Prenosimo novu kolumnu koordinatorke Saveta za urbanizam Nove stranke Ganje BajÄetić:
PoÄetkom februara tekuće godine, aktuelni gradonaÄelnik prestonog grada ushićeno je izjavio da će glavni grad države Srbije u toku ove godine podneti kandidaturu za „zelenu prestonicu Evrope“, priznanje koje Evropska komisija već deceniju dodeljuje gradovima koji prednjaÄe u brizi i oÄuvanju životne sredine.
Nakon te date izjave, većina graÄ‘ana se pitala da li je izjava proistekla iz gradonaÄelnikovog sanovnika ili mu je, Å¡to je verovatnije, predsednik države posudio svoje naoÄare kroz koje je „video“ da se ne samo prestonica, nego i cela država, nalazi u „zlatnom dobu“, da je prva u regionu, sa tendencijom da ekonomski dosegne najnapredniju državu Evrope. Sledstveno tome, prvi Äovek prestonice zakljuÄio je da bi bilo logiÄno da se prestonica kandiduje i izbori za to prestižno evropsko priznanje, posebno ohrabren saznanjem da je glavni grad Slovenije 2016. godine bio ovenÄan titulom „najzeleniji grad Evrope“. Nažalost, slike koje prikazuju sanovnik, iliti najverovatnije, predsednikove naoÄare, daleko su od stvarnosti koju aktuelni gradonaÄelnik ne vidi, ili možda ne želi ili ne sme da vidi. Ta stvarnost pokazuje da će proći dosta vremena da bi osnovni pokazatelji za merenje zaÅ¡tite i brige o životnoj sredini bili zadovoljavajući, a koji obuhvataju nivo zagaÄ‘enosti, potroÅ¡nju energije, poboljÅ¡anje kvaliteta vazduha, kvalitet i potroÅ¡nju vode, koliÄinu otpada, stopu reciklaže, udeo gradskog prevoza, smanjenje upotrebe neobnovljivih resursa i odnos prostor – zelene povrÅ¡ine.
Stvarni pokazatelji koje gradonaÄelnik kroz predsednikove naoÄare ne može da vidi:
1.Trećina prestonice nema reÅ¡enu kanalizaciju. NepreÄišćena otpadna voda na 116 mesta se upuÅ¡ta direktno u Savu, a na 136 mesta u Dunav, te je prestoonica jedina evropska metropola koja zagaÄ‘uje svoje reke.
2.TopÄiderska reka, Äiji sliv obuhvata Äetiri beogradske opÅ¡tine, izuzetno zagaÄ‘ena
3. 31.01.2019. godine Beograd je na osnovu indeksa zagađenosti vazduha bio najzagađeniji grad u svetu ( izvor mondo.rs )
4. Deponija u VinÄi, najveća deponija u ovom delu Evrope, na kojoj se svakog dana slije preko 1500 tona smeća. Pre dve godine usled lako zapaljivog metana, pojavio se gusti dim na deponiji, povodom Äega je predsednik države dao neprimereni komentar (13.06.2017. Njuz). ProÅ¡le godine sklopljeno je javno-privatno partnerstvo sa jednom stranom kompanijom, radi izgradnje postrojenja za preradu otpada
5. Savski nasip, prostor vodozahvata, na kome se nalazi šesnaest reni bunara,iz kojih beogradski vodovod crpi vodu. Stanovnici nelegalno sagrađenih vikendica zagađuju vodu, uništavaju eko sistem priobalja i obavljajući transport ugrožavaju sam nasip.
6. Nasilno betoniranje zelenih površina u novobeogradskim blokovima, radi izgradnje stanbenih objekata i benzinskih stanica ( peticije građana bl. 70a, 44, 45)
7. Livnica firme MeiTa, koja se nalazi 300m uzvodno od fabrike vode u BariÄu, Äije se otpadne vode, pune teÅ¡kih metala, ispuÅ¡taju u reku Savu. ( pozivi graÄ‘ana vodoprivrednom inspektoru da izaÄ‘e na teren)
8. Park „Ušće“ je pretvoren u urbani prostor. SeÄom drveća i betoniranjem staza na mestima travnatih povrÅ¡ina, poniÅ¡tena je najveća vrednost parka, a to je netaknuta oaza prirode na povrÅ¡ini od 80ha
9. Veliki ekoloÅ¡ki problem kod nekadaÅ¡nje veterinarske ustanove „Glutin“ u Padinskoj skeli, ( SO Palilula) na 15 km od centra prestonice. DvoriÅ¡te fabrike je pretvoreno u deponiju životinjskog otpada, Äime je direktno ugroženo zdravlje stanovnika naselja.
10. Buduća izgradnja nove luke u Beljarici, koja je deo meÄ‘unarodnog ekoloÅ¡kog koridora duž reke Dunav i zaÅ¡titna zona koja Äuva prestonicu od poplava. Na prostoru od 900 ha izgradiće se novo pristaniÅ¡te. Za potrebe izgradnje luke predviÄ‘ena je velika seÄa Å¡uma, tako da će se postojeća povrÅ¡ina Å¡uma od 715ha posle seÄe smanjiti na 86 ha. Ako se vlast ne urazumi i doÄ‘e do realizacije ovog projekta, na ovom prostoru desiće se ekoloÅ¡ki zloÄin. Zbog guste Å¡ume, bogatog biljnog i životinjskog sveta, ovaj deo leve obale Dunava graÄ‘ani su nazvali „beogradska Amazonija“.
Da bi prvi Äovek prestonice mogao realno da sagleda stvarne parametre, koji bi pokazali da li prestoni grad uopÅ¡te može da konkuriÅ¡e za “zelenu prestonicu Evrope“, njegovi sugraÄ‘ani mu savetuju da skupi hrabrost i zamoli predsednika države da zameni tu nadrealnu dioptriju za realnu.
Leave a Reply