Dan zaštite životne sredine dočekujemo s režimom kojem je priroda glavni neprijatelj

Dan zaštite životne sredine dočekujemo s režimom kojem je priroda glavni neprijatelj

Srbija Svetski dan zaštite životne sredine, koji se obeležava 5. juna, dočekuje u atmosferi koju svakodnevno kreira aktuelni režim, a to je da većeg neprijatelja od prirode očigledno nemaju.

Tako širom Srbije upravljaju ljudi koji se, osim sa političkim protivnicima, neprestano na najbrutalniji način obračunavaju sa drvećem, rekama, svežim vazduhom, dok je samo otpada, i onog stvarnog, ali i moralnog, sve više. Plastične flaše, kese i ostalo đubre prekrivaju vodotoke naših reka, dok se po Beogradu, Aleksincu, Nišu, Fruškoj gori stotine stabala sravnjuju sa zemljom, a pluća zemlje uništavaju, svrstavajući i prestonicu, ali i brojne druge gradove među najzagađenije u Evropi. Za uzvrat, država postaje jedan ogromni vašar u kojem su gondole, ski i bob staze i jarboli preči od kvaliteta vode koju piju Zrenjaninci ili vazduha koji udišu naša deca.
 
Podsećamo na nedavno upozorenja Svetske zdravstvene organizacije koja je istakla da će, s obzirom na trend rasta broja stanovnika u gradovima, fokus na kreiranju zdrave, zelene urbanističke sredine  biti važniji nego ikada. S druge strane, Srbija je krajem prošle godine usvojila Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara i time dala zakonski okvir da se novac namenjen zaštiti životne sredine troši nenamenski. To praktično znači da novac koji država uzima od građana na ime ekoloških taksi više ne mora da bude iskorišćen za finansiranje projekata koji unapređuju zaštite životne sredine, već za bilo šta drugo.
 
Da ne pominjemo da kao država još nemamo ni Strategiju upravljanja otpadom, niti Strategiju zaštite životne sredine, što je samo još jedan u nizu faktora koji nas čini svetlosnim godinama udaljenim od Evropske unije koja se sve više okreće tzv. "zelenoj politici". EU promoviše snažno delovanje u oblasti klime, održivi razvoj i zaštitu životne sredine. Pravo EU sadrži odredbe koje se odnose na klimatske promene, kvalitet vode i vazduha, upravljanje otpadom, zaštitu prirode, industrijsko zagađenje, hemikalije, buku i civilnu zaštitu, dok je Srbiji uveliko skrenuta pažnja da naročito treba da poveća administrativne i finansijske kapacitete jačanjem Agencije za zaštitu životne sredine, operacionalizacijom Zelenog fonda i obezbeđivanjem odgovarajućih sredstava za njega, kao i daljim poboljšanjem međuinstitucionalne koordinacije, naročito među institucijama na centralnom i lokalnom nivou, ali i intenzivira rad na sprovođenju i izvršavanju, kao što su zatvaranje divljih deponija, investicije u razvrstavanje i reciklažu otpada, poboljšanje monitoringa kvaliteta vazduha, poboljšanje upravljanja rečnim slivovima i priprema za mrežu Natura 2000. Svedoci smo toga da ništa od navedenog nije ispunjeno, naprotiv...
 
Stoga i ne treba da čudi nedavni izveštaj Evropske komisije o poražavajućem stanju u Srbiji, kao što ni ne treba da nas čudi upozorenje da će i svaki budući biti sve gori, s obzirom na put ka dnu koji je uveliko trasirao aktuelni režim. Zato naša dužnost i jeste da ga na prvim sledećim izborima pošaljemo na smetlište istorije, a da svojoj državi i građanima omogućimo da ponovo udahnu punim plućima -  i bukvalno, ne strahujući od smoga i prašine u vazduhu, ali, pre svega, u prenesenom, političkom značenju. 
mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori