Koncesija se definiše sa tri bitne reči: izgradi, upravljaj i vrati (po isteku ugovorenog roka davaocu koncesije). Kada država nema novca i nema mogućnosti ili namere da se kreditno zadužuje, onda poziva investitore  da svojim sredstvima izgrade željeni objekat, obično infrastrukturni, rudnik, most ili autoput, a za uzvrat investitor dobija pravo upravljanja i eksploatacije takvog objekta na odredjeni period vremena, procenjen da je dovoljan da investitor povrati uložena sredstva i ostvari profit iz tog posla i potom vraća državi izgradjeni objekat.

Beogradski aerodrom ne samo što postoji, on uspešno posluje i sa 60-ak redovnih avionskih linija dnevno, daleko je ispod punog kapaciteta opsluživanja aviona i putnika. Nesumnjivo je da aerodrom, kao i svaki drugi privredni objekt, mora da se održava, zamenjuje opremu, otklanja eventualna uska grla i slično, ali ti poslovi spadaju u domen redovnog poslovanja. Pored toga, neposredna blizina aerodoma Batajnica nudi mogućnost da se u bližoj budućnosti koristi i ta pista, tako da je davanje beogradskog aerodroma pod koncesiju potpuna besmislica, koja se može uporediti sa davanjem vlastite kuće u koncesiju, jer je potrebno ofarbati nekoliko prozora.

Na bujicu kritika, koja je usledila nakon objave da će se aerodrom ponuditi koncesionaru, stigao je odgovor da sadašnje rukovodstvo aerodroma nije sposobno da beogradski aerodrom pretvori u regionalni “hub”, čvorište svih aerodroma u regionu. Ovo je dodatna i još veća besmislica, jer “hub” nastaje kao rezultat koncentracije velikog broja putnika i velikog prometa robe, a ne kao posledica toga što se neko setio da bi bilo sjajno i grandiozno da i mi imamo “hub”. Nijedan koncesionar nema čarobni štapić kojim će stovariti putnike i robu iz ničega, pogotovo u okruženju sa niskim životnim standardom, klimavim transportom železnicom i slabim putevima i sa nepostojećim rečnim putničkim saobraćajem.

Ovde se donosi važna odluka o sudbini aerodrome za naredne decenije, bez bilo kakve studije koja bi pokazala efekte i dokazala da je potrebno dati aerodrom u koncesiju.

U kapitalu aerodroma manjinski učestvuju i gradjani Srbije. Zar mi nismo zaslužili, ako već nismo upitani,  da barem možemo da se upoznamou sa studijom o opravdanosti davanja aerodroma u koncesiju?

U opisanim uslovima, nameće se kao jedini logičan zaključak da je Vlada otkrila da davanjem aerodroma  u koncesiju može da inkasira odredjena sredstva od koncesionara i prikaže kao svoju zaslugu “novi i rekordno mali” deficit budžeta. Isto onako, kao što je to “postigla” i ovih dana, ne plaćanjem povratnog PDV privredi.

Gradski odbor Nove stranke Beograd