Srbija Svetski dan zaÅ¡tite životne sredine, koji se obeležava 5. juna, doÄekuje u atmosferi koju svakodnevno kreira aktuelni režim, a to je da većeg neprijatelja od prirode oÄigledno nemaju.
Tako Å¡irom Srbije upravljaju ljudi koji se, osim sa politiÄkim protivnicima, neprestano na najbrutalniji naÄin obraÄunavaju sa drvećem, rekama, svežim vazduhom, dok je samo otpada, i onog stvarnog, ali i moralnog, sve viÅ¡e. PlastiÄne flaÅ¡e, kese i ostalo Ä‘ubre prekrivaju vodotoke naÅ¡ih reka, dok se po Beogradu, Aleksincu, NiÅ¡u, FruÅ¡koj gori stotine stabala sravnjuju sa zemljom, a pluća zemlje uniÅ¡tavaju, svrstavajući i prestonicu, ali i brojne druge gradove meÄ‘u najzagaÄ‘enije u Evropi. Za uzvrat, država postaje jedan ogromni vaÅ¡ar u kojem su gondole, ski i bob staze i jarboli preÄi od kvaliteta vode koju piju Zrenjaninci ili vazduha koji udiÅ¡u naÅ¡a deca.
Â
Podsećamo na nedavno upozorenja Svetske zdravstvene organizacije koja je istakla da će, s obzirom na trend rasta broja stanovnika u gradovima, fokus na kreiranju zdrave, zelene urbanistiÄke sredine biti važniji nego ikada. S druge strane, Srbija je krajem proÅ¡le godine usvojila Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara i time dala zakonski okvir da se novac namenjen zaÅ¡titi životne sredine troÅ¡i nenamenski. To praktiÄno znaÄi da novac koji država uzima od graÄ‘ana na ime ekoloÅ¡kih taksi viÅ¡e ne mora da bude iskorišćen za finansiranje projekata koji unapreÄ‘uju zaÅ¡tite životne sredine, već za bilo Å¡ta drugo.
Â
Da ne pominjemo da kao država joÅ¡ nemamo ni Strategiju upravljanja otpadom, niti Strategiju zaÅ¡tite životne sredine, Å¡to je samo joÅ¡ jedan u nizu faktora koji nas Äini svetlosnim godinama udaljenim od Evropske unije koja se sve viÅ¡e okreće tzv. "zelenoj politici". EU promoviÅ¡e snažno delovanje u oblasti klime, održivi razvoj i zaÅ¡titu životne sredine. Pravo EU sadrži odredbe koje se odnose na klimatske promene, kvalitet vode i vazduha, upravljanje otpadom, zaÅ¡titu prirode, industrijsko zagaÄ‘enje, hemikalije, buku i civilnu zaÅ¡titu, dok je Srbiji uveliko skrenuta pažnja da naroÄito treba da poveća administrativne i finansijske kapacitete jaÄanjem Agencije za zaÅ¡titu životne sredine, operacionalizacijom Zelenog fonda i obezbeÄ‘ivanjem odgovarajućih sredstava za njega, kao i daljim poboljÅ¡anjem meÄ‘uinstitucionalne koordinacije, naroÄito meÄ‘u institucijama na centralnom i lokalnom nivou, ali i intenzivira rad na sprovoÄ‘enju i izvrÅ¡avanju, kao Å¡to su zatvaranje divljih deponija, investicije u razvrstavanje i reciklažu otpada, poboljÅ¡anje monitoringa kvaliteta vazduha, poboljÅ¡anje upravljanja reÄnim slivovima i priprema za mrežu Natura 2000. Svedoci smo toga da niÅ¡ta od navedenog nije ispunjeno, naprotiv...
Â
Stoga i ne treba da Äudi nedavni izveÅ¡taj Evropske komisije o poražavajućem stanju u Srbiji, kao Å¡to ni ne treba da nas Äudi upozorenje da će i svaki budući biti sve gori, s obzirom na put ka dnu koji je uveliko trasirao aktuelni režim. Zato naÅ¡a dužnost i jeste da ga na prvim sledećim izborima poÅ¡aljemo na smetliÅ¡te istorije, a da svojoj državi i graÄ‘anima omogućimo da ponovo udahnu punim plućima - i bukvalno, ne strahujući od smoga i praÅ¡ine u vazduhu, ali, pre svega, u prenesenom, politiÄkom znaÄenju.Â
Leave a Reply