Prenosimo novu kolumnu koordinatorke Saveta za urbanizam Nove stranke Ganje Bajčetić:

Početkom februara tekuće godine, aktuelni gradonačelnik prestonog grada ushićeno je izjavio da će glavni grad države Srbije u toku ove godine podneti kandidaturu za „zelenu prestonicu Evrope“, priznanje koje Evropska komisija već deceniju dodeljuje gradovima koji prednjače u brizi i očuvanju životne sredine.

Nakon te date izjave, većina građana se pitala da li je izjava proistekla iz gradonačelnikovog sanovnika ili mu je, što je verovatnije, predsednik države posudio svoje naočare kroz koje je „video“ da se ne samo prestonica, nego i cela država, nalazi u „zlatnom dobu“, da je prva u regionu, sa tendencijom da ekonomski dosegne najnapredniju državu Evrope. Sledstveno tome, prvi čovek prestonice zaključio je da bi bilo logično da se prestonica kandiduje i izbori za to prestižno evropsko priznanje, posebno ohrabren saznanjem da je glavni grad Slovenije 2016. godine bio ovenčan titulom „najzeleniji grad Evrope“. Nažalost, slike koje prikazuju sanovnik, iliti najverovatnije, predsednikove naočare, daleko su od stvarnosti koju aktuelni gradonačelnik ne vidi, ili možda ne želi ili ne sme da vidi. Ta stvarnost pokazuje da će proći dosta vremena da bi osnovni pokazatelji za merenje zaštite i brige o životnoj sredini bili zadovoljavajući, a koji obuhvataju nivo zagađenosti, potrošnju energije, poboljšanje kvaliteta vazduha, kvalitet i potrošnju vode, količinu otpada, stopu reciklaže, udeo gradskog prevoza, smanjenje upotrebe neobnovljivih resursa i odnos prostor – zelene površine.

Stvarni pokazatelji koje gradonačelnik kroz predsednikove naočare ne može da vidi:

1.Trećina prestonice nema rešenu kanalizaciju. Neprečišćena otpadna voda na 116 mesta se upušta direktno u Savu, a na 136 mesta u Dunav, te je prestoonica jedina evropska metropola koja zagađuje svoje reke.

2.Topčiderska reka, čiji sliv obuhvata četiri beogradske opštine, izuzetno zagađena

3. 31.01.2019. godine Beograd je na osnovu indeksa zagađenosti vazduha bio najzagađeniji grad u svetu ( izvor  mondo.rs )

4. Deponija u Vinči, najveća deponija u ovom delu Evrope, na kojoj se svakog dana slije preko 1500 tona smeća. Pre dve godine usled lako zapaljivog metana, pojavio se gusti dim na deponiji, povodom čega je predsednik države dao neprimereni komentar (13.06.2017. Njuz). Prošle godine sklopljeno je javno-privatno partnerstvo sa jednom stranom kompanijom, radi izgradnje postrojenja za preradu otpada

5. Savski nasip, prostor vodozahvata, na kome se nalazi šesnaest reni bunara,iz kojih beogradski vodovod crpi vodu. Stanovnici nelegalno sagrađenih vikendica zagađuju vodu, uništavaju eko sistem priobalja i obavljajući transport ugrožavaju sam nasip.

6. Nasilno betoniranje zelenih površina u novobeogradskim blokovima, radi izgradnje stanbenih objekata i benzinskih stanica ( peticije građana bl. 70a, 44, 45)

7. Livnica firme MeiTa, koja se nalazi 300m uzvodno od fabrike vode u Bariču, čije se otpadne vode, pune teških metala, ispuštaju u reku Savu. ( pozivi građana vodoprivrednom inspektoru da izađe na teren)

8. Park „Ušće“ je pretvoren u urbani prostor. Sečom drveća i betoniranjem staza na mestima travnatih površina, poništena je najveća vrednost parka, a to je netaknuta oaza prirode na površini od 80ha

9. Veliki ekološki problem kod nekadašnje veterinarske ustanove „Glutin“ u Padinskoj skeli, ( SO Palilula) na 15 km od centra prestonice. Dvorište fabrike je pretvoreno u deponiju životinjskog otpada, čime je direktno ugroženo zdravlje stanovnika naselja.

10. Buduća izgradnja nove luke u Beljarici, koja je deo međunarodnog ekološkog koridora duž reke Dunav i zaštitna zona koja čuva prestonicu od poplava. Na prostoru od 900 ha izgradiće se novo pristanište. Za potrebe izgradnje luke predviđena je velika seča šuma, tako da će se postojeća površina šuma od 715ha posle seče smanjiti na 86 ha. Ako se vlast ne urazumi i dođe do realizacije ovog projekta, na ovom prostoru desiće se ekološki zločin. Zbog guste šume, bogatog biljnog i životinjskog sveta, ovaj deo leve obale Dunava građani su  nazvali „beogradska Amazonija“.

Da bi prvi čovek prestonice mogao realno da sagleda stvarne parametre, koji bi pokazali da li prestoni grad uopšte može da konkuriše za “zelenu prestonicu Evrope“, njegovi sugrađani mu savetuju da skupi hrabrost i zamoli predsednika države da zameni tu nadrealnu dioptriju za realnu.