Na  nedavno  održanom  Forumu o  bilaterarnoj  saradnji  Beograda  i  Moskve, aktuelni gradonačelnik je u svom, sebi svojstvenom, hvalospevu o razvoju Beograda, kao najboljem mestu za investicije iz celog sveta i oazi stabilnosti u regionu, kao rezultatu politike aktuelnog premijera, pomenuo, između ostalog, dostignuća gradske vlasti i realizaciju projekta „dve gondole“ kao alternativnog sredstva javnog prevoza u prestonom gradu. Kako je javnost ranije bila obaveštena o tom projektu, nazovimo ga „Beograd na dlanu“, trase te kabinske žičare bi povezivale Košutnjak sa Novim Beogradom i Kalemegdan sa Ušćem, čija izgradnja bi počela krajem sledeće godine. U nedavnoj izjavi sredstvima javnog informisanja, gradonačelnik je ponosno istakao da se sa JP „Skijalište Srbije“ intezivno radi na detaljima izgradnje.

Na osnovu reagovanja u javnosti, zaključuje se da projekat „Beograd na dlanu“ nije naišao na odobravanje kod većine građana i stručne javnosti, koja smatra da osim turističke atrakcije, projekat  ne bi doprineo rasterećenju javnog prevoza. Ali kad je gradska vlast pitala građane? Mnogi primeri pokazuju da aktuelni gradski čelnici nisu voljni da dele svoja ovlašćenja za donošenje odluka sa građanstvom koje ih je biralo. Ostaju gluvi na brojna upozorenja da se budućnost urbanog razvoja gradi kroz dijalog sa građanima. Zbog takvog osionog stava, dešava se da deo građanstva ponekad nije ni svestan svog prava da utiče na izgled i funkcionalnost svoga grada, zahvaljujući bahatosti i gotovo nikakvoj komunikaciji  sa nosiocima aktuelne gradske vlasti.

Projekat „Beograd na dlanu“ je više turistička atrakcija panoramskog razgledanja grada sa visine, nego ozbiljna ekonomska investicija alternativnog javnog prevoza, predstavljena prvenstveno da „fascinira“ osiromašene građane i ne može se svrstati u prioritetne.

U prestonom gradu postoji veliki broj napuštenih objekata, neki od njih su nekada bili značajna arhitektonska dela, a danas zapušteni i ruinirani predstavljaju gradsko ruglo, opasnost po građane, životnu sredinu i najčešća staništa beskućnika. Dešava se da je život građana koji stanuju u blizini  takvih objekata u opasnosti,  što dokazuju  česte  žalbe  gradskom ombudsmanu (obrušavanje fasada itd).

Setimo se samo nekih  napuštenih objekata  iz  prošlih decenija: stara  električna central „Snaga i svetlost“ na Dorćolu, zgrada „Kockare“, “Pamučni kombinat“ na obali  Dunava, nikada  dovršeni  „Muzej  revolucije naroda i narodnosti Jgoslavije“ u bloku 13 u Novom Beogradu, “Geneksove“ kule,  velelepna poslovna zgrada od 60.000 m2 nekadašnjeg preduzeća  „Rad“, u bloku 20 u Novom  Beogradu  i  mnogi  drugi  napušteni objekti, fabrike, skladišta, kasarne i drugi vojni objekti.

Napušteni objekti u prestonom gradu su svedoci nesposobnosti aktuelne gradske vlasti da ponudi rešenje za njihovu upotrebu. U svetu su takvi objekti odavno prepoznati kao veliki gradski resurs koji se koristi za proizvodne, kulturne, naučne i druge delatnosti. Prazne fabrike, skladišta, prazni vojni i napušteni stambeni objekti predstavljaju znatan potencijal koji se može iskoristiti za razvoj lokalne samouprave kroz partnerstvo sa kreativnim i građanskim sektorom, što bi dovelo do zapošljavanja, naročito mlađe populacije.

Ne rešavajući iznete probleme, očigledno je da je aktuelna gradska vlast nesposobna ili nezainteresovana da ponudi rešenja za revitalizaciju i upotrebu neiskorišćenih gradskih prostora.  Aktuelni gradonačelnik je zato ponudio građanstvu projekat „Beograd na dlanu“, a prestoni grad nema rešenu kanalizaciju niti postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koje se izlivaju u njegove dve reke.

 

Autorka: Ganja Bajčetić dia, članica Nove stranke