Sveprisutna namera aktuelne gradske vlasti, inicirana i podržana „urbanističkim vizijama“ predsednika države, je da se centar prestonog grada preseli u zonu projekta „Beograd na vodi.“ Da bi pomenuta zona dominirala u prestonici i istovremeno zadovoljila estetsko poimanje stranog investitora, gradski čelnici su spremni da menjaju odredbe prostornog plana prestonog grada, da menjaju planove uređenja saobraćaja, prilagođenog pomenutoj zoni, da uklanjaju po želji investitora javnu imovinu, čija se estetika ne uklapa u vizure skaradnh građevina, da građanstvu nameću unapred doneta rešenja o sudbini te imovine putem diskutabilnih anketa, simulirajući tako nekakvu demokratiju.

Podsećanja radi, u cilju sveobuhvatne realizacije projekta „Beograd na vodi“ država je dala investitoru iz Ujedinjenih Arapskih Emiratana na upravljanje i korišćenje bez naknade, čitav niz javnih zdanja u Savskom amfiteatru. Aktuelna gradska vlast je unela dopune i izmene nekih odredbi u regionalni prostorni plan administrativnog područja grada Beograda i dala prioritet izgradnji tunela između Savske i Dunavske padine, umesto građanima obećane prioritetne aktivnosti za izgradnju prve linije metroa, koju je pompezno i zdušno najavljivala u predizbornoj kampanji za beogradske izbore. Zašto? Zato što je izgradnja tunela u saglasju sa planovima izgradnje novog Savskog mosta, ( projekat je uradio CIP ) kao preduslova za buduću funkcionalnost saobraćajne infrastrukture u zoni Beograda na vodi.

Na održanoj javnoj raspravi za usvajanje plana izgradnje tunela, čija se realizacija predviđa početkom 2021 godine, struka je ukazala da se mesto ulaza u tunel ( kod Ekonomskog fakulteta) poklapa sa mestom buduće metro stanice prema poslednjim usvojenim planovima, te da jedno i drugo na istom mestu ne može da se gradi. To je pokazalo da nema definitivnog plana za metro, čime su demantovana čvrsta obećanja gradske vlasti o prioritetnoj izgradnji prve linije metroa krajem 2021 godine. Građani i struka su bili protiv datog rešanja tunela, ukazujući na visoku cenu izgradnje (preko sto miliona evra), problem pojave klizišta na Savskoj padini, neophodnost rušenja desetine okolnih objekata itd. Renomirani profesor Građevinskog fakulteta u oblasti planiranja i izgradnje saobraćajnica Mihailo Maletin, tom prilikom je izjavio ( citat): „ Nastavite tako da radite i Beograd ima veliku šansu da bude najružniji i najnefukcionalniji grad u svetskim razmerama“

Nakon završenog konkursa za rešenje rekonstrukcije ili rušenja Starog savskog mosta, koji se očigledno sagledavanjem arapskog investitora nije uklapao u ambijent zone Beograda na vodi, prihvaćeno je rešenje rušenja Starog savskog mosta i izgradnje novog na istom mestu, iako je dato korektno rešenje za rekonstrukciju Savskog mosta, u smislu proširenja sa većim brojem saobraćajnih traka, tramvajskim šinama i biciklističko pešačkim stazama, finansijski daleko isplativijeg od ostalih rešenja Aktuelni gradski urbanista je avgusta meseca tekuće godine, saopštio javnosti da postoji opcija da se Stari savski most premesti u park „Ušće“ i postavi kao skulptura, ispod koje će biti smešteni komercijalni i kulturni sadržaji, na prostoru između Muzeja savremene umetnosti i TC Ušće. Veliki deo građana je to doživeo kao iracionalnu ideju i jednu više „skalameriju“, poput predviđenog budućeg stajališta za gondolu . Stručna javnost se pobunila, insistirajući da most, obnovljen pre dvanaest godina koji je u funkciji i koji ne ometa plovnost, mora da ostane na svom mestu, jer bi njegovim izmeštanjem i najmanji prekid saobraćaja izazvao velike probleme. Tvrdnja gradskih čelnika o nebezbednosti mosta je za stručni deo javnosti bila neistinita, ističući da se nigde u svetu ne ruše mostovi koji su u funkciji.

Predlog struke je bio da se pored Starog savskog mosta sagradi tzv. most „blizanac“ sa kolosecima, a da se postojeći koristi za drumski saobraćaj, ili da se novi most sagradi na nekom drugom mestu. Po ustaljenom običaju gradska vlast je ignorisala mišljenje Početkom oktobra tekuće godine, zamenik gradonačelnika obratio se javnosti saopštenjem da su se građani putem sprovedene ankete izjasnili za premeštanje Starog savskog mosta u park „Ušće“. Pokazalo se da je ta izjava bila neistinita, jer nije bilo nikakve ankete. Zvanična anketa je sprovedena krajem oktobra tekuće godine i traje do 15. decembra .Gradski urbanista je obavestio javnost, da po dosadašnjim rezultatima glasanja, prednjači opcija premeštanja mosta u park „Ušće“ i izgradnje novog pešačko biciklističkog mosta, koji bi povezao Novi Beograd i Adu Ciganliju. Druga opcija, koja predviđa preseljenje mosta i njegovu rekonstrukciju i dogradnju za pešačko biciklistički saobraćaj između Novog Beograda i Ade Ciganlije, do sada nije prihvaćena.

Kao što se vidi, gradska vlast nije ponudila ( namerno ili nenamerno) opciju neizmeštanja Starog savskog mosta. Jasno je da gradski čelnici imaju čvrstu nameru da prevlada suluda opcija postavke mosta-skulpture u parkuUšće, što inače predstavlja i najskuplje rešenje, uključujući izgradnju novog pešačko-biciklističkog mosta na potezu od Novog Beograda do Ade Ciganlije ( petnaest miliona evra). Veliki deo građana, javno iskazujući sumnju u verodostojnost glasanja, veruje da je gradska vlast lažirala anketu. Poigravanje gradske vlasti sa građanima pod plaštom lažne demokratije, takoreći ruganje, je sramno. Nadamo se da će promenom vlasti, ovakvom „urbanističkom pospremanju“ prestonog grada jednom doći kraj.

Pitanje sudbine Starog savskog mosta kao javnog dobra, mora da se reši isključivo putem javne rasprave, na kojoj će se čuti i uvažiti mišljenja građana i strukovnih tela, kao što su Društvo arhitekata Beograda, Udruženje arhitekata Srbije, Udruženje „Naši mostovi“ itd.

Autorka NOVOG bloga je Ganja Bajčetić, članica Nove stranke