U nastavku možete pročitati intervju sa predsednikom Nove stranke Zoranom Živkovićem za leskovački nedeljnik Nova Naša reč.

NNR: Da li opozicija ima snage da sedne za sto, razgovara i zajedno deluje na sledećeim izborima?

ZŽ: Opozicija je počela da razgovara na tu temu, s tim što je javnosti u Srbiji vrlo teško da prepozna šta je to opozicija. Što se mene tiče, što se Nove stranke tiče, opozicija ne može da bude neko ko je u neprirodnom bludu, znači zajedno u vlasti sa SNS-om, opozicija ne može da bude neko kome je žao što nije u vlasti pa čini sve da se predstavi kao nova nevesta za novi politički brak, znači to su oni koji se nude i cupkaju ispred kabineta Aleksandra Vučića. Glavni saveznici Nove stranke, pored nekoliko stranaka koje u ovom trenutku imaju taj čist opozicioni predznak, su građani Srbije. Ni 2000. godine na izborima, ni 5. oktobra nije pobedio DOS, pobedili su građani Srbije koji su shvatili da nešto mora da se menja, a DOS je bio, da kažemo, politička ekspertska grupa, ne svi naravno, ali oni koji su vodili DOS, koji su bili spremni i dovoljno pametni i hradbri da volju građana Srbije pretvore u pobedu na izborima. I  to je obaveza prave opozicije i sada i mi moramo, znači Nova stranka i još nekoliko stranaka i puno lokalnih i regionalnih političkih faktora, od udruženja, grupa građana do lokalnih i regionalnih stranaka, da Vučić dobije šamar kakav je Milošević dobio na lokalnim izborima 1996. godine, a da bude u političkom smislu nokautiran za dve godine kada su parlamentarni izbori.

NNR: Ali, 2000-te godine su pobedili upravo oni koji na poslednjim izborima nisu izašli na izbore, pa je SNS dobio tako ubedljivo. Kako animirati ljude da izađu na izbore? To je taj deo koji bi, realno, mogao da glasa za opoziciju.

ZŽ: Ja razumem te ljude koji nisu izašli 2012. na izbore, zato što im se ogadila tzv. demokratska vlast. To su oni koji su propustili priliku da za osam godina, koliko su vodili Srbiji suvereno ili u kohabitaciji sa Koštunicom, urade one neophodne promene koje bi dovele do toga da nam se devedesete ne vrate ni simbolično ni kroz ljude koji su iz devedesetih došli u 2012. Vučić, Tadić, Dačić, Tabaković, Vulin, ima ih previše da bi ih sve naveo, ali sam siguran da su ti isti ljudi, koji su s pravom bojkotovali „demokratske manekenske snage“ 2011. sada svesni da to više nije oružje za budućnost i da svi moramo da brinemo o budućnosti naše dece, porodica, prijatelja, gradova, ulica, preduzeća, cele Srbije i da tu ne možemo da budemo pasivni, da bojkotujemo, nego da budemo aktivni, da izaberemo one u koje građani mogu da imaju poverenje zato što su se u teškim situacijama pokazali kao ljudi koji mogu da reše te situacije... Koji, naravno, nisu bezgrešni, jer niko nije bezgrešan na ovom svetu. Ali, koji greške nisu pravili zbog gramzivosti ili samozaljubljenosti, nego zbog toga što je bilo premalo vremena ili premalo resursa da se nešto završi. Prema tome, na sledećim izborima prava opozicija mora da ubedi demokratski orijentisane građane da imaju za koga da glasaju i ja im poručujem odmah - pogledajte tamo gde je Nova stranka sama na listiću, ili deo neke koalicije, glasajte za tu opciju i nećete pogrešiti!

NNR: Da li sve ovo što ste rekli znači da vi i Tadić nikada ne biste mogli zajedno da sednete za sto, razgovarate, delujete?

ZŽ: Ne znam što bih posebno trošio vreme vaših čitaoca na nekoga ko je apsolutna prošlost, ružna prošlost srpske političke scene. A najgore je što je neko ko je hteo da bude politički maneken sada deo ružne prošlosti. To manekeni ne vole. Nikad. Tako da odgovor je naravno - ne, nikada sa njim.

NNR: Kako gledate na poslednji incident u Goraždevcu u kojem je, sem što je pucano na automobil sa beogradskim tablicama, ono što je, po mom mišljenju, ipak najdrastičnije, zapaljen spomenik ubijenoj srpskoj deci? Vi ste tada, kao premijer, otišli na Kosovo, bili na njihovoj sahrani, a s druge strane imamo priču kako se sve pozitivne stvari dešavaju u Briselu. Ovo je samo jedan od čitavog niza incidenata koji se dešavaju prema Srbima.

ZŽ: Vlasti prištinske, ali pre njih i međunarodna zajednica, obavezni su da garantuju apsolutnu bezbednost svakom Srbinu i drugom nealbancu na teritoriji Kosova. Naravno, i Albancima, ali manjinama posebno. Tu ne sme da postoji nikakvo opravdanje za to što se dešava. Uvek će se desiti neki incident, ali on mora da izazove adekvatnu istragu i da ta istraga dovede do toga ko su izvršioci i nalogodavci tog incidenta. Ja to vidim i kao nesposobnost i prištinskih vlasti i neodgovornost onih koji su u ime Evrope i međunarodne zajednice zaduženi za teritoriju Kosova i Metohije. Tu nema krivice beogradskih vlasti, jer oni nemaju nikakve nadležnosti na toj teritoriji i, nažalost, to je takva stvar.