Bajčetićeva za NOVI blog: Gradonačelnikovi produženi snovi

Bajčetićeva za NOVI blog: Gradonačelnikovi produženi snovi

U kolumni „Zabluda jednog gradonačelnika“, koja je objavljena četrnaestog marta tekuće godine na sajtu Nove stranke, autorka teksta se osvrnula na upitanost većine građana prestonice, da li je izjava aktuelnog gradonačelnika od kraja februara ove godine, da će prestoni grad podneti kandidaturu za „Zelenu prestonicu Evrope,“ proizvod njegovih snova ili gledanja kroz pozajmljene predsenikove naočare, koje nepogrešivo pokazuju da se prestonica i svakolika država nalaze u zlatnom dobu.

Nedavnom izjavom, ponovljenom od pre pola godine, da će se prestonica očuvanjem prirodnih dobara i pošumljavanjem, kandidovati za „Zelenu prestonicu Evrope“, gradonačelnik je pokazao da je gotovo šest meseci bio u dubokom zelenom snu. Izlaskom iz polugodišnjeg snoviđenja, obratio se građanstvu tvrdnjom da je do sada pošumljeno 20ha, zasađeno 412 novih drvorednih stabala i 300 novih sadnica, a da po planu za šest godina treba da bude pokriveno zelenim površinama 25% teritorije prestonice. Šta se desilo u međuvremenu,u realnom svetu dok je gradonačelnik tihovao, ušuškan u zelenim snovima? Autorka ovih redova odgovara: „Desilo se sve ono što diskvalifikuje i samu pomisao da metropola prijavi kandidaturu za „Zelenu prestonicu Evrope“

Jedni od najvažnijih uslova koji moraju da se ispune da bi jedan prestoni grad mogao da se takmiči za prestižnu titulu su: kvalitet vazduha, očuvanje prirode i biodiverziteta, kvalitet vode, rešavanje problema otpada, itd. Nijedan od ovih uslova prestonica ne ispunjava. Grad je pristupio 2016. godine„Sporazumu gradonačelnika za klimu i energiju“ čiji je globalni cilj smanjenje energije štetnih gasova, potpisan od strane više od 6000 potpisnika. Ta najveća svetska inicijativa se obavezala da će do 2030. godine smanjiti
štetne emisije do 40%. Beograd je 31.01.2019.godine na osnovu indeksa zagađenosti vazduha proglašen za najzagađeniji grad na svetu! ( izvor: Mondo rs. )

Obavljena nemilosrdna seča drveća u Košutnjaku, Miljačkovačkoj šumi, Čuburskom parku, Banovom brdu, Kalemegdanu i parku Ušće, pustošenje Zvezdarske šume, uglavnom radi izgradnje objekata i čuvene gondole, uz veliko protivljenje građana, a sve učinjeno pod patronatom gradske vlasti, dovoljno govori o zaštiti i očuvanju prirode.Prema raspoloživom podatku, jedno drvo proizvede godišnje 145kg molekula kiseonika. Planirana obimna seča šuma u „beogradskoj Amazoniji “ radi buduće izgradnje luke, urušiće biodiverzitet na prostoru koji je deo međunarodnog ekološkog koridora duž reke Dunav. Prestoni grad još uvek nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, te je jedina evropska metropola koja zagađuje svoje reke. Reni bunari na Savskom nasipu iz kojih prestonica dobija pitku vodu, ugroženi su izgradnjom nelegalnih objekata i septičkih jama u blizini objekata. Mnogobrojne proteste građana gradska vlast ignoriše. Na prostoru Vinče gde se nalaze ostaci najstarije civilizacije u Evropi, nalazi se najveća deponija smeća. Izgradnja nove spalionice od strane stranog investitora nije usklađena sa evropskim standardima kontrole zagađenja, a koji se odnose na spaljivanje otpada, što je pokazala javna rasprava o studiji procene uticaja na životnu sredinu. Pokazalo se da se planira izgradnja bez prethodnog tretmana otpada, te se može desiti da se, ukoliko se ne sprovede tretman,u vazduh oslaobađa velika količina pepela i kancerogenih supstanci. Prema raspoloživim podacima, u celoj državi 98% prikupljenog komunalnog otpada se odlaže na deponije bez prethodne reciklaže. Na ulicama glavnog grada primetan je nedovoljan broj posuda za sakupljanje otpada, niti odgovarajućih vozila za transport, iako je gradska vlast najavila tzv. 17 „reciklažnih dvorišta“ Postoje neke građanske inicijative kao „Zelene brigade koje se Povremeno samorganizuju za čišćenje razbacanog otpada.

Verovatno se strani turisti u „čudu čude“ zbog čega je grad dobio ime BEOgrad. Primer grada koji je sa pravom dobio priznanje „Zelene prestonice Evrope“ 2016. godine, je slovenačka prestonica Ljubljana. Gradski oci tog grada su realizovali stotinu projekata u oblasti zelenog i održivog razvoja. Realizovano je 80ha zelenih površina, svaki stanovnik ima na raspolaganju 542 m2 javne zelene površine, 69% ukupnog gradskog otpada se reciklira i kvalitet pijaće vode je među najvišima u Evropi. Definicija „Zelene prestonice Evrope“ mogla bi se formulisati kao ideja koja počiva na viziji grada, koji je prihvatio principe održivog razvoja i pametnu strategiju urbanog razvoja, čiji glavni efekat je zadovoljstvo svojih građana u vidu poboljšanja kvaliteta života.

Razvojna logika aktuelne gradske vlasti je u kosmičkim razmerama daleko od realnih potreba stanovnika prestonice. U njihovoj svesti su zacrtane samo njima objašnjive potrebe građana u vidu gondola, panoramskog točka, višemetarskog jarbola, 54 fontane, betonitanih zelenih površina, uzurpiranih gradnjom stanbenih objekata, velikog broja sportskih stadiona itd. Poučeni ovakvom vizijom gradske vlasti, nadamo se da će prestoni grad moći da se kandiduje za prestižno priznanje „Zelena prestonica Evrope“ u neko buduće vreme, jedino dolaskom neke nove odgovorne i nekorumpirane vlasti, koja će imati strategiju urbanog razvoja po principima održivosti, a isključivo u korist poboljšanja kvaliteta života svojih građana, uvažavajući njihove potrebe, a ne u svoju ličnu korist.

Nadamo se da će prvi čovek prestonice, ako se sasvim probudi, možda shvatiti da se prestoni grad ne nalazi u zlatnom dobu i možda će konačno spoznati nemilu realnost, da je glavni grad države daleko, daleko, od kandidature za „Zelenu prestonicu Evrope“.

Autorka NOVOG bloga je članica Saveta Nove stranke Ganja Bajčetić.

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori