Nedavno je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije raspisala javni konkurs za arhitektonsko urbanističko rešenje leve obale savskog priobalja, između Starog savskog mosta i Gazele (novobeogradska strana). Žiri na čelu sa gradskim urbanistom arhitektom Milutinom Folićem je izabrao pobedničko rešenje, koje će po njegovoj izjavi biti osnova za izradu plana detaljne regulacije tog područja, odnosno Bloka 18.

Raspisivanjem regularnog javnog konkursa, gradska vlast je verovatno računala da će se pred građanima koji su je izabrali nemalo „iskupiti“ za diletantizam, bezobzirnost, nepoštovanje i ignorisanje  struke i zakona, odnosno zbog svega što je pokazala u slučaju „Beograd na vodi“, ili je tim postupkom  možda pokušala da malo „umiri“ iskazani građanski bunt.

Ovaj tekst se neće baviti mišljenjem i ocenama o prvonagrađenom urbanističkom rešenju Bloka 18, čija je površina dvostruko manja od površine „Beograd na vodi“, sa dosta zelenih površina, standardnom blokovskom izgradnjom stanovanja, zgradom opere sa trgom, modernom galerijom itd, poštujući donekle vizure u odnosu  na  Sava centar, hotel „Crowne Plaza“ i kompleks starog Sajmišta.

Radi zadovoljenja privatnog interesa jednog inostranog investitora, a na finansijsku štetu grada, gradska vlast je nezakonitim ukidanjem „Generalnog urbanističkog plana do 2021. godine“ za prostore desnog i levog dela savskog priobalja, a pod patronatom aktuelnog premijera, pokazala ne samo da ne poštuje  taj  ustav grada, već da se bahato „oglušila“ o koncept koji je utemeljen još od strane arhitekte Dragiše Brašovana, iz vremena pre i za vreme II svetskog rata, a koji se zasnivao na bezuslovnoj „jedinstvenoj urbanističkoj celini“ naselja leve i desne obale Save.

Svi generalni urbanistički planovi još od 1950. godine su predvideli da se ti delovi Beograda kao ekskluzivne lokacije leve i desne savske obale sačuvaju za podizanje isključivo javnih objekata kulture u korist građana, isključujući bilo kakvu stambenu izgradnju.

Zahvaljujući bahatoj gradskoj vlasti, neodgovornoj prvenstveno prema građanima, vlasti koja ne poštuje istorijsko nasleđe, „beogradski plagijatorski Dubai“ na desnoj obali Save i urbanističko rešenje Bloka 18 ne predstavljaju, nažalost, nikakvu „jedinstvenu urbanističku celinu“, čime su građani uskraćeni za ostvarenje jednog promišljenog celovitog urbanističkog rešenja pomenutih ekskluzivnih gradskih lokacija.

Gradska vlast je zaboravila da je dobila mandat da radi isključivo u interesu građana koji moraju da se pitaju i da budu uključeni u život i razvoj svog grada.

U prilog prethodno izrečenom, verujem da je gradska vlast upoznata sa globalnim tendencijama  koje su prisutne u strategijama razvoja gradova. Sredinom oktobra tekuće godine, u gradu Kito (Ekvador) održaće se  Konferencija Ujedinjenih nacija o stambenom i urbanom razvoju gradova, tzv. „Habitat III“, na kojoj će se između ostalog po pitanju razvoja i upravljanja gradovima doneti dokument u kome će „konsenzus građana, struke i uprave“ postati globalni standard.

Autorka:  Ganja Bajčetić, dia, članica Nove stranke