O izgradnji Fruškogorskog koridora, razmišljalo se decenijama. Istraživanja o mogunosti proboja tunela kroz Frušku goru,  kao sastavnog objekta koridora,  obavljena su  sredinom devedesetih godina prošlog veka. U  toku  2009. godine  bio  je  izrađen  Generalni  projekat  koridora,  kome  je  prethodila  studija opravdanosti,da bi 2011. godine tadašnja pokrajinska vlada donela Prostorni plan za saobraćajni koridor  Novi Sad –Ruma –Šabac -Loznica. Na osnovu urađenog projekta,  procenjeni troškovi izgradnje koridora, koje je izračunala struka, ne obuhvatajući troškove izgradnje predviđenog mosta na Dunavu, iznosila je 150 miliona evra,  što  je i prezentovano javnosti 2014. godine od strane pokrajinske vlade.  Izgradnjom tunela kroz Frušku goru,  bio  bi  rešen  problem  prolaska teretnih vozila  preko Fruške gore i  Iriga, kao najprometnije  saobraćajnice  u  Srbiji,  na kojoj je,  kako je procenjeno, dnevni  prosek prolaska  bio od 10.000  do 12.000 vozila.  Studija  opravdanosti  je  pokazala da  bi  se izgradnjom  tunela  „Iriški venac“ zaštitila  priroda  Fruške gore,  koja  je  1960. godine  proglašena  za  Nacionalni  park.  Interesantno je napomenuti da  je  projekat  idejnog  rešenja  tunela  kroz  Frušku goru  i obilaznice oko Iriga, još 1982. godine izradio Dušan Sekulski, kao svoj diplomski rad na Građevinskom fakultetu u Beogradu..

Na dan  Međunarodnog praznika rada, Prvog maja tekuće godine,  bušenjem prvog šipa simbolično su otpočeli radovi na izgradnji  Fruškogorskog koridora,  brze saobraćajnice bez zaustavnih traka, dužine 47,7 km sa četiri trake širine od po 3,50 m,  koje su predviđene za brzine od  60  do 100 km na sat.  Na trasi, pored dvocevnog tunela „Iriški venac“, dužine 3,50 km  (najveća dužina tunela u Srbiji),  planirane su denivelisane raskrsnice, mostovi i nadvožnjaci.Najveći most, dužine 1,8 km biće izgrađen na Dunavu, kod  Petrovaradina.  Fruškogorski  koridor bi  trebalo da  rastereti urbana područja od saobraćaja, Irig i Frušku goru  od  teretnih  kamiona, a spojio bi  saobraćajnicu Loznica-Šabac-Ruma preko Novog Sada  sa budućim autoputom Novi Sad – Zrenjanin - Beograd.  Početkom oktobra 2020. godine,  vlada RS  je sa kineskom kompanijom CRBC (China road and bridge corporation) potpisala ugovor o izgradnji koridora od Novog Sada do Rume,  koji bi  trebalo da bude  završen  do marta  2024. godine.  Projekat  će  biti finansiran iz kredita kineske Eskim banke i avansa iz budžeta RS. Vrednost projekta je 606 miliona evra.

Posle najavljenog besmislenog  projekta  „Novi Sad na vodi“,  pažnja  kritičnog  dela  javnosti Vojvodine usmerila se na izgradnju Fruškogorskog koridora.  Mišljenja  struke o  isplativosti tog projekta su  dosta podeljena.Jedni misle da doneta odluka o izgradnji  Fruškogorskog koridora nema  opravdanih razloga, s obzirom da taj pravac,  po njihovom mišljenju, nije toliko frekventan. Osporavaju tvrdnje  donosioca odluke o  izgradnji  tunela,  da će  u ekološkom smislu  doći  do potpunog smanjenja zagađenja prirode Fruške gore, pošto će tunel morati da ima ventilaciju,  te će određeni stepen zagađenja  ipak  postojati. Protive se obimnoj seči fruškogorske šume na mestima proboja tunela ( na otvaranju radova predsednik države je obećao da će se na mestu svakog posečenog drveta zasaditi po dve sadnice). Isplativost same izgradnje je upitna, jer je prevoz robe znatno jeftiniji kad se odvija železnicom ili vodnim putem,te se ne može očekivati velika frekventnost. Drugi  smatraju da će se izgradnjom koridora znatno skratiti  vreme putovanja,   povećati  bezbednost u  saobraćaju  i  da  će  saobraćaj  kroz  tunel  u   potpunosti  sprečiti zagađenje prirode Nacionalnog parka.

Izuzetno visoka ugovorena cena izgradnje Fruškogorskog koridora, izazvala je u  stručnoj javnosti i  kod dela građana snažan utisak u negativnom smislu.  Prema raspoloživim uporednim podacima,  cena  od 12,7  miliona  evra  za  jedan km  izgrađene  brze  saobraćajnice,  prevazilazi  cene koštanja auto-puteva izgrađenih u regionu i Jugoistočnoj Evropi u poslednjih dvadeset godina. Previsoka cena je još uočljivija kad se poredi sa cenama predračunskih troškova izgradnje na mnogo zahtevnijim lokacijama.  Primeri: cena  zahtevne  trase  auto-puta  Zagreb-Split  iznosila  je nešto  više  od  9 miliona evra po jednom km; saobraćajnica  od Novog  Sada  do  Horgoša  koštala  je  milion  evra  po  jednom km;  ugovorena  cena auto-puta kroz Grdeličku klisuru bila je 9 miliona evra po jednom km (još nije objavljena konačna cena izvedenih radova,  zbog mnogobrojnih popravki  i preprojektovanja )  itd.  Od  47,7  km Fruškogorskog koridora, 42,2 km otpada na 4 trake puta, po gotovo ravnom terenu.

Povećanje  troškova izgradnje  Fruškogorskog  koridora od  prvobitnih 150 miliona  evra  ( ne računajući  izgradnju  dunavskog  mosta) do 606 miliona evra ( sa  izgradnjom mosta,  povećanje cene  je  više nego dvostruko),a pritom se u međuvremenu nisu promenili  parametri  i geološki sastav zemljišta, izazvalo je kod  struke  i  znatnog  broja  građana  mučan  utisak,  gnev  i  opravdanu  sumnju  na  pojavu  očigledne sistemske korupcije. Neposrednom međusobnom pogodbom o izgradnji koridora, skupog  investicionog projekta,  između  ovlašćenih  predstavnika  Republike  Srbije  i  Kine,  suspendovan  je  Zakon  o  javnim  nabavkama,    čime  je   isključena   konkurencija  i   sprovedena  netrasparentna  procedura  ugovornog postupka, što stvara veoma plodno tlo za koruptivne radnje.

Organizacija Transparency  International, objavila  je  28.01.2021. godine  Izveštaj u  kome je  Srbija po indeksu percepcije korupcije CPI2020 ( Coruption Perceptions Index ) za 2020. godinu, na 94 mestu od 180 zemalja,  sa  indeksom 38  od  idealnih 100  poena,  što  pokazuje  da  pripada zemljama sa  veoma raširenom korupcijom.

Autorka NOVOG bloga je Ljubinka Ganja Bajčetić, članica Nove stranke.