Sudeći po prvim nastupima novog ministra prosvete malo je razloga za optimizam da će uskoro početi rešavanje nagomilanih problema u obrazovnom sistemu Srbije. Jedan od razloga je i taj što ministar nije pokazao spremnost da preuzme političku ulogu i odgovornost.
Gospodin Verbić je više puta u javnosti iskazao stav da je on pre svega naučnik a ne političar. Ne sporeći njegove stručne kvalitete, moramo da se zapitamo kako je moguće da neko ko je prihvatio mesto ministra u novoj vladi ne razume da je to mesto, pre svega, politička funkcija. To se ogleda i u izjavama ministra da rešavanje mnogih problema u obrazovanju ne zavisi od njega ili nije u nadležnosti ministarstva prosvete. Ovakav stav je u kontinuitetu sa štetnom politikom njegovih prethodnika i zato treba staviti do znanja ministru šta je to što on može i treba da uradi odmah i bez odlaganja.
Prvi problem sa kojim ministar treba da se suoči jeste čišćenje svog dvorišta. Ministar je samo mali deo mašinerije unutar Ministarstva prosvete. Glavne operativne odluke i rad Ministarstva su povereni ljudima koji su deo nevidljive, partijski kontrolisane strukture, koja je mnogo jača od ministara koji dolaze i odlaze. Oni su birokratizovali sistem u svoju korist, a na štetu kvaliteta obrazovanja. Zato je prvi zadatak ministra da ispita ko, šta i kako radi u Ministarstvu prosvete i da izvrši selekciju najboljeg kadra, kao i da i lično nadgleda ceo proces.
Drugi zadatak odnosi se na stvaranje uslova za normalan rad prosvetnih radnika. Ako izuzmemo materijalni položaj, najveći problem jeste taj što su nastavnicima vezane ruke birokratijom i pritiscima sa svih strana. Vreme je da Ministarstvo prosvete prestane da prosvetne radnike tretira kao birokratske službenike i stvori im mogućnost da se posvete pedagoškom radu. To se može izvesti ukidanjem brojnih zahteva za pisanjem raznih planova, programa, priprema i izveštaja koji se kopiraju i prepisuju, a koji ne daju nikakav uvid u realnu pedagošku praksu. Takođe, Ministarstvo treba da počne da štiti prosvetne radnike od pritisaka i ucena i da im tako omogući i da preuzmu odgovornost za svoj rad. To bi stvorilo početne uslove da se konačno krene i u proceduru utvrđivanja individualnih kompetencija svakog prosvetnog radnika na realnim pedagoškim osnovama.
Očekivanja javnosti su velika, ali ministar je to morao znati i pre nego što je ušao u kabinet. Za rešavanje problema potrebni su velika hrabrost i sposobnost, ali ni to nije dovoljno ako ne postoji jaka podrška iz vrha za istinske reforme.
Utisak je da ovoj vlasti odgovara da na čelu Ministarstva prosvete ima prividno kompetentnog čoveka. U takvoj situaciji već nakon prve veće afere u prosveti gospodin Verbić bi bio razapet kao glavni krivac, a vrh vlasti bi se ogradio od neuspeha. Ostaje da se vidi šta će gospodin Verbić uraditi kada konačno shvati da je sputan sa svih strana i ostavljen na cedilu.
Leave a Reply