Džaba ste krečili

Džaba ste krečili

Piše: dr Mila Živojinović, predsednica Saveta za zdravstvo NOVE stranke

 

Šlagvort za ovo reagovanje dala mi je nedavno objavljena vest: Slobodni umetnici pisali premijeru Srbije, moleći za pomoć da im Vlada Srbije omogući overu zdravstevnih knjižica, jer oko 2.500 njih nije u mogućnosti da to učini. Samostalni umetnici i članovi njihovih porodica ne mogu da ostvare svoje građansko pravo na zdravstvenu zaštitu.

Poznato je da je država dužna da obezbedi zdravstvenu zaštitu svojim građanima na što višem nivou.

Šta bi Srbija morala da zna?

Zdravstvena politika predstavlja jedan od ključnih političkih, a ne samo ekonomskih zahteva svih država sveta.

Koji je glavni problem u zdravstvenom sistemu Srbije?

Zdravstveno osiguranje predstavlja, ako ne najveći, onda jedan od glavnih problema u zdravstvenom sistemu Srbije.

Suština savremenog koncepta zdravstvenog osiguranja je u uvažavanju principa solidarnosti i jednakosti u pružanju zdravstvenih usluga SVIM građanima, a ne samo zaposlenima. To bi, dakle, značilo zdravstveno osiguranje za sve građane Srbije. To jedino može da se postigne uspostavljanjem zdravstvene zaštite koja počiva na obaveznom zdravstvenom osiguranju, finansiranom iz državnog budžeta na osnovu poreza.

Takav sistem, koji NOVA stranka zagovara u svom Programu reforme zdravstva, tzv. Beveridžov sistem zdravstvenog osiguranja, u odnosu na dosadašnji Bizmarkov se razlikuje ne samo po prikupljanju sredstava nego i po tome što bi svi stanovnici Srbije, a ne samo zaposleni, imali zdravstveno osiguranje pod jednakim uslovima.

Za Beveridžov model se smatra da najviše garantuje zdravstvenu zaštitu svim građanima, a načelo solidarnosti je najviše zastupljeno.

Svakodnevno smo svedoci blaćenja lekarske profesije pričama o korupciji lekara.

Kako vratiti ugled lekarima?

Ko će vratiti ugled lekarskoj profesiji, ako mi lekari ne zaštitimo našu struku. Dakle, veoma je važan ekonomski položaj lekara i medicinskih sestara. Nigde u svetu ne postoji ovakav sistem nagrađivanja u zdravstvu. Posledično, nedostaju nam humani resursi u zdravstvu, jer mladi lekari napuštaju zemlju a ostali su pred penzijom ili u penziji.

Mora da se zna da je zdravstveni sistem veoma skup svuda u svetu, zbog kadrova i tehnološke opreme. Kod nas je sve skupo, samo je radna snaga jeftina. Zar jedan kardiohirurg ne bi mogao da ima platu makar kao jedan pilot, pita se prof. dr Delić... Najveća greška je sto se pružanje zdravstvenih usluga shvata kao potrošnja!

Lekari zarađuju svoj novac pružajući svoje usluge koje su visoko stručne. Međutim, cene usluga koje je fond prepisao su zaista poražavajuće. Priča se samo o ekonomičnosti, a nema ni „e“ od ekonomičnosti.

Rešenje bi bilo uvođenje paketa osnovnih zdravstvenih usluga. Srbija mora da ustanovi koliko novca može da prikupi za zdravstveno osiguranje i da obavezno definiše minimalni paket zdravstvenih usluga koji će biti zagarantovan svakom građaninu. Mora da se kaže: za taj novac koji se izdvaja za zdravstvo dobićete te i te usluge. Sve van toga mora pratiti dopunsko osiguranje. To je glavna racionalizacija u trošenju zdravstvenog dinara.

Niko se nije preterano uzbudio kada je doneta odluka o smanjenju stope doprinosa za zdravstvo, što je olakšalo zdravstvenu kasu za 13 milijardi dinara samo u prvoj polovini 2015. godine i otežalo ionako kompromitovano finansiranje zdravstvene zaštite. Hrvatska je isto uradila 2012. godine i brže-bolje vratila na staro. Zar nam to nije bio dovoljan nauk? Skoro 40 odsto ustanova kod nas, u državnoj svojini, ima problem neplaćanja svojih obaveza iz zdravstvenog osiguranja.

Na osnovu svega ovoga se može zaključiti da je nama zdravstvo jedna od poslednjih „rupa na svirali“. Cela reforma zdravstvenog sistema u Srbiji se svodi na kozmetiku, šminku i krečenje zdravstvenih ustanova, a završava se uspostavljanjem političkog uticaja kroz kadrovska rešenja.

Džaba vam krečenje kada nema više ko da radi u zdravstvu.

Džaba vam krečenje kada se ne poštuje poznati dokument Svetske zdravstvene organizacije:

zdravlje za sve u 21. veku koje obavezuje solidarnost i univerzalnu dostupnost zdravstvenog osiguranja uz istovremeno savlađivanje troškova.

Za ozbiljnu reformu zdravstva Srbije neophodna je volja da se to uradi, plan, sistem, sredstva i ljudi koji ce to sve da sprovedu.

Zbog svega ovoga potrebna nam je zdravstvena reforma i to što pre.

mm

Press služba

Ostavi komentar

Zatvori