Koordinatorka Saveta za urbanizam Nove stranke Ganja Bajčetić u svom NOVOM blogu analizira arhitektonsko nasleđe tzv. Istočnog Vračara koje je ugroženo pred naletom aktuelne vlasti u Beogradu.

Tekst gospođe Bajčetić prenosimo u celini:

Ambijentalna celina Istočni Vračar je kulturno dobro pod prethodnom zaštitom. Na osnovu tumačenja organizacije Evropa Nostra Srbija, objekti koji su pod prethodnom zaštitom uvažavaju isti stepen zaštite kao oni koji su već proglašeni za kulturno dobro, jer će se u vremenskoj proceduri proglašavanja dokazati da li ti objekti mogu biti zaštićeni kao istorijsko kulturna celina ili ne.

Deo celine Istočni Vračar predstavljaju zdanja u Resavskoj ulici 25 i Mišarskoj 3. Prema članu 7. Zakona o kulturnim dobrima „ kulturno dobro i dobro koje uživa prethodnu zaštitu ne sme se oštetiti, uništiti, niti se bez saglasnosti, u skladu sa odredbama ovog zakona, može menjati njegov izgled, svojstvo ili namena“ Ne poštujući odredbe Zakona, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika culture Beograda, koja je po profesionalnom opredeljenju istoričarka umetnosti I konzervatorka, dala je saglasnost za rušenje tih objekata, određujući Uslove investitoru (po istraživanju BIRN-a investitor je firma „ Capital developments“ iz Beograda) za izradu urbanističkog projekta za izgradnju stambeno poslovnih objekata na naznačenim lokacijama. Gde se izgubila profesionalna etika direktorke Zavoda, da li je zalutala u neki lavirint iz koga ne može da izađe? Na to pitanje treba da odgovori i Sekretarijat za kulturu grada Beograda, od koga građani očekuju sprovođenje zakona i zaštitu ugroženog kulturnog nasleđa. Koliko je poznato, Sekretarijat se još nije oglasio.

Zdanja u Resavskoj i Mišarskoj ulici, kulturno istorijske i arhitektonske izuzetne vrednosti , dela su arhitekte Jovana Ilkića, jednog od najznačajnijih srpskih arhitekata dvadesetog veka. Dvospratna zgrada u Resavskoj ulici, u posedu Pere Velimirovića, nekadašnjeg ministra građevinarstva Kraljevine Srbije, sagrađena je početkom dvadesetog veka u duhu akademizma, sa dekorativnim elemenima secesije na fasadama. Arhitekta Ilkić ostavo je prestonici u nasleđe projekte nekoliko značajnih zdanja, sagrađenih krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, kao što su Dom Narodne skupštine, Zgrada osiguravajućeg društva Rosija,( današnji hotel „Moskva“) , čiji projekat je radio u saradnji sa moskovskim arhitektima, kuća Alekse Krsmanovića na Terazijama, Oficirski dom u ulici Kralja Milana itd. Kuća u Mišarskoj ulici je sagrađena krajem devetnaestog veka, u maniru akademske arhitekture tog vremena.

Početkom juna tekuće godine , zaključno sa desetim junom, održana je u Upravi grada Beograda formalna prezentacija urbanističkog projekta za zgradu u Resavskoj ulici i to u radno vreme, gde su građani mogli da se upoznaju sa sadržajem projekta i po ustaljenom običaju da predaju pisane primedbe, koje se najčešće ne usvajaju. Potencijalno rešenje za izlaz iz ove situacije je da građani i struka putem masovnog okupljanja na predmetnoj opštini, iskažu svoje javno neslaganje zbog nepoštovanja zakona i devastacije ambijentalnih celina, da pošalju peticiju gradskoj vlasti sa zahtevom da se neizostavno spreči rušenje pomenutih zdanja, pozivajući se na Odredbu Zakona o kulturnim dobrima, da se direktorka gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture pozove na odgovornost za nezakonito određivanje Uslova investitoru za izgradnju, da se oglasi gradski Sekretarijat za kulturu i Uprava grada Beograda koja je osnivač Zavoda i da se sa slučajem upozna organizacija Evropa Nostra Srbija.

Mora da se vrati pravna država u kojoj će zakoni biti prepreka „investitorskom urbanizmu“, da se više ne bi dešavala rušenja vile u Topolskoj 15, stare devedeset godina, , magacina Francusko-srpske banke iz 1922 godine, poznatog kao zgrada „Simpa“ , radi skaradnog projekta „Beograd na vodi“, upravne zgrade „Ikarus“…