Slučaj „Gondola“ vidno pokazuje da je beogradska vlast odlučila da strategiju turističkog razvoja grada zasniva na devastaciji kulturnog nasleđa. O bezumnom i besmislenom ataku na kulturno istorijsku i prostornu celinu od izuzetnog značaja za prestoni grad i državu, nazvanu „Beogradska tvrđava“, izgradnjom kabinske žičare, takozvane gondole, mnogo toga je u javnosti izrečeno i napisano sa opravdanom gorčinom.

Kao dosta puta do sada, gradska vlast je pokazala spremnost da manipuliše odredbama planskih dokumenata radi sprovođenja i ostvarenja zacrtanog projekta,uz saglasnost državnog vrha, a bez saglasja građanstva. Planski osnov za izradu Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan- Ušće Gradske opštine Stari grad i Novi Beograd (PDR) predstavljaju dva planska dokumenta: Generalni urbanistički plan Beograda (GUP) , od 07.03.2016. godine i Plan generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave- grad Beograd ( celine I - XIX) (PGR), od 23.03.2016. godine. Odredba GUP-a u odeljku o saobraćaju, koja se odnosi na razvoj komplementarnih vidova saobraćaja, uspinjača, liftova, pokretnih stepeništa i žičara, citat: „ na lokalitetima koji pored prirodnih dispozicija za razvoj imaju i pozitivne saobraćajne efekte kao i uticaj na turističku ponudu grada kao npr. povezivanje savskog i dunavskog priobalja sa Terazijskim grebenom“, ne precizira decidno lokalitet za žičaru.

Odredba PGR-a, izglasanog samo osamnaest dana kasnije iste godine, precizira lokalitet za izvođenje komplementarnog vida saobraćaja, odnosno žičare, citat: „Zabranjuje se postavljanje dalekovoda, žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju naročito u podnožju „Beogradske tvrđave“ i u njenim širim razmerama i akvateritorijalnim vodama“ Ignorišući odredbe GUP-a, koje se odnose na nepokretna kulturna dobra ( tačka 2.4.1.) i koje propisuju da se graditeljsko nasleđe Beograda štiti primenom mera definisanim Zakonom o kulturnim dobrima ( Sl.gl. RS. br. 71/94), gde se u članu 54, tačka 5). tog Zakona određuju mere zaštite koje obuhvataju „ograničenja, odnosno zabrane izvođenja određanih građevinskih radova u okviru zaštićene okoline kulturnog dobra“, gradska vlast da bi sprovela odluku o izgradnji kabinske žičare, donosi Plan detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan - Ušće Stari grad i Novi Beograd ( PDR) 02.07.2018. godine, ne poštujući pomenuti Zakon.

Manipulišući javnošću izjavom da je donošenje PDR-a proisteklo navodnom međusobnom neusaglašnošću GUP-a i PGR-a , pozivajući se na član 33. važećeg Zakona o planiranju i izgradnj koji glasi: „Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja moraju biti usaglašeni tako da dokument užeg područja mora biti u skladu sa dokumentom šireg područja,“ gradska vlast je namernim pogrešnim tumačenjem ovog člana Zakona, obmanula svekoliku javnost da bi postigla zacrtani cilj. Na osnovu usvojenog PDR-a i podnete dokumentacije, Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu je 01.04.2019. godine donelo Rešenje o građevinskoj dozvoli, kojim se dozvoljava investitoru Republici Srbiji – JP „Skijalište“ Beograd i sufinansijeru Grad Beograd izvođenje pripremnih radova za izgradnju stanice „Kalemegdan“.

Koliko se aktuelna vlast, kako na gradskom nivou tako i na republičkom, ponaša neodgovorno zanemarujući odredbe definisane republičkim zakonima, pokazuje nipodaštavanje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ( Sl.gl. RS br.36/2009). Ministarstvo za zaštitu životne sredine, na osnovu člana 3. pomenutog Zakona, izdalo je Rešenje na zahtev nosioca projekta ( JP „Skijalište“ Beograd ) 25.02.2019. godine, kojim se utvrđuje da je potrebna procena uticaja na životnu sredinu projekta kabinske žičare Ušće- Kalemegdan i kojim se istovremeno utvrđuje obim i sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.Koliko je poznato, Studija još nije urađena, iako je trebalo da bude urađena u postupku pribavljanja dozvole za izvođenje ( član 18. Zakona) i shodno članu 5. Zakona koji propisuje da nosilac projekta ne može pristupiti izgradnji i izvođenju projekta bez saglasnosti nadležnog organa ( komisija

Ministarstva za poslove zaštite životne sredine) na Studiju o proceni uticaja. Studija o proceni uticaja treba da prikaže parametre kvaliteta vode i vazduha, klimatske karakteristike, procenat zauzeća zelene površine izgradnjom objekta stanice, broj i karakteristike stabala koja bi morala biti posečena zbog planirane trase, uticaj izgradnje na obuhvat vizura koje su zaštićene Kartom trajnih dobara Beograda, jačinu zvuka koji proizvodi motor postrojenja, očekivane emisije pri radu hidrauličnog motora, fizički uticaj izgradnje na kulturno dobro „Beogradska tvrđava“, mere zaštite životne sredine i monitoring. Kao što se iz izloženog može zaključiti, seča stabala na lokaciji Kalemegdanskog parka nije smela da se izvrši pre izrađene i odobrene Studije o proceni uticaja. Zbog svih nezakonitosti i propusta , kao što je poznato, Reguralni institut za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine ( RERI ) žalio se Upravnom sudu koji je 19.04.2019. godine doneo Rešenje da se pripremni radovi ne smeju nastavljati dok se ne donese konačna odluka o zakonitosti građevinske dozvole. Zamenik gradonačenika se umesto retko vidljivog gradonačelnika obratio građanima i izjavio još jednu neistinu da se radi o privremenom zaustavljanju radova na arheološkim istraživanjima, a ne na pripremnim radovima na izgradnji gondole, iako to u Rešenju suda nigde ne piše.

Pretpostavka mnogih građana i dela struke je da bi procena uticaja izgradnje gondole na životnu sredinu, mogla dati negativne rezultate po kulturno istorijsku celinu „Beogradska tvrđava“, te se jedino tako može protumačiti izhitreno izglasavanje u Skupštini Republike Srbije, omiljenog od strane vlasti „lex specialis“-a, u vidu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica ( Sl. glasnik RS br.31/2019) od 28.04.2019. godine. Izmena se odnosi na član 7, stav 4 i član 22, stav 3 Zakona o žičarama za transport lica ( Sl. gl. RS br.38/15), koji su zamenjeni članovima 3. i 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica, u kojima su ukinute saglasnosti ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine po pitanjima propisivanja uslova za infrastrukturu žičare i zahteva za trasu iste , a u korist ministra za poslove saobraćaja.

Na jednoj od tribina Beogradske internacionalne nedelje arhitekture ( BINA), na kojoj je struka bila dosta kritična prema urbanistikim zahvatima koje sprovodi gradska vlast, završnicu tribine je obeležio snažan aplauz uvaženom profesoru arhitekti Aleksandru Stjepanoviću, čijim projektima je bila i posvećena tribina, koji je rekao da razmišlja da napiše esej čiji naslov će glasiti: „Zašto mrzite ovaj grad?“

Autorka bloga je koordinatorka Saveta za urbanizam Nove stranke Ganja Bajčetić.