U jednom trenutku imao sam tu sreću ili nesreću, sve zavisi kako gledate, da budem deo vojnog sistema. Nije baš da znam mnogo o tome, ali nekako, čak i da nikada niste omirisali SDO, ako ne znate šta je DRNČ ili slično, znate da je princip – naređenje – izvršenje. I sve to se podrazumeva. Kako to izgleda u teoriji, dozvolite da vam donekle ilustrujem. Naime, Vlada RS ili predsednik RS, kao vrhovni komandant, zauzmu stav i predstave svoje želje Generalštabu. Generalštab kao stručno telo razrađuje naređenje i postavlja strateške odluke, koje se onda dalje delegiraju na nivo operativnih komandi i njihovih štabova. Sve se tako spušta do komande najnižih organizacionih struktura, a to su vod, četa, bataljon i sl. I na svim nivoima naređenje se detaljno razrađuje i postavljaju se principi. Po istom principu, samo nagore, daju se izveštaji o angažovanju ljudstva i tehnike. Isti šablon, manje ili više, važi i za MUP, kao i njegove specijalne jedinice.

U tome niko nikada nije video problem i na isti način funkcionišu sve oružane formacije od Vladivostoka do Berlina i Vašingtona i dalje. Ipak, jedna mala zemlja na Balkanu odlučila je da se pokaže kao inovator u svim poljima života, pa tako i u ovom.

Za početak, odlučeno je da neko ko je po Ustavu vrhovni komandant, možda i nije baš najbolje rešenje, pa možemo, kršeći malo Ustav malo zakon, premestiti to na nekog ko je predsednik Vlade. I bi tako. A onda ne videše ljudi više svrhu u tome da neko mora da obavesti Generalštab, jer šta znaju ti brkati generali, pukovnici i majori, nema veze ni što su neke škole završili, imamo mi bolji način. Skratićemo lanac, pa će lepo svaki ministar moći da pozove bilo koju jedinicu na terenu i razmesti je kako mu je volja. Jer ipak, svaki ministar je makar jednom pucao iz nečega, pa zna i kako se rukovodi jedinicama na terenu. Ali ne lezi vraže (Slobo, voljno! Nisam na tebe mislio), događaju se greške, a onda se uvek pojave neki mrzitelji, koji se obruše kao kobci na slabašnu Vladu, personifikovanu kroz lik i delo njenog predsednika. Pa tako izgubismo jedan helikopter, sa nekoliko članova posade i putnicima. I jeste da nije poštovan protokol i jeste da je ministar zvao pilote i jeste da niko nije kriv, ali bar smo dokazali da projekat radi, a to što je pao, to je normalno. Greške se uvek dešavaju u sistemu. I jeste da je možda neki idiot rušio neke zgrade u glavnom gradu i jeste da nije bilo tada ministra koji je mogao da pozove. Ali mora se razumeti. Nisu bili prisutni jer su gledali „Dobro veče, deco“.

Da bi se ipak dokazalo kako je novi sistem uspešno implementiran, danas je nejaki i vazda napadani predsednik Vlade na konferenciji za novinare izdao još jedno izvršno naređenje: „Nebojša, da se policija opet razmesti!“ Nebojša iz Beograda na vodi odmah zauze stav mirno, pomeri naočare na vr’ nosa i poče u glavi da razmešta trupe... „Beogradska policija će od sada da radi u Gadžinom Hanu, oni iz Niša nek’ odu u Plandište, a ove iz Gajdobre ima sve da preselim na Savski venac...“ I dok je tako dumao kako da što bolje udovolji naređenju, padali su neki helikopteri, gubljeni su neki životi, ali ništa to nije strašno. Sistem je uspostavljen i revolucija započeta, a svaka revolucija ima svoje žrtve. A žrtve na kraju svi zaborave.

Major Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Drajić, zastavnik Ivan Miladinović, doktor Dževad Ljajić, anestetičar Miroslav Veselinović i beba iz porodice Ademović.

Autor: Đorđe Nakić, Nova stranka - Palilula