Svedoci smo poslednjih dana sve većeg i nekontrolisanijeg ludila SNSovaca i njihovih satelita. Od državnog sekretara Tončeva, koji nije tu da misli, već da popuni broj, preko predsednika republike koji ne zna koliko građanin maksimalno sme da mu uplati za kampanju, svađe Mrke i Zoke... i da ne bude suviše dosadno, staću ovde.

Ipak, jedna nova činjenica malo je uzbudila duhove u Srbiji juče oko podneva. Na mesto sekretara Sovjeta nacionalne bezopasnosti, postavljen je niko drugi nego naš čuveni, jedinstveni i sa svih strana dobro provereni ministar Neško iz Beograda. Eh sad, ajde da zanemarimo da je Neško ministar unutarnjih dela, pa samim tim i član istoga sovjeta, ali sada je još postao i koordinator svih službi bezbednosti. E tu je ta mala kvaka koja je nedostajala.

Pitao se, naime, jednog dana Aca, fini gospodin koji se izdaje i za predsednika republike i za predsednika jedne paradržavne stranke, šta mu još nedostaje u zbirci službi i poslova koje još nije imao. Gledao je on lagano, prelazio prstom po spomenaru koji mu je dao jedan dobri penzioner sa Dedinja. Mediji su svi na broju, sem ovog nekog američkog N1. Ali dobro, moraju negde da se zbrinu i ne baš simpatični novinari. Gleda dalje, vidi fudbalske i košarkaške klubove, svi su na broju. Službe bezbednosti, da vidimo… BIA, MUP, Tužilaštvo, Vojska… "Čekaj, tamo smo stavili onog čoveka što menja obličja, što je rođen u najtoplijem danu JULa. Ali nemamo takve ljude i na čelu VBA i VOA? Pa kako je to moguće?" Brz je bio Aca na telefonu, a na vratima se u sekundi pojavio u stavu mirno čuveni asistent. Pita ga začuđeno Aca kako je moguće da u te dve skraćenice nemaju rukovodioce, a asistent mu lagano objasni da nije to baš lako. Em moraju da budu oficiri, em moraju da završe i neke škole, a oni tada nikako ne smeju da budu SNSovce.

Sklopi Aca prste u piramidu i lagano srednjakom gurnu okvir od naočara na čelu. Pomislio bi čovek da ima neko dugme na tom mestu, jer čim se dotaknu, sinu mi ideja.

"Pa sekretar ne mora da bude oficir! A ne mora da bude ni školovan! Imam sjajnu ideju", skočio je, "zovite mi Neška iz Beograda. On nije obrazovan, a uniforma mu stoji ko piletu… cigareta."

I tako, nažalost, neki školovani ljudi u uniformama dobiše nekakvog koordinatora. A Srbija, republika u kojoj je jedan Aca Srbin, onaj sa tetkom i još par njih (u glavi) ministar odbrane, jedan penzioner Toma troši milione da prima ordenje, jedan Mali koji vodi jedan veliki Beli grad i kiti ga kako a bogami i kad mu se hoće, dobi i svog novog svemoćnog gospodara svih službi… I ime mu je Stefanović, Nebojša dr Stefanović.

 

Autor: Đorđe Nakić, generalni sekretar Nove stranke