Država je rešila da zavede red međ freelencerima. Dobro, nije to veliki problem, I oni sami bi da omoguće život bez dodatnog stresa kakva je Poreska Uprava, dažbine državi, da omoguće sebi i svojim porodicama život dostojan čoveka, ako je to ikako o ovoj prelepoj zemlji moguće.

Samo kad bi Država imala sluha Do sad su, u proseku, kako kaže Centar za istraživanje javnih politika, zarađivali oko 70 hiljada dinara mesečno u proseku, raspodeljeno na oko sto hiljada freelancera, što mu dođe, da se posredno, u državnu kasu slivalo oko milijardu i četiristo hiljada dinara čistog novca putem PDV sistema direktno u budžet. Ništa troškovi Države, ništa subvencije, ništa troškovi za zdravstvo (mahom nemaju osiguranje i leče se po privatnim klinikama). Ostatak novca se troši u Srbiji, radnici u trafikama, prodavnicama, proizvođači mleka, hleba. Pre nekoliko dana je Poreska uprava, čitaj Država, rešila da popuni ovogodišnji budžet tako što je na sto hiljada adresa poslala zahtev da se za pet godina unazad uplate porezi i doprinosi za sve što su freelanceri, zaradili u tom periodu. To mu dođe 20% poreza na prihod, 25.5% doprinosa za penziono (koje plaćaju sami u nekom od privatnih fondova) i 10.3% doprinosa za zdravstveno (koje plaćaju po tržišnim cenama kad se razbole u privatnim klinikama).

Naravno, ova cifra, koja bi po ovom proračunu, za poslednjih pet godina iznosila oko 1,15 milijardi evra, bi omogućila Državi da prikaže znatno bolji budžetski balans nego što je u ovom trenutku, jer će se ovaj dug pojaviti na prihodnoj strani. Jedino što nije naplaćen. To što radnici na internetu nemaju ove pare, i teško da mogu da se naplate u narednih 10 godina, čak  po najpovoljnijim uslovima, Državu neće zanimati.

Kažu, u Bugarskoj su ovi ukupni porezi i doprinosi oko 25% ukupnih prihoda. Ovde ide i do 45%. U Hrvatskoj se predsednik Milanović zainteresovao za jednog digitalnog nomada kad mu je poslao pismo da bi značajan broj kolega freelancera došao da živi tamo, samo kad bi uslovi bili malo povoljniji. Milanović je pozvao ovog freelancera, razgovarao sa njim i na tome se već radi. Tako dolazimo i do našeg Vola, naše freelance zajednice. Šta mislite, kako će reagovati oni koji zarađuju oni koji su ispod 1000 evra? Sve mi se čini da će taj deo zajednice da završi u kupusu. Katanac, biro, i životarenje, te traženje načina kako da se zaobiđe sistem. Recimo, jednom mesečno da se prošeta do Rumunije, Mađarske, Crne Gore.

A oni koji zarađuju iznad? Bugarska i Hrvatska se čine kao prilično dobre opcije. Onih 5-6% koji otvore preduzetničke radnje će, sa svim nametima, da donose maksimalno pola onoga što je sadašnji državni prihod. Druga opcija za Državu je da uvidi da je progresivni porez za freelancere, u stvari, odlična opcija za sve. Bez poreza na zarade do 1000 evra, 25% na sve što pređe preko te cifre, plus da se dozvoli radnicima na internetu biraju da li žele da koriste penzioni i zdravstveni sistem Republike Srbije.

Zaduživanjem radnika na internetu nemogućim uslovima i neverovatnim kamatama koje idu do 40% je ubijanje cele freelance zajednice zarad kilo mesa. Kroz sličnu situaciju je pre samo godinu dana prošla freelancerska zajednica u Bosni i Hercegovini. Danas ih skoro nema. Da li to čeka i naše, mlade, pune znanja, inicijative i borbenosti, freelancere? Jer, većina će onda otići iz ove zemlje i nikada se vratiti neće. Tamo negde će ih oberučke prihvatiti.

Autor NOVOG bloga je Slaven Kovačević, član Nove stranke.