Domaći zadaci za Verbića

Domaći zadaci za Verbića

Domaći zadaci za Verbića

Sudeći po prvim nastupima novog ministra prosvete malo je razloga za optimizam da će uskoro početi rešavanje nagomilanih problema u obrazovnom sistemu Srbije. Jedan od razloga je i taj što ministar nije pokazao spremnost da preuzme političku ulogu i odgovornost.

 

Gospodin Verbić je više puta u javnosti iskazao stav da je on pre svega naučnik a ne političar. Ne sporeći njegove stručne kvalitete, moramo da se zapitamo kako je moguće da neko ko je prihvatio mesto ministra u novoj vladi ne razume da je to mesto, pre svega, politička funkcija. To se ogleda i u izjavama ministra da rešavanje mnogih problema u obrazovanju ne zavisi od njega ili nije u nadležnosti ministarstva prosvete. Ovakav stav je u kontinuitetu sa štetnom politikom njegovih prethodnika i zato treba staviti do znanja ministru šta je to što on može i treba da uradi odmah i bez odlaganja.

 

Prvi problem sa kojim ministar treba da se suoči jeste čišćenje svog dvorišta. Ministar je samo mali deo mašinerije unutar Ministarstva prosvete. Glavne operativne odluke i rad Ministarstva su povereni ljudima koji su deo nevidljive, partijski kontrolisane strukture, koja je mnogo jača od ministara koji dolaze i odlaze. Oni su birokratizovali sistem u svoju korist, a na štetu kvaliteta obrazovanja. Zato je prvi zadatak ministra da ispita ko, šta i kako radi u Ministarstvu prosvete i da izvrši selekciju najboljeg kadra, kao i da i lično nadgleda ceo proces.

 

Drugi zadatak odnosi se na stvaranje uslova za normalan rad prosvetnih radnika. Ako izuzmemo materijalni položaj, najveći problem jeste taj što su nastavnicima vezane ruke birokratijom i pritiscima sa svih strana. Vreme je da Ministarstvo prosvete prestane da prosvetne radnike tretira kao birokratske službenike i stvori im mogućnost da se posvete pedagoškom radu. To se može izvesti ukidanjem brojnih zahteva za pisanjem raznih planova, programa, priprema i izveštaja koji se kopiraju i prepisuju, a koji ne daju nikakav uvid u realnu pedagošku praksu. Takođe, Ministarstvo treba da počne da štiti prosvetne radnike od pritisaka i ucena i da im tako omogući i da preuzmu odgovornost za svoj rad. To bi stvorilo početne uslove da se konačno krene i u proceduru utvrđivanja individualnih kompetencija svakog prosvetnog radnika na realnim pedagoškim osnovama.

 

Očekivanja javnosti su velika, ali ministar je to morao znati i pre nego što je ušao u kabinet. Za rešavanje problema potrebni su velika hrabrost i sposobnost, ali ni to nije dovoljno ako ne postoji jaka podrška iz vrha za istinske reforme.

 

Utisak je da ovoj vlasti odgovara da na čelu Ministarstva prosvete ima prividno kompetentnog čoveka. U takvoj situaciji već nakon prve veće afere u prosveti gospodin Verbić bi bio razapet kao glavni krivac, a vrh vlasti bi se ogradio od neuspeha. Ostaje da se vidi šta će gospodin Verbić uraditi kada konačno shvati da je sputan sa svih strana i ostavljen na cedilu.

mm

Nenad Stevanović

Ostavi komentar

Zatvori