Višedecenijska nedomaćinska politika u sektoru zdravstva rezultirala je nemogućnošću građana da ostvare osnovno ljudsko pravo - pravo na lečenje. Jedno od rešenja leži u izjednačavanju državnog i privatnog sektora, zaključak je dr Dušana Milisavljevića i dr Arisa Movsesijana na sinoć održanoj tribini „Zdravstvo u Srbiji: privatno vs. državno“. Na tribini, koju su organizovali Opštinski odbor Demokratske stranke Zvezdara i Opštinski odbor NOVE stranke Zvezdara, narodni poslanik DS, Milisavljević, i koordinator Saveta za zdravstvo NOVE, Movsesijan, razgovarali su sa građanima o trenutnom lošem stanju u zdravstvu i mogućnostima da se ono unapredi. - Nisu zadovoljni ni pacijenti niti medicinski radnici. Kad god uđete u neki dom zdravlja, suočite se sa listama čekanja, preusmeravanjem na neke privatne klinike i apoteke... farmaceuske kuće angažuju lekare kao svoje manekene, pa pojedini lekari favorizuju određene lekove, ne vodeći računa da li je taj lek prikladan za datu bolest , već da li je prikladan za procenat koji će dobiti – ocenio je Milisavljević i naveo da reforma zdravstvenog sistema mora u centar da stavi pre svega pacijenta. On je istakao da „pacijente najviše bole liste čekanja“, te da smatra da su u mnogim situacijama one „veštački napravljene“: - Zbog nejasno regulisanih pravila igre, mnogi direktori su i vlasnici privatnih klinika. Siguran sam da mnogi tenderi nisu urađeni ne samo zbog zakonskih zavrzlama, već i zbog aljkavo napravljenih uslova tendera kako bi on propao, a posao dat privatnoj klinici! Govoreći o mogućim rešenjima, Milisavljević je naveo da mora da se izvrši izjednačavanje privatnog i državnog zdravstva. Odnosno, naveo je, da „osiguranik – pacijent sa svojom zdravstvenom knjižicom tačno zna šta ima od svog zdravstvenog osiguranja, da sa njom može da ode i kod privatnog i kod državnog lekara, i da se uvede tržišna utakmica između osiguravajućih kuća koje će se onda boriti za svog pacijenta“. - Ključno je da se napravi osnovni paket zdravstvenih usluga, da građanin zna na šta ima pravo i kako do toga da dođe. Taj osnovni paket podrazumevao bi zaštitu za decu, žene, posebno trudnice i porodilje, stare, pacijente koji imaju maligna oboljenja... Mora se navesti precizno šta građaninu tim paketom pripada, a ukoliko, pak, želi neku uslugu koja nije obuhvaćena paketom, onda bi nešto morao i sam da plati – rekao je i dodao da su državni i privatni zdravstveni sistemi svuda u Evropi spojeni. To, istakao je, zahteva prethodne razgovore sa „privatnicima“, prihvatanje onih koji žele da uđu u državni sektor, uz međusobno prilagođavanje cena usluga u državnom i prIvatnom sektoru. Milisavljević je naveo da je „suludo da danas pacijenti koji boluju od karcinoma na zračnu terapiju čekaju i po tri meseca“, i da takvo stanje mora pod hitno da se menja jer, istakao je, tu nema reči ni o kakvoj politici, već o borbi za pravo građana da se leče. Koordinator Saveta za zdravstvo Nove stranke Aris Movsesijan istakao je da je višedecenijsko zanemarivanje zdravstvenog sektora dovelo do toga da je „zdravstvo danas postalo socijalna kategorija“. - Suludo je da premijer ili ministar danas izlaze sa izjavom „Evo, JA sam vam kupio taj aparat“. Besmisleno je da ON preuzima zasluge za kupovinu, a kupuje od NAŠIH para! To znači da je zdravstvo postalo politička stvar i koristi se zarad političkog marketinga. Pobogu, to su vaše pare, to su moje pare! Mi uplaćujemo doprinose i po zakonu i Ustavu imamo pravo da za to dobijemo određene usluge – rekao je Movsesijan i dodao da se degradirajući odnos prema pacijentima najbolje ogleda u „listama čekanja“. Kako je istakao, dovoljno je pratiti listu čekanja za, na primer, operaciju kuka i iz dana u dan gledati kako se redosled imena na njoj menja. Procedure se ne poštuju, građanima uskraćuju jednaka prava i to je put u korupciju, naveo je. Movsesijan je naglasio da finansijska sredstva jesu problem, ali da se stanje u zdravstvu znatno može unaprediti preorganizacijom. To je i u Programu reforme zdravstvenog sistema koji je Nova stranka izradila još pre dve godine. - Akcenat je na besplatnoj primarnoj zdravstvenoj zaštiti za sve građane, i zaposlene i nezaposlene.  Takođe, neophodno je da se primarna zaštita dodatno razvije, odnosno da se proširi opseg i obrazovanje onih koji se bave primarnom zdravstvenom zaštitom. To se ostvaruje formom porodičnog lekara, a u praksi to znači da jedan lekar i srednjestručno osoblje obavljaju niz delatnosti, da recimo za merenje pritiska ne morate da idete kod specijaliste kardiologa – rekao je Movsesijan i dodao da bi to zahtevalo prethodnu izradu protokola i paketa koji bi takve usluge pokrivali. On je naglasio da se NOVA zalaže i za uvođenje Beveridžovog sistema zdravstvene zaštite, umesto trenutnog Bizmarkovog modela. To bi, objasnio je, značilo da se primarna i deo sekundarne zdravstvene zaštite finansiraju isključivo iz budžeta, odnosno od poreza, a ne od doprinosa koji se odbijaju od plate.