Nakon još jedne „istorijske pobede“ na izborima, neko ko ne živi u Srbiji bi se s pravom zapitao zašto Aleksandar Vučić toliko oteže sa formiranjem vlade. Za to postoje po jedan iracionalan, racionalan i praktičan razlog.

Prvi razlog je što su građani Srbije u poslednje četiri godine postali likovi iz drame apsurda „Čekajući Godoa“ i što nemaju svest o protoku vremena čekajući obećano bolje sutra. Naši životi su se sveli na čekanje nečega što znamo da neće doći, na ćutanje ili borbu protiv besmisla bavljenjem i pričanjem o potpuno trivijalnim stvarima kao što je i ovo formiranje vlade. Praznina i besmisao našeg delovanje je sadržan u Estragonovim rečima: „Činiti bilo šta, makar govoriti bilo šta, znači biti, postojati, živeti“. Moramo priznati da je naše pristajanje na to da budemo likovi iz dela Semjuela Beketa potpuno iracionalno i da ne mogu da nađem krivca za to van kruga ljudi koji imaju svest šta nam se dešava i u kakvu propast srljamo.

Racionalni razlog je sadržan u osnovnom postulatu  Vučićeve politike „laži i odlaži“. Sve funkcioniše po dobro osmišljenoj matrici glavnog Najavljivača koji svakodnenevno ima neku konferenciju za novinare i na njoj iznese po nekoliko laži i najava. Tako sada imamo najavu sto strana ručno napisanog ekspozea, najavu da će sledeće nedelje razmišljati o vladi, potragu za „borbenom vladom“  i  „ljudima koji su spremni da sprovode program“, a u stvari kasting za lik Nebojše iz Beograda. Ako ove najave i imaju veze sa poslom premijera, sve druge nemaju nikakve veze sa njegovim dužnostima. U svrhu onoga „odlaži“, ali i sakrivanja počinilaca i nerada nadležnih organa, imamo najavu rešavanja slučajeva mnogih krivičnih dela, a da nikada nismo saznali ko je „ubio“ sedmoro ljudi u helikopteru li i ko je je srušio Hercegovačku ulicu. Sve to je organizovano zamajavanje građana i odvraćanje pažnje od stvarnog posla premijera u čemu mu pomažu gotovo svi mediji koji su pod njegovom kontrolom.

U sastavljanju vlade mandatar sada ima i jedan praktičan problem koji dovodi do odlaganja njegove odluke o personalnom sastavu. Nepobitna činjenica je da je Vučić sastavio vlast u Beogradu. Sam je priznao da nju čine kompletni idioti i sada pred sebom ima težak zadatak da po istom principu formira i republičku vlast. Do ovog Vučićevog priznanja kriterijumi za ulazak u  vladu su bili da ste beskičmenjaci, poltroni, nesposobni, ljudi bez stava i karaktera, a sada morate biti još kompletniji. Možda je ovo gruba konstatacija, ali stvarno ne znam kako bih opisao „ličnosti“ koje pristaju na ophođenje sa „tišina tamo, reč da nisam čuo“, koji suludo kisnu ako im gazda kisne, koji zasedaju na ugljenokopu i koji „svaki sekund i svaki milimetar svoga života“ daju gazdi. Niko pošten, sa integritetom i nekom veštinom koja mu obezbeđuje egzistenciju, na to ne bi pristao, a ko to ne poseduje taj se utrkuje da uđe u Vučićevu vladu. Nažalost, kandidata je prilično mnogo i to je praktičan razlog zašto Vučić mora dugo da razmišlja kako bi izabrao najbolje i „najborbenije“.

Nemam nikakva očekivanja od nove vlade, čak mislim da će biti gora od prethodne. Aleksandar Vučić je sada iskusniji i bolje ume da prepozna i najmanji trag kičmenog stuba kod kandidata koji bi se mogao pretvoriti u anomaliju zvanu stav. Ova vlada će biti sastavljena od klonova Nebojše iz Beograda koji će hvaliti vođu, hraniti njegov ego, omogućavati mu da svoje samoljublje iskazuje tako što će o radu vlade pričati u prvom licu jednine. Zato Srbija ne može da veruje u budućnost dok na čelo ne dođe neko ko je pročitao i shvatio misao Nikola Makijavelija: „Vladar se mora ču­vati laskavaca kao ku­ge; zato, da se od njih sačuva, izabraće pametne i učene ljude, koji znaju istinu govoriti.”

Milenko Vujić, potpredsednik Nove stranke