Heteronormativnost, desnica i populizam

Heteronormativnost, termin koji susrećemo sasvim često u studijama roda (eng. gender studies), od izrazite je važnosti za shvatanje politike kako desnog sektora u Srbiji, tako i populizma (generalni problem roda ne moram ni da pominjem). Silija Kicinger definiÅ¡e heteronormativnost kao kompleks legalnih, druÅ¡tvenih i institucionalnih praksi koje održavaju normativnu pretpostavku da postoje dva roda koja odslikavaju bioloÅ¡ki pol, te da je seksualni odnos „prihvatljiv“ samo ako je izmeÄ‘u dva suprotna pola.¹ Po Filu Habardu, heteronormativnost je „termin koji sadrži nametanje odreÄ‘enih verovanja o seksualnosti putem druÅ¡tvenih institucija i socijalnih politika. Ove ideje se tiču ’normativne heteroseksualnosti’, koja podrazumeva da seksualni identitet individue mora da se podredi druÅ¡tvenoj normi heteroseksualne ljubavi, seksa i raÄ‘anja“.²

U jednom društvu ophrvanom „tradicionalnim“ društvenim normama poput društva Srbije, heteronormativnost je, nažalost, društvena instanca koja se podrazumeva. Zato je, između ostalog, onima sa najlošijim obrazovanjem i intelektualnim kapacitetima rušenje, negacija heteronormativnostitako čudna i strašna, da dolazi i do agresivne, nasilne reakcije. Pitanja roda se ovde i inače, u suštini, ne postavljaju, jer su postavljena u jedan fiksni pijedestal, te nikakve fleksibilnosti nema. Kako vreme prolazi, doduše, mahom zbog drastičnog snižavanja standarda života i sveopšteg siromaštva, heteronormativnost je prestala da bude suviše važna – prosto zato što ljudi mahom gladuju. No, da vidimo kako je sve ovo povezano.

Ova pitanja su usko povezana sa pojmom (i praksom!) populizma. Populizam je pozivanje na narod – niÅ¡ta drugo. Populista će opravdavati svoje akcije „voljom naroda“ i „dobrobitom naroda“, i decenijama je u političkim naukama shvatan kao prevashodno pokret protiv „sistema“.³ Margaret Kanovan tako navodi Marin Le Pen i njenu krilaticu „Reći glasno ono Å¡to narod misli u sebi“. No, populizam je danas shvaćen kao prosto „pozivanje na narod“, nevezano za to da li je populista na vlasti ili ne.

Nedostatak podrÅ¡ke Paradi ponosa za vreme vlada Borisa Tadića se može objasniti populističkim tendencijama. Vlast je procenila da je heteronormativnost instanca koja bi mogla da im pomogne da se održe na vlasti, te su „poÅ¡tovali volju narodne većine“ i zabranjivali Paradu godinama. SadaÅ¡nja vlast – koja predstavlja samu srž populizma u praksi – procenila je bolje, dodvoravajući se Evropi, jer je shvatila da je „narodu“, manje-viÅ¡e, postalo svejedno. Shvatila je da je presija iz Evrope najvažnija za održanje vlasti, te se vani predstavlja kao demokratska i uspeÅ¡na, u jednom veoma bizarnom krugu koji se teÅ¡ko može rasturiti.⁴ Evropskim zvaničnicima je, naravno, svejedno – važno je da Srbija na meÄ‘unarodnom, geopolitičkom planu ne talasa, te nikoga viÅ¡e za Srbiju nije briga. Dok se sadaÅ¡nja vlast neprekidnopoziva na narod (lična žrtvovanja zarad naroda, žrtvovanja sopstvenih roditelja zarad naroda, žrtvovanje sopstvene braće i sl.), uspela je i da iskoristi i jednu instancu – navodno ruÅ¡enje heteronormativnih ideja – i dozvolila održavanje Parade ponosa. Tužne izjave Bobana Stojanovića – koji smatra da se neÅ¡to na ovom polju „poboljÅ¡alo“ – govore nam o tome koliko je jadno i straÅ¡no neshvatanje ovih problema. Isto je toliko tužno i videti svu tu ushićenost, sreću i zadovoljstvo kada Vlada Srbije nekome baci par mrvica sa stola.

Sa druge strane, imamo desnicu. Na NSPM se govori o tome kako postoji „jedna ekstremna i bučna manjina, kao i svih ovih godina, uoči svoje najavljene manifestacije okupira medijski i javni prostor. Koristeći podrÅ¡ku, zaÅ¡titu i pokroviteljstvo vladajućih druÅ¡tvenih krugova, i domaćih i inostranih, ona agresivno i uporno pokuÅ¡ava da nametne svoj pogled na svet, i da radikalno izobliči dosadaÅ¡nje poimanje ljudske prirode, kao i samu tu prirodu. Pri tome se obilato i bezobzirno služi provokacijama i podmetanjima, kako bi obezbedila uverljivost priči o svojoj ’ugroženosti’ i ’progonjenosti’.“ Isti problem – i desničari smatraju kako sadaÅ¡nja vlast odista teži ka savremenim evropskim vrednostima, te pokuÅ¡ava da negira heteronormativnost. Živimo u zemlji naivnih, naivnih ljudi. U svakom slučaju, „pod gore pomenutom ekstremnom manjinom (se) misli na LGBT organizacije, njihove aktiviste i propagandiste, koji su po brojčanosti zanemarljivi čak i u odnosu na homoseksualnu populaciju u celini, a kamoli u odnosu na čitavo stanovniÅ¡tvo.“ I ovo je svojevrsni populizam, i to populizam navodne većine. Ova vrsta populizma vadi svoje pseudoargumente iz čistog zamiÅ¡ljenog brojčanog stanja. Ako je jedna grupa veća od druge, ona bi trebalo da nametne svoju volju. Ukoliko manjinska grupa zatraži svoja prava, ovo se vidi kao „tiranija manjine“, jer po ovom Weltanschauung-u samo većina može da ima prava. Pročitajte, uostalom, i sami: „I ne samo da je ova Å¡ačica profesionalnih LGBT bukača ekstremna po svojoj malobrojnosti, nego je, izgleda, utoliko pre i utoliko viÅ¡e, ekstremna po tezama, porukama i metodama kojima se služi, valjda ne mogavÅ¡i drugačije da se izbori za svoj značaj i zapaženost. Sve ono za Å¡ta se tobože, a ostrašćeno, zalažu na rečima, na delu, ali i u samom svom govoru, nemilosrdno i besprizorno krÅ¡e i potiru. I zahvaljujući moćnoj političkoj i medijskoj zaleÄ‘ini, dolaze do javnog prisustva i uticaja koji je nesrazmerno veći, i sasvim nezaslužen, s obzirom na brojnost njihovih pripadnika, Å¡to je, na žalost, slučaj sa najvećim delom ’nevladinog’ sektora u Srbiji (koji je, od dolaska DS-a na vlast 2008., pa preko SNS-ovskog održanja kontinuiteta sa „žutom“ vlašću, zaposeo značajne pozicije i poluge uticaja u samoj vladi i vlasti).”⁵

Ekstremna desničarska grupacija poznata pod imenom „Dveri“ (!) je meÄ‘u istaknutijima u svom pozivanju na državnu podrÅ¡ku heteronormativnosti pod maskom populizma. Dveri se neprestano pozivaju na „volju većine naroda“, iako je njihovih pristalica toliko malo, da nisu uspeli da uÄ‘u čak ni u Parlament, dok je „anti-parada“ skupila svega par hiljada ljudi. Ovo, meÄ‘utim, ne smeta populisti da se neprestano busa u „narodne grudi“ i neprestano poziva na narod – paradoks populizma koji se objaÅ¡njava time Å¡to subjekatsamo sebe i svoje pristalice dezignira narodom. Uostalom, ako se ne slažete sa mnom, vi niste deo ovog naroda, zar ne? Kako možete biti Srbin, a uz to i homoseksualac (ili ateista)? Kako bi se ovakve besmislice opravdale, nužno je izmisliti neprijatelja (tzv. Skijamahija⁶), te  smo tako doÅ¡li i do stvaranja ideje „homoseksualizma“, i to „političkog“: „Zloupotreba principa pozitivne diskriminacije doživljava ovih dana vrhunac državnom promocijom privilegovanog druÅ¡tvenog položaja interesne grupe koja jedino ispravno može da se identifikuje terminom ’politički homoseksualizam’.

Dakle, nije reč o navodnim pravima homoseksualaca, nego o nametanju „protivporodične ideologije zemlji u kojoj se ne samo ogroman broj graÄ‘ana toj ideologiji suprotstavlja, nego u kojoj stanovniÅ¡tvo izumire ogromnom brzinom – 400 hiljada ljudi je manje od popisa 2002. do popisa 2011, a Å¡kolske 2014/2015. u prvi razred osnovnih Å¡kola upisano je preko 6000 Ä‘aka manje nego Å¡kolske 2013/2014.“⁷Budući da konstrukcija „politčkog populizma“ stoji na klimavim nogama u najboljem slučaju, potrebno je naći i neÅ¡to Å¡to bi moglo da izgleda kao da podržava „argument“, naravno, manje obrazovanom čitaocu, a to je niska stopa nataliteta, zajedno sa navodnim slamanjem heteroseksualnih normi od strane jedne „proevropske“ vlasti. Niska stopa nataliteta, naravno, nema veze sa homoseksualnošću (jer je procenat homoseksualnih ljudi isti i kada paradiraju, i kada ćute; pored toga, homoseksualnost nije prenosiva), već sa pomenutim strmoglavim snižavanjem životnog standarda graÄ‘anstva – ljudi nemaju novca za decu. No, manje obrazovanoj osobi je i pseudoargument dovoljan.

„Populizma nema“, piÅ¡e Laklau, „bez diskurzvinog konstruisanja neprijatelja“.⁸ Tako i Dveri konstruiÅ¡u neprijatelja u „političkom homoseksualizmu“, kao Å¡to sadaÅ¡nja vlast redovno konstruiÅ¡e imaginarne neprijatelje u vidu „ekstremista“, „tajkuna“ i opozicije. Ako ste mislili da razlike izmeÄ‘u Dveri i SNS-a ima, varate se. Tačnije, postoji samo jedna razlika: SNS je uspela da doÄ‘e na vlast. U političkim naukama jeveoma poznat fenomen da desničar koji doÄ‘e na vlast neretko „smiri loptu“, makar Å¡to se tiče klasičnog diskursa mržnje. To, meÄ‘utim, ne znači da ne nastavlja da deluje na osnovu principa desnice. Da je drugačije, posle skoro tri godine „reformisane“ vlasti bismo već primetili drastičan porast standarda. Nasuprot tome, vidimo samo kontinualno srozavanje istog – graÄ‘ani Srbiji su spali na prosjački Å¡tap.

Rekao bih možda da smo na poziciji „ista meta, isto odstojanje“. Ali ne: mnogo je loÅ¡ije nego pre. Na dnu ponora u kojem se nalazimo uvek može da se iskopa joÅ¡ jedan ambis. AÅ¡ove za ovaj poduhvat je pripremila država, a mesečareći će ga kopati (pored naivnih ljudi koji misle da će iÅ¡ta dobiti glasajući za vlast samo zato Å¡to je na vlasti⁹) i onih par miliona „nezainteresovanih za politiku“, to jest nezainteresovanih za sopstveni život i sopstvenu budućnost.

[1] Prafraza iz: Schilt, K., Westbrook, L. 2009. Doing Gender, Doing Heteronormativity: ’Gender Normals’, Transgender People, and the Social Maintenance of Heterosexuality. Peer Reviewed Articles. Paper 7.http://scholarworks.gvsu.edu/soc_articles/7

Originalni izvor: Kitzinger, C. 2005. Heteronormativity in action: Reproducing the heterosexual nuclear family in after-hours medical calls. Social Problems 52 (4): 477-98.

Preporučujem ovakav način citiranja Siniši Malom i Nebojši Stefanoviću.

2 Hubbard, P., 2008. Here, there, everywhere: the ubiquitous geographies

of heteronormativity. Geography Compass, 2 (3), pp. 640 – 658.

3 Canovan, M. 1999. Trust the people! Populism and the two faces of democracy. Political studies, 47(1), 2-16.

4 Jovanović, S. M. 2014. Vision from a ’pro-EU’ Serbia. Open Democracy. https://www.opendemocracy.net/can-europe-make-it/srdjan-m-jovanovi%C4%87/vision-from-%E2%80%98proeu%E2%80%99-serbia

5 Kujović, D. 2014. Da li su Nemci i LGBT-ovci „jednakiji od ostalih“?, Nova srpska politička misao, http://www.nspm.rs/politicki-zivot/da-li-su-nemci-i-lgbt-ovci-jednakiji-od-ostalih.html?alphabet=l#yvComment114085

6 http://www.thefreedictionary.com/sciamachy

7 Peticija protiv političkog homoseksualizma, Dveri, 2014. http://www.dverisrpske.com/sr/nas-stav/5886-peticija-protiv-politickog-homoseksualizma.html

8 Laclau, E. (2005). Populism: What's in a Name?. Populism and the Mirror of Democracy, 48.

9 Stari problem, „sindrom Vuka Draškovića“: „Glasaću za tebe kada budeš na vlasti“.