Koordinatorka Saveta za urbanizam Nove stranke Ganja Bajčetić analizira predstojeću izgradnju poslovno-stambenog kompleksa „K district", površine 115.000 m2, holandsko-srpsku investiciju nastalu kao proizvod ličnih poznanstava gradskih vlastodržaca.

U idejnom smislu ona predstavlja tipičan primer tzv. investitorskog urbanizma. Napušteni objekat fabrike Beko u stečaju, Odbor poverilaca je prodao pre deset godina grčkoj privatnoj firmi „Lamda development“ za 50,8 miliona evra. Grad Beograd je izmenama prostornih planova otvorio prostor za transformaciju bloka oko fabrike Beko. Kad je grčki investitor postao vlasnik parcela koje su obuhvatale blok između ulica Tadeuša Košćuška, Dunavske i Bulevara vojvode Bojovića, podneo je inicijativu za promenu Plana detaljne regulacije (PDR), na osnovu koga se definišu parametri za građenje, objašnjava Bajčetićeva, čiji autorski tekst prenosimo u celini:

• Izmena plana koju je finansirao sam investitor, usvojena je u martu 2012. godine. Do usvajanja novog plana, naznačeni prostor (podnožje bloka Beko) je bio regulisan detaljnim urbanističkim planom (DUP) Kalemegdana iz 1969. godine, po kome je ta gradska zona tretirana u širom konteksu, uzevši u obzir centralnu poziciju bloka u odnosu na postojeće vizure, značaj Kalemegdana u zaleđu i veliku važnost tog prostora za identitet Beograda i cele Srbije. Izradom novog plana (PDR), po zahtevu grčkog investitora, područje bloka Beko se izdvaja iz šire celine i planira se kao nezavisna celina. Ako se zna da je jedan od glavnih zadataka izrade plana detaljne regulacije utvrđivanje javnog interesa za određeni prostor, onda se dopušteno pravo privatnog investitora da menja taj interes u svoj lični, može nazvati investitorskim urbanizmom.

• Prihvatanjem investitorskog urbanizma, grad postepeno odustaje od planiranja, iako formalno donosi generalne planove. U takvom sistemu, građani su pasivni posmatrači, njihova uloga se svodi na davanje mišljenja o već odlučenim projektima, bez obzira što kao poreski obveznici doprinose gradskoj ekonomiji. U evropskim gradovima postoji praksa, kad su u pitanju značajni gradski prostori, da se grad uključuje kao jedan od investitora, u funkciji kontrolora razvoja tih prostora i očuvanja javnog interesa Firma „Lamda development“ je dobila lokacijsku dozvolu za izgradnju hotelsko-trgovinskog kompleksa kao i saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, na osnovu ekstravagantnog projekta arhitekte Zahe Hadid. Grupa građana, uglavnom iz struke, se pobunila zbog promene plana detaljne regulacije, zbog ugrožavanja javnog interesa, zbog profesionalne neodgovornosti Republičkog i Beogradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, pri čemu je zaštita nasleđa naglašena zbog povezanosti predmetne lokacije sa lokacijom Kalemegdana. Očekivano, prigovori su bili ignorisani od strane vlasti.

• Krajem 2017. godine grčka firma je iz, javnosti nepoznatih razloga, odustala od projekta i predmetne parcele prodala holandsko srpskoj kompaniji „Kalemegdan development“ za 25 miliona evra (knjigovodstvena vrednost 40 miliona evra). Suvlasnici kompanije su firma „Rija re“ iz Novog Sada i holandska firma „Kale BV“iz Amsterdama (podatak iz APR). Na preporuku gradskog arhitekte M. Folića, koji je dugogodišnji prijatelj V. Gogoljeva, direktora novosadske firme, kompanija „Kalemegdan development je kupila lokacije u podnožju Beogradske tvrđave radi izgradnje višespratnog poslovno stanbenog kompleksa, čijom će izgradnjom biti poništena vizura tvrđave sa reke. Idejno rešenje je uradio „Mašinoprojekt copring“, a projekat cenjeni bečki arhitekta Boris Podreka, koga gradska vlast posebno „voli,“ pošto je angažovan na nekoliko projekata u Beogradu i to bez raspisivanja javnog konkursa.

• Početkom 2018. godine firma „Kalemegdan development“ je počela da prikuplja razne saglasnosti od gradskih institucija za izgradnju kompleksa „K district“. U toku tih aktivnosti sprovodila je i sprovodi intezivni marketing, reklamirajući stanove u tom delu Dorćola i čak prodala izvestan broj nepostojećih stanova, a da izgradnja još nije otpočela. Kompanija je do sada dobila gotovo sve saglasnosti od strane gradskih institucija i to: usvojen urbanistički projekat od strane Gradskog sekretarijata za urbanizam koji je uradila beogradska firma „Angosta“ doo; Republički zavod za zaštitu spomenika kulture dao je saglasnost za izgradnju, odnosno propisao je uslove pod kojima je gradnja moguća; u oktobru 2018.godine po zahtevu kompanije „Kalemegdan development,“ Ministarstvo za građevinarstvo i infrastrukturu donelo je rešenje o izmeni lokacijskih uslova pod kojima je moguća izgradnja kompleksa „K district“. Zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju prve faze kompleksa (fazaA, 50 047m2), Ministarstvo je odbilo kao nepotpun ,pozivajući se na član 135 Zakona o planiranju i izgradnji.Skoro je izvesno da će kompanija „Kalemegdan development“ dobiti građevinsku dozvolu, nakon dostavljanja dopunske dokumentacije i na kraju ne može se reći da nije ispoštovala potrebne procedure.

Šta u svemu ovome iznetom nije dobro?

Javni interes je potčinjen ličnom interesu.

Ignorisanje mišljenja građana kao korektivnog faktora koji čuva i usmerava javni interes.

Izgradnjom kompleksa „K district“poremetiće se vizura prema Beogradskoj tvrđavi sa reke.

Gubi se identitet grada.

Institucije kao što su Republički i Beogradski zavod za zaštitu kulturnog nasleđa, gube profesionalnost pred sve češćim naletom investitorskog urbanizma.