Preuzeto sa: Radio Slobodna Evropa

O tome hoće li Aleksandar Vučić uspeti da zataška aferu Savamala, jednu od najvećih afera od dolaska SNS na vlast, razgovarali su Vesna-Rakić Vodinelić, predsednica Saveta Nove stranke, i Radomir Lazović, aktivista Inicijative Ne da(vi)mo Beograd u emisiji Most Radija Slobodna Evropa.

Reč je o rušenju zgrada u delu Beograda koji se zove Savamala, a koje su izveli ljudi pod fantomkama u noći između 24. i 25. aprila. Oni su maltretirali i vezivali građane, a policija se nije odazvala na pozive za pomoć.

Bilo je reči o tome zašto je Vučić kao krivce za rušenje označio najviše rukovodstvo Beograda, a potom počeo da minimizira značaj afere govoreći da se radi o rušenju tri bespravno podignute barake, da li je gradonačelnik Siniša Mali pošteđen zato što ima neke adute protiv Vučića, zašto Tužilaštvo ne može da odmakne od predistražne faze, zašto Vučić tvrdi da oni koji protestuju zbog Savamale žele da ruše njega, o prisluškivanju aktivista inicijative Ne da(vi)mo Beograd, kako se šire laži da proteste finansiraju strane sile, kao i o tome zbog čega Evropska unija u poslednjem izveštaju o napretku Srbije u evrointegracijama nije pomenula aferu Savamala.

Gospodine Lazoviću, prošlo je sedam meseci od rušenja u Savamali. Vaša inicijativa je organizovala nekoliko masovnih protesta zahtevajući da se otkriju i kazne krivci za rušenje. Tužilaštvo kaže da se bavi ovim slučajem, ali da je on još uvek u predistražnoj fazi. Ima li šanse da se postupak pokrene sa mrtve tačke?

Radomir Lazović: Reč je o potpunom skrivanju i zataškavanju onoga što se desilo u Savamali u noći između 24. i 25. aprila. Kada je postalo očigledno da je u operaciju rušenja uključen ceo državni aparat, a ne samo gradski čelnici, lopta je prebačena u Tužilaštvo. Međutim, šta možemo da očekujemo od Tužilaštva, ako policija nije izvršila uviđaj, pa nema dokaza? Ono će u jednom trenutku saopštiti da nema dokaza i tako završiti ceo slučaj.

Vesna Rakić-Vodinelić: Očigledno je da se prikrivaju i neposredni izvršioci i oni koji su organizovali rušenje. Ono što je izazvalo najveći gnev, mnogo veći od samog rušenja, bilo je neodazivanje policije na pozive građana, jer policija mora da se pojavi na mestu događaja, kada postoji sumnja da je izvršeno krivično delo. Možda je tačno da Tužilaštvo nije u stanju da prikupi podatke koji se tiču samoga rušenja i toga ko ga je naredio, ali policija i Tužilaštvo mogu da učine isto ono što je učinio i Zaštitnik građana. On je preslušao trake na kojima su snimljeni razgovori građana koji su se te noći javljali policiji. Iz njegovog izveštaja se vidi zašto se policija tako ponašala. Tužilaštvo je moglo da koristi njegov izveštaj kao jedan od dokaza, ali to neće da uradi jer se boji i jer je pod kontrolom vlasti.

Vučić govori da su porušene tri bespravno podignute barake. To nije tačno. Te iste noći je porušena i zgrada u ulici Branka Krsmanovića, čiji je vlasnik država Srbija, a Vlada Srbije je, pored ostalog, dužna da se stara o zaštiti državne imovine. A sve i da se radi o rušenju bespravno podignutih objekata – ne može svako da ruši, isto kao što ne može svako da gradi bez dozvole. Posle prve faze prikrivanja, sada smo ušli u fazu meta-prikrivanja. To se naročito vidi iz ponašanja ministra policije koji je povodom novinskih napisa o njegovoj ulozi u aferi podneo čak dve tužbe. Jedna je protiv nedeljnika NIN i novinarke Sandre Petrušić, a druga protiv sajta Peščanik i Vesne Pešić.

Premijer Vučić je u početku negirao ono što se dogodilo u Savamali, ali je početkom juna iznenada izjavio da iza rušenja stoje najviši organi gradske vlasti i najavio brzo rešenje slučaja. Tada je rekao da su oni koji su to uradili „kompletni idioti“. Međutim, posle nekoliko meseci vratio se na staru retoriku i počeo da govori o rušenju tri bespravno podignute barake. Kako objašnjavate te promene u Vučićevom odnosu prema ovoj aferi?

Radomir Lazović: Sve izjave premijera vezane za ovaj slučaj ne shvatam ni najmanje ozbiljno. Mislim da su one u službi opravdanja onoga što se tamo desilo, kao i u službi opravdavanja njegovih najbližih saradnika i samog sebe, jer to nije moglo da se desi bez njegovog znanja. Možda i nije znao za rušenje, ali bez njegovog znanja nisu mogli da prođu zataškavanje, pretnje i pritisci na sve one koji nisu hteli da ćute. Tako vidim i sve one pretnje i tvrdnje da su aktivisti inicijative Ne da(vi)mo Beograd izdajnici i strani plaćenici. To isto je on tvrdio i u drugim prilikama za sve ljude koji postavljaju pitanja na koja on nema odgovore. Svi su na ovaj ili onaj način proglašeni neprijateljima države.

Mi iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd smo utvrdili da nas prisluškuju, a da bi mogli da nas prisluškuju označili su nas kao opasnost po bezbednost države. Ovo je sada nova faza obračuna sa nepodobnim. Ne samo da vas napadaju preko tabloida, nego su novinari na optuženičkim klupama, a aktivisti se prisluškuju i proglašavaju rušiteljima države. A kada smo policiji i Tužilaštvu podneli prijave zbog pretnji koje se nama upućuju, nismo dobili nikakv odgovor. Međutim, kada se radi o suđenju po tužbi ministra policije najavljuje se da će ono biti završeno za mesec dana.

Kad je Vučić pomenuo da iza rušenja stoje najviši organi vlasti u Beogradu očigledno je ciljao na gradonačelnika Sinišu Malog, pa je logično bilo očekivati njegovu smenu. Međutim, do toga nije došlo. Da li Mali možda ima neke adute protiv Vučića?

Vesna Rakić-Vodinelić: Da li Siniša Mali ima neke adute protiv Vučića, da li ima ucenjivački potencijal – to ne znam. O tome možemo samo da nagađamo i to bi, možda, mogao da bude motiv. Inače, Vučić se u celoj ovoj aferi ponaša kao nedovoljno priučeni sudija ili tužilac. On najpre saopštava da su za rušenje odgovorni pripadnici najviše vlasti u Beogradu, pa onda o tome ćuti. Onda se opet vraća na te tri nesrećne barake. Nije mu prvi put da se tako ponaša. Setite se samo slučaja ubistva pevačice Jelene Marjanović, koji se desio uoči izbora. Naš svemogući sudija nam je tada rekao da ćemo za 48 sati saznati ime ubice, pa od toga nije bilo ništa. Sada se susrećemo sa novim vidom skrivanja.

Koliko znam, aktivisti Ne da(vi)mo Beograd Ksenija Radovanović i Dobrica Veselinović podneli su zahtev da im se saopšti da li su prisluškivani i po kom pravnom osnovu – na šta imaju pravo po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Odgovoreno im je da je taj podatak tajna i da o tome ne mogu da budu obavešteni. Međutim, ne možete tek tako neki podatak proglasiti tajnim. Možete ga proglasiti samo u slučaju kada bi davanje takvog obaveštenja ozbiljno ugrozilo interese nacionalne bezbednosti ili odbrane zemlje. Prema tome, ispada da su aktivisti Inicijative Ne da(vi)mo Beograd označeni kao ličnosti opasne po bezbednost zemlje. Ako je to tako, zašto onda predsednik poslaničke grupe SNS, u nameri da umanji značaj protesta povodom rušenja u Savamali, govori da je svojim očima video da na protestu nije bilo više od 50 ljudi? Ako 50 ljudi na protestu ugrožava interese nacionalne bezbednosti, onda je ovo jedna operetska država.

Vučić ide dotle da tvrdi da inicijativa Ne da(vi)mo Beograd ne organizuje proteste zbog rušenja u Savamali, već želi njega da ruši?

Radomir Lazović: To je zamka u koju nas on uvlači. Mi valjda treba da kažemo da Vučića mrzimo, da smo protiv njega, pa da nas svrstaju u kolonu onih koji su protiv napretka i reformi koje on promoviše. Na taj način bi on neutralisao našu borbu protiv urušavanja institucija i za istinu o Savamali. Mi ne želimo da uđemo u tu zamku, želimo da se bavimo dokazima, želimo da utvrdimo šta se desilo u Savamali i na koji način se to zataškava. Savamala nije bila nikakav incident. To je njihov manir i to je rezultat njihove politike bahatosti i nasilja, oni ruše sve ono što njima ne odgovara. Za to je najbolji primer Beograd na vodi.

Prvo smo imali kršenje zakona, pa pravljenje specijalnih zakona, onda kršenje svih urbanističkih procedura i na kraju rasturanje pravnog poretka zemlje – sve zarad sprovođenja projekta koji zadovoljava interese ljudi bliskih ekipi na vlasti. I šta se onda desilo? Na red su došli objekti i ljudi. Oni su usred noći sa maskama na licu uklonili objekte, a nakon toga na optuženičku klupu šalju nepodobne novinare koji su o tome pisali. Oni sprovode ono što je u srži njihove politike, a to su bahatost, samovolja i nasilje.

Vesna Rakić-Vodinelić: Ja sam samo jednom bila na protestu. Ne mogu da dođem na svaki, jer imam problema sa kretanjem. Došla sam tamo zato što sam se osećala obaveznom da protestujem protiv vlasti koja razorno deluje na ovo društvo – i u pravnom, i u ekonomskom, i u urbanističkom smislu. Savamala je dobar primer za to njeno razorno delovanje. Naravno da se svaki takav protest može shvatiti kao protest protiv vlasti i od toga ne treba bežati. Ne mislim da je to nešto loše, naprotiv, smatram da je to dobro.

Pri tome, meni je svejedno kako se zove taj koji je na čelu vlasti – da li Aleksandar Vučić ili Boris Tadić. To je potpuno irelevantno. Bitno je da postoji konkretan razlog za protest. A ta priča da neko protestuje protiv vlasti zato što nekoga mrzi je neviđena detinjarija. Ne bih ja išla ni na jedan protest zato što mrzim Aleksandra Vučića. Niti ga mrzim, niti ga volim. Ne bih trošila svoje emocije ni na jednu ličnost koja je na vlasti. Baš me briga ko je ta ličnost. Za mene je bitno da ova vlast sprečava uspostavljanje pravne države i vrlo uspešno razara i ono malo institucija koje smo mukotrpno izgradili posle Miloševićevog odlaska sa vlasti. Ona ima suviše veliki razorni potencijal da bi čovek tek tako mirno mogao da je gleda i da ništa protiv nje ne učini.

Gospodine Lazoviću, Vučić takođe tvrdi da je neko uložio 4,5 miliona eura da bi se, kako on kaže, „u javnosti isticala priča o rušenju u Savamali“. Nije jasno na koga je mislio, mada je u jednom trenutku pomenuo strane sile.

Radomir Lazović: Kada pogledate cifre koliko su protesti koštali i kako smo došli do novca kojim smo ih finasirali – to smo objavili – jasno će vam biti koliko je to besmislena tvrdnja. Ali, kao što sam rekao, sve što Vučić izjavljuje u funkciji je nanošenja štete onima sa kojima ulazi u polemiku. Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd nema nikakve strane donacije. Naši jedini donatori iz inostranstva su građani iz dijaspore koji nas finansijski pomažu na isti način kao i građani Srbije. Do sada smo uspeli da skupimo oko milion dinara i to je bilo dovoljno da se organizuju svi protesti koje smo do sada imali.

Evropska unija u svom poslednjem izveštaju o napredovanju Srbije u evropskim integracijama nije pomenula slučaj Savamala u delu u kome se govori o vladavini prava. Kako to tumačite?

Radomir Lazović: Mi se time ne bavimo zbog Evropske unije i zbog ispunjavanja njenih kriterijuma, ali to je svakako razočaravajuće. Zašto taj slučaj nije ušao u izveštaj Evropske unije – mi to ne znamo. Mislim da priča o tome da se Evropska unija ne bavi pojedinačnim slučajevima zvuči kao dosta nemušto objašnjenje.

Vesna Rakić-Vodinelić: Objašnjenje koje su dali neki čelnici Evropske unije da se oni ne bave pojedinačnim slučajevima je u izvesnoj kontradikciji sa dosadašnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama. Svojevremeno je u tom izveštaju bio pomenut slučaj reizbora sudija koji je takođe pojedinačno pitanje, tako da to objašnjenje meni ne zvuči verodostojno. Čini mi se da je Evropska unija u ovom tenutku jako zaokupljena sama sobom. S druge strane, ona je opsednuta rečju stabilnost, a za nju je Balkan stabilan kada ovde nema oružanog rata. Oni smatraju da je Vučić jedan od garanta te stabilnosti.

Ali ja mislim da taj izveštaj ima i dobru stranu, jer pokazuje da nam demokratiju i pravnu državu ne može doneti niko sa strane, već je to nešto za šta sami moramo da se izborimo. A kad imamo ovakvu vlast kao što je ova naša, onda ta borba mora da se vodi kako protestima, tako i glasnim saopštavanjem da neki potezi vlasti nisu u redu, da nisu u skladu sa ustavom i da nisu u skladu sa civilizacijskim principima na kojima počiva savremeno društvo. Oni će to, naravno, doživljavati kao neprijateljsku aktivnost i podnosiće tužbe. Videćemo kako će sud da se izjasni o tužbi ministra unutrašnjih poslova protiv novinara. Ne vidim kako bi ministar mogao da dobije taj spor ako bi se sud pridržavao, ne samo prakse Evropskog suda za ljudska prava, nego i prakse Vrhovnog kasacionog suda Srbije koji je prihvatio praksu Evropskog suda.

Može li se reći da je afera Savamala na izvestan način simbol stanja u Srbiji?

Vesna Rakić-Vodinelić: Naravno da može. Takvih simbola, nažalost, ima veoma mnogo. Ali Savamala je višestruki simbol. Ona simbolizuje ne samo odustajanje ove vlasti od vladavine prava, nego je i simbol mnogobrojnih nedostataka pravosuđa, prikrivanja privatnih interesa u javnim poslovima i, kad je reč o Beogradu na vodi, zloupotrebe legislativnih tela da bi se ostvarili nečiji interesi. Savamala je simbol mnogo čega za šta smo mislili da smo ostavili iza sebe ali, nažalost, nismo. Da, ona simbolizuje trenutno stanje u Srbiji koje je u mnogo čemu loše.

Radomir Lazović: Pre bih rekao da je simbol stanja u Srbiji ovo što se dešava sa projektom Beograd na vodi. Ne bih da izdvajam Savamalu. Sve je to otimanje jednog dela Beograda od njegovih građana. I dok se to radi, s druge strane Save imamo bespravno podignute vikendice predsednika Srbije, a na jugu u Novom Pazaru divlju gradnju jednog narodnog poslanika. Zakon za njih ne važi, potpuno je svejedno da li oni ruše ili grade, oni sprovode ono što je njima u interesu.

Bojite li se da će vreme učiniti svoje i da će afera Savamala na kraju pasti u zaborav, kao i mnogi slučajevi do sada, što je i namera vlasti?

Vesna Rakić-Vodinelić: Očigledno je da je to intencija vlasti. Ja bih to postavila ovako. Da li će ovaj događaj u vezi sa Beogradom na vodi i ostali događaji o kojima smo govorili, pasti u zaborav – zavisi pre svega od toga da li će dovoljan broj ljudi odlučiti da prestanu da budu podanici i da postanu građani. Čini mi se da je agilnost, koju je pokazala inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, nešto što može da ohrabri. Dosta građana pokazuje simpatije prema toj inicijativi, ali te simpatije radije iskazuju kamerno – u četiri zida, nego u nekoj drugoj vrsti spremnosti. Ako pogledamo sajt inicijative Ne da(vi)mo Beograd, videćemo da oni raspolažu skromnim sredstvima za svoje aktivnosti, ali to je ipak dovoljno da se ne ugasi vatra koja pokreće veliki broj mladih ljudi koji poručuju – ovo je i naš grad i vi nemate na njega veće pravo nego što ga mi imamo.

Radomir Lazović: Bojazan da će sve pasti u zaborav ne možemo da ignorišemo, ali stvarno se nadam da ćemo uspeti da održimo vatru o kojoj govori profesorka Vodinelić. Nama se javlja veliki broj ljudi kojima je dozlogrdilo. Oni više ne žele da učestvuju u igrokazu koji svakodnevno priređuje ova vlast. Da li ćemo uspeti da organizujemo odlučniji otpor – nadam se da hoćemo. Ono što smo do sada radili daje mi veru da ćemo uspeti da se ozbiljnije suprotstavimo. Mislim da će ovo biti duga borba. Koliko će trajati – ne znam, koliko smo mi spremni za nju – takođe ne znam, ali znam da veliki broj ljudi želi da nam se pridruži i očekujem da ćemo nastaviti sa svim onim što smo do sada radili.

Vi verujete da se građani nisu umorili i da će i dalje onako masovno izlaziti na proteste koje vi organizujete, kao što su izlazili i do sada?

Radomir Lazović: Imam utisak da se nisu umorili i da očekuju nastavak borbe. Da li je to tako – ne mogu tačno da znam, ali verujem da jeste.

Vesna Rakić-Vodinelić: Kao pravnica smatram da maksimalno treba koristiti pravni poredak. Mislim da je jako dobro što su aktivisti Ksenija Radovanović i Dobrica Veselinović, tražili da im se se saopšti po kom osnovu su prisluškivani. Čula sam da Inicijativa priprema i tužbu za poništenje ugovora o Beogradu na vodi, što je takođe dobro. Ako vam je moja pravna pomoć potrebna, ja sam vam na raspolaganju.

Radomir Lazović: Mi se trudimo da koristimo sve – od humora i nekih gerilskih akcija do pokretanja tužbi. Uskoro ćemo podneti tužbu, koju je pomenula gospođa Vodinelić, kao i tužbe protiv tabloida koji se obračunavaju sa svakim ko digne glas protiv ove vlasti. Vaša pomoć, gospođo Vodinelić, nam je potrebna i siguran sam da ima mnogo ljudi koji žele da se suprotstave samovolji i bahatosti ove vlasti.