Poražen i napuÅ¡ten od svih, Boris Tadić je odluÄio da napusti sve koji su ga već napustili. MarketinÅ¡ki tako bolje zvuÄi. U realnom vremenu i prostoru on je bivÅ¡i u svakom pogledu: ostao je i bez titule poÄasnog predsednika Demokratske stranke, nije viÅ¡e ni njen Älan i trenutno je nezaposleno lice s prebivaliÅ¡tem na selu. IzmeÄ‘u redova najavljuje da će, zarad spasa Srbije, verovatno nastaviti politiÄko delovanje u nekoj novoj stranci, koja je, smatra on, neophodna Srbiji na izdisaju.
Ako namerava da preuzme funkciju veÅ¡taÄkih pluća, neka se mane ćorava posla. Slab mu je kapacitet. Jednom smo već iskusili preživljavanje na njegovim aparatima.
Rezultati njegovog politiÄkog angažovanja u spasavanju nacije za proizvod imaju sadaÅ¡nju vlast nad kojom je baÅ¡ on Å¡irio svoj politiÄki kiÅ¡obran. Sada, kada ima amrel neadekvatan elementarnim (politiÄkim) nepogodama, Tadić bi da izmiÅ¡lja nove sprave za oporavak bolesnog druÅ¡tva. StruÄnjaka za poslove oporavka ima u svom okruženju napretek, u seoskoj baÅ¡ti ima mesta i za Snežanu Malović, bivÅ¡u ministarku pravde (inaÄe loÅ¡iju i od sadaÅ¡njeg! Da, i to je moguće!) i Slobodana Homena, neuspelog tragaÄa za izgubljenim (Dražinim) kovÄegom. Imali ih joÅ¡? Za zalivanje cveća i okopavanje baÅ¡te, dovoljno.
Tadić navodi i razloge zbog kojih odlazi iz DS-a, oni su, kaže, takvi da on viÅ¡e ne vidi svrhu svog boravka u Krunskoj 69. Kasno je progledao. Da je kojim sluÄajem ponovo zaseo na demokratski presto, ne bi onoliku žuÄ izlio spram dojuÄeraÅ¡njih politiÄkih saboraca. Otkako mu stranka ne plaća dinastiÄku apanažu za stanovanje na Dedinju, imao je vremena da u seoskom miru razmisli o svrsishodnosti postojanja svog politiÄkog bića pod istim krovom sa ostatkom demokrata. Da su redovnije plaćali Malovićevoj i Homenu orezivanje dedinjskog ružiÄnjaka, ne bi se Boris toliko srdio na sadaÅ¡nje rukovodstvo stranke. A, bogami, i na nekadaÅ¡nje.
NiÄim izazvan, opleo je i po nekadaÅ¡njem zameniku predsednika DS-a i predsedniku vlade Zoranu Živkoviću kao o joÅ¡ jednom uzroÄniku svog jada. Nije mogao da se seti nikog drugog. Spora mu memorija, loÅ¡ mu procesor, morao bi Tadić da se resetuje pa da pokuÅ¡a ponovo. Možda tako pronaÄ‘e stvarne razloge svoje politiÄke propasti. Kad sistem zabaguje obiÄno je u maÅ¡ini nekakav kvar. Zaroni Borise u sebe, idi pred ogledalo i priupitaj ga bilo Å¡ta, samo ga ne pitaj ko je najlepÅ¡i na svetu.
Tadiću oÄigledno Živković bode oÄi zbog, kako kaže, pogreÅ¡nih privatizacija u onih godinu dana postojanja Živkovićeve vlade. Veoma principijelan stav, prosto da Äitalac zasuzi nad tom Äinjenicom. Imam pitanje: da li su ti Borise smetali krv na ulicama, krv po bivÅ¡oj SFRJ, pljaÄke, politiÄka ubistva, progoni svih koji misle svojom glavom i mraÄna proÅ¡lost politike s kojom si se ljubio tri puta u rumene podbule obraze onog dana kada si „pomirio“ Demokratsku stranku sa SPS-om? Da li te zbog toga grize savest? Ovo je bilo drugo pitanje. Postoje i treće, i Äetvrto…
Kome, Borise, da zahvalimo za osam godina ruiniranja države, osam dugih godina Å¡enluÄenja hordi u pljaÄkaÅ¡kim pohodima dok si na vlasti bio sa ostacima MiloÅ¡evićevog aparata? Å ta si uradio da pozadina atentata na Zorana ÄinÄ‘ića – ubijenog predsednika tvoje stranke – ne ostane do dana danaÅ¡njeg samo pozadina?
Da li si se ikada, osim deklarativno 12. marta i ponekim glupavim saopÅ¡tenjem, založio da se preoru i nebo i zemlja i pronaÄ‘u inspiratori, nalogodavci, naruÄioci ili kako god se zvali oni koji tihuju u senci atentata?
Nisi Borise. Nije ti palo na pamet.
Nisi imao ni politiÄku ni ljudsku volju, previÅ¡e si bio obuzet svojim stajlingom, koketiranjem s medijima, Å¡armiranjem javnog mnjenja i ženskinja, druženjem s kvazisavetnikom, onim zbog kojeg je izmiÅ¡ljen twitter. PoÅ¡to mu wc ne radi da ima gde da se olakÅ¡a.
Mnogo je pitanja na koja Tadić treba da odgovori. SuviÅ¡e. Ni na jedno ne zna odgovor. Ono Å¡to mu (joÅ¡) polazi za rukom jeste oplakivanje sopstvene sudbine u direktnom prenosu na televiziji s nacionalnom frekvencijom. Prezenteri vesti mu se zahvaliÅ¡e na vremenu koje je izdvojio da saopÅ¡ti svoju odluku o izlasku iz stranke. GreÅ¡ka. On bi trebalo da se zahvali i izvini svima koji gledaju takav užegao i gnjecav ritual politiÄkog samospaljivanja koje bi valjda trebalo kod gledaoca da izazove nekakvu emociju.
Nije Äak ni srceparajuće, samo je otužno. Recikliranje demagogije i reinkarnacija patetike. Posle toga može s ortakom iz mladosti, onim kvazisavetnikom pred isto ogledalo i pod isti kiÅ¡obran socijalne mreže. Neka se olakÅ¡avaju na twitteru. I da obavezno po obavljenom puste vodu.
Izvor: www.kolumnista.comÂ
Leave a Reply