Dekonstrukcija Beograda

Dekonstrukcija Beograda

U nekim dosadnim zemljama, koje nemaju tu sreću da im sudbinu određuju iskompleksirani tipovi, izbori padaju u redovnim, predviđenim, terminima i vreme njihovog raspisivanja ne predstavlja glavnu temu koju mediji eksploatišu mesecima, nagađajući šta će i kada će gospodaru svega i svačega pasti na pamet. Kod nas, sirotana, za sada se jedino zna da će izbora za glavni grad biti, ali se, eto, ne zna kada. Svi su u niskom startu i čekaju pucanj startnog pištolja koji će označiti početak izborne trke. Međutim, to vam, otprilike, izgleda kao da izlazite na stazu, ali do poslednjeg trenutka ne znate hoćete li se takmičiti u sprintu, srednjim ili dugim prugama.

Učesnici velikog atletskog mitinga pod nazivom „Izbori u Srbiji“, dobiće obaveštenje o dužini staze tek kada stanu ispred startnih blokova. Jedini takmičar koji zna na koliko metara će se trčati, jeste isti onaj koji i određuje dužinu staze. Kada se takmičari postroje, on će ih pažljivo odmeriti, proceniti njihovu snagu, spremnost i trenutnu formu. Ukoliko zaključi da su protivnici, recimo, opredeljeni za brzu trku na sto metara i da su se za nju spremali, on će, sasvim sigurno, takav je to tip, proglasiti da se svi imaju trkati na deset kilometara. Onda će zlurado stati sa strane i gledati kako ovi mučenici na brzinu menjaju sprinterice, iz niskog prelaze u visoki start i zbunjeno se zagledaju. Većina, naravno, neće ni stići do cilja, neki će odustati i pre starta, dok će mali broj odlučiti da se takmiči po devizi „važno je učestvovati“.

U prevodu, ukoliko Vučić, iz mnogobrojnih istraživanja koje pažljivo prati, dobije i najmanji mig i nagoveštaj da bi mogao izgubiti izbore za beogradsku skupštinu, neće mu biti nikakav problem da u isto vreme raspiše i republičke, a kao dodatak na to doda i poneki referendum. To vam znači da će to, verovatno, biti trka na deset kilometara s preponama. Nešto kao dugoprugaški  steeplechase.

Za to vreme vođa brižljivo priprema prepreke, odnosno detaljno radi na totalnoj dekonstrukciji Beograda. Za početak. Beograđani se, već mesecima, bude uz zvuke bušilica za beton, bagera i kamiona koji prilježno rovare po gradu i pokušavaju od njega da naprave mesto po njihovom ukusu. Kičerajsko, novokomponovano naselje, taman po meri onih koji su ga okupirali.

Umesto da se o izborima i o terminu njihovog održavanja govori na osnovu zakonskih rokova u kojima moraju biti raspisani, ovde se, umesto u Ustav ili Statut grada, gleda u građevinske mašine. Kada politički analitičari i urednici novina primete da je, recimo, metalna skalamerija okupirala neku ulicu u centru, odmah na osnovu toga donose i svoj sud o vremenu izlaska pred glasačke kutije.

„Hm, znači, raskopali Beogradsku do balčaka. Nema šanse da to završe do februara, prema tome, izbori će biti u martu“ – razmišlja mali Bucko i onda važno izađe na neku nacionalnu televiziju i s pametnim izrazom lica saopšti kako, po informacijama kojima on raspolaže i koje je propustio kroz svoj analitički mozak, borba za gradonačelnika neće početi pre proleća.

Za to vreme, Beograd cvili i stenje pod naletom prostakluka i primitivizma, pojačanog teškom artiljerijom, to jest, bagerima i rovokopačima s kojima, po svaku cenu, žele da mu promene izgled. Ne sviđa im se kako je do sada izgledao, pa bi da ga privedu svrsi koja njima odgovara. Samo, zaboravili su jednu stvar. Ovaj lepi, beli, grad je uspeo da odoli i mnogo većim i jačim varvarima koji su želeli da ga pokore i naprave grad po svojoj meri. Zato je sigurno da će i ovi okupatori proći isto kao i njihovi prethodnici. Od njih će ostati samo ružno sećanje, a Beograd će nastaviti svojim putem onakav kakav jeste. Naočit i jedinstven. Treba mu samo mala pomoć nas koji ga volimo.

 

Autor: Nebojša Milosavljević, pisac, novinar, koordinator Resornog odbora za kulturu Beograd

 

Nebojša Milosavljević

Rođen 1962. u Kruševcu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1988. godine i narednih nekoliko godina radio kao novinar u kući "Politika". Sredinom 1955. preselio se u Kanadu gde je, pored drugih poslova, nastavio da se bavi novinarskim i književnim radom. Od decembra 2013. godine živi u Beogradu. Član je Gradskog odbora Nove stranke Beograd.

Ostavi komentar

Zatvori