Koordinatorka Saveta za urbanizam Nove stranke Ganja Bajčetić analizira predstojeću izgradnju poslovno-stambenog kompleksa „K district", površine 115.000 m2, holandsko-srpsku investiciju nastalu kao proizvod ličnih poznanstava gradskih vlastodržaca.

U idejnom smislu ona predstavlja tipičan primer tzv. investitorskog urbanizma. Napušteni objekat fabrike Beko u stečaju, Odbor poverilaca je prodao pre deset godina grčkoj privatnoj firmi „Lamda development“ za 50,8 miliona evra. Grad Beograd je izmenama prostornih planova otvorio prostor za transformaciju bloka oko fabrike Beko. Kad je grčki investitor postao vlasnik parcela koje su obuhvatale blok između ulica Tadeuša Košćuška, Dunavske i Bulevara vojvode Bojovića, podneo je inicijativu za promenu Plana detaljne regulacije (PDR), na osnovu koga se definišu parametri za građenje, objašnjava Bajčetićeva, čiji autorski tekst prenosimo u celini:

• Izmena plana koju je finansirao sam investitor, usvojena je u martu 2012. godine. Do usvajanja novog plana, naznačeni prostor (podnožje bloka Beko) je bio regulisan detaljnim urbanističkim planom (DUP) Kalemegdana iz 1969. godine, po kome je ta gradska zona tretirana u Å¡irom konteksu, uzevÅ¡i u obzir centralnu poziciju bloka u odnosu na postojeće vizure, značaj Kalemegdana u zaleÄ‘u i veliku važnost tog prostora za identitet Beograda i cele Srbije. Izradom novog plana (PDR), po zahtevu grčkog investitora, područje bloka Beko se izdvaja iz Å¡ire celine i planira se kao nezavisna celina. Ako se zna da je jedan od glavnih zadataka izrade plana detaljne regulacije utvrÄ‘ivanje javnog interesa za odreÄ‘eni prostor, onda se dopuÅ¡teno pravo privatnog investitora da menja taj interes u svoj lični, može nazvati investitorskim urbanizmom.

 

• Prihvatanjem investitorskog urbanizma, grad postepeno odustaje od planiranja, iako formalno donosi generalne planove. U takvom sistemu, graÄ‘ani su pasivni posmatrači, njihova uloga se svodi na davanje miÅ¡ljenja o već odlučenim projektima, bez obzira Å¡to kao poreski obveznici doprinose gradskoj ekonomiji. U evropskim gradovima postoji praksa, kad su u pitanju značajni gradski prostori, da se grad uključuje kao jedan od investitora, u funkciji kontrolora razvoja tih prostora i očuvanja javnog interesa Firma „Lamda development“ je dobila lokacijsku dozvolu za izgradnju hotelsko-trgovinskog kompleksa kao i saglasnost Republičkog zavoda za zaÅ¡titu spomenika kulture, na osnovu ekstravagantnog projekta arhitekte Zahe Hadid. Grupa graÄ‘ana, uglavnom iz struke, se pobunila zbog promene plana detaljne regulacije, zbog ugrožavanja javnog interesa, zbog profesionalne neodgovornosti Republičkog i Beogradskog zavoda za zaÅ¡titu spomenika kulture, pri čemu je zaÅ¡tita nasleÄ‘a naglaÅ¡ena zbog povezanosti predmetne lokacije sa lokacijom Kalemegdana. Očekivano, prigovori su bili ignorisani od strane vlasti.

 

• Krajem 2017. godine grčka firma je iz, javnosti nepoznatih razloga, odustala od projekta i predmetne parcele prodala holandsko srpskoj kompaniji „Kalemegdan development“ za 25 miliona evra (knjigovodstvena vrednost 40 miliona evra). Suvlasnici kompanije su firma „Rija re“ iz Novog Sada i holandska firma „Kale BV“iz Amsterdama (podatak iz APR). Na preporuku gradskog arhitekte M. Folića, koji je dugogodiÅ¡nji prijatelj V. Gogoljeva, direktora novosadske firme, kompanija „Kalemegdan development je kupila lokacije u podnožju Beogradske tvrÄ‘ave radi izgradnje viÅ¡espratnog poslovno stanbenog kompleksa, čijom će izgradnjom biti poniÅ¡tena vizura tvrÄ‘ave sa reke. Idejno reÅ¡enje je uradio „MaÅ¡inoprojekt copring“, a projekat cenjeni bečki arhitekta Boris Podreka, koga gradska vlast posebno „voli,“ poÅ¡to je angažovan na nekoliko projekata u Beogradu i to bez raspisivanja javnog konkursa.

 

• Početkom 2018. godine firma „Kalemegdan development“ je počela da prikuplja razne saglasnosti od gradskih institucija za izgradnju kompleksa „K district“. U toku tih aktivnosti sprovodila je i sprovodi intezivni marketing, reklamirajući stanove u tom delu Dorćola i čak prodala izvestan broj nepostojećih stanova, a da izgradnja joÅ¡ nije otpočela. Kompanija je do sada dobila gotovo sve saglasnosti od strane gradskih institucija i to: usvojen urbanistički projekat od strane Gradskog sekretarijata za urbanizam koji je uradila beogradska firma „Angosta“ doo; Republički zavod za zaÅ¡titu spomenika kulture dao je saglasnost za izgradnju, odnosno propisao je uslove pod kojima je gradnja moguća; u oktobru 2018.godine po zahtevu kompanije „Kalemegdan development,“ Ministarstvo za graÄ‘evinarstvo i infrastrukturu donelo je reÅ¡enje o izmeni lokacijskih uslova pod kojima je moguća izgradnja kompleksa „K district“. Zahtev za izdavanje graÄ‘evinske dozvole za izgradnju prve faze kompleksa (fazaA, 50 047m2), Ministarstvo je odbilo kao nepotpun ,pozivajući se na član 135 Zakona o planiranju i izgradnji.Skoro je izvesno da će kompanija „Kalemegdan development“ dobiti graÄ‘evinsku dozvolu, nakon dostavljanja dopunske dokumentacije i na kraju ne može se reći da nije ispoÅ¡tovala potrebne procedure.

 

Å ta u svemu ovome iznetom nije dobro?

Javni interes je potčinjen ličnom interesu.

Ignorisanje mišljenja građana kao korektivnog faktora koji čuva i usmerava javni interes.

Izgradnjom kompleksa „K district“poremetiće se vizura prema Beogradskoj tvrđavi sa reke.

Gubi se identitet grada.

Institucije kao što su Republički i Beogradski zavod za zaštitu kulturnog nasleđa, gube profesionalnost pred sve češćim naletom investitorskog urbanizma.