Odluka Predsedništva SNS da se Aleksandar Vučić kandiduje za predsednika države, još jedan je, i to neoborivi, dokaz lažljivosti i nedoslednosti aktuelnog premijera. Još gore – potvrda je da je Vučić toliko ogrezao u svojoj despotiji i lakomosti, da NE DA da izbori prođu, a da on ne bude glavna zvezda.

Aleksandar Vučić je svoje političarenje sveo na konstantno izricanje laži. Šta god da kaže, stvarnost ga brzo porekne. Sada je porekao sam sebe. Višemesečno insistiranje na tome da mu „ne pada na pamet da se kandiduje“, te da ga „funkcija predsednika ne zanima“, palo je u vodu, kao i sijaset drugih laži. Despot Vučić ne trpi da bilo ko drugi bude glavni glumac ma kojih izbora, niti podnosi da bilo ko drugi obavlja ma koju javnu funkciju. On bi sve da prigrabi, a njegovom egu znanom kao „Država – to sam ja“ fali još samo tron na Andrićevom vencu da upotpuni svoju biografiju nezajažljivog autokrate. Zato se i okružio klimoglavcima, a svoje partijske i koalicone kolege sveo na svoju ličnu poslugu. Posluzi ne preostaje ništa drugo do da ponizno klekne pred svojim vođom.

Ukoliko je neko do sada i bio skeptičan prema dokazima Vučićevog despotizma, dileme više nema. Zato će i pobeda Saše Jankovića na izborima biti još slađa – neće pobediti jednog od mnogobrojnih statista iz Vučićevog repertoara, već scenaristu, režisera i glavnog glumca u jednom.