sistemi i gazdovanje prirodnim bogatstvima. Ta Strategija, rađena kao politika i načela planiranja i uređenja prostora na nacionalnom nivou, će jasno odrediti ciljeve razvoja i mere i zadatke za njihovo ostvarenje, a tek na osnovu nje će nadležna Ministarstva izraditi Posebne sektorske strategije, kao konkretna prostorna rešenja velikih sistema na republičkom nivou, iz kojih će proizaći dalja sinhronizacija u planiranju i uređenju ukupnog prostora Srbije, od lokalnog do državnog nivoa.

 

04.04.2013. - 22.10.2013.

Zatvori