Kralj Ibi

Kralj Ibi

Ni u ovoj se nedelji, nažalost, ništa nije desilo. Ili tačnije, desilo se jedno veliko i masno ništa…

Jedan aerodrom je premešten iz Niša u Beograd, sa obrazloženjem da se aerodrom može finansirati samo ako je u državnim rukama – obzirom da Niš očigledno nije u istoj državi u kojoj živi Vučić. Sve je urađeno tiho, u zadnji čas i u ranim jutarnjim satima, da bi što manje ljudi moglo da svedoči o još jednoj našoj opskurnosti. Ova je vlast demokratiju definitivno izvrgla ruglu: demokratija je ono što želi jedan čovek, a anarhija ono što su želele ljutite Nišlije. Umesto demokratije i dijaloga Nišlije su dobile jeftine demagoške parole iz nepresušnog izvora aktuelne vlasti… „Ne želimo da uzimamo pare našim trudnicama“, kliktala je lokalna vlast, kao da se aerodrom i trudnice finansiraju iz istog budžeta. One Nišlije koje su u Skupštini digle ruku da država, koja je beogradski aerodrom prodala Francuzima sada ima popravni na niškom aerodromu, ubeđuju nas da time brane interes trudnica!

Nesnosno.

Jedan opskurni novinar dobio je istu takvu – opskurnu konferenciju za štampu… Niko razuman nije shvatio zbog čega je predsednik Vučić lično tražio novinara, kako je lično izjavio?! Verovatno nije imao poverenja u Ministra policije i direktora BIA-e, pa rešio da stvar uzme u svoje ekspertske ruke? Niko razuman nije shvatio ni zbog čega se dotični novinar presvlačio na svojoj konferenciji za štampu i gde će slati kesu sa „dokaznim materijalima“ kojom je mlatio po vazduhu… Jedino je jasno da ni on, kao ni Vučić, nema poverenja u Stefanovića i Gašića, pa će „dokazni materijal“ slati negde u Evropu. Ima li neko ko oko ovoga nije zbunjen? Pa naravno, Dragan J. Vučićević koji objavljuje da je „američka CIA u saradnji sa britanskom tajnom službom MI6 pokrenula plan za do sada najjači udar na predsednika Aleksandra Vučića“! Nije mi jasno, kako su tako ozbiljne službe izabrale baš anonimnog i nesretnog Cvetkovića za svoj plan? Da sam zaposlen u CIA ili MI6 ja bih predložio da se kidnapuje lično Dragan J. Vučićević, poznati i gotovo priznati novinar. Na taj bi način Vučić ostao bez najvernijeg pretorijanca, sam i nezaštićen. Zbog toga Dejan Vuk Stanković, „nezavisni“ analitičar, najavljujući specijalni rat protiv Vučića, već lagano oblači maskirnu uniformu… Ceo je ovaj slučaj Vučić začinio svojim tradicionalnim neistinama, koje obzirom na lakoću kojom se izgovaraju, lede krv u žilama. Tipa: „A kad je to pre toga Putin došao u Srbiju, pre nego što smo ga mi doveli?“, iako je sigurno svestan da slike Putina sa Tadićem u Srbiji imaju čak i članovi podmlatka „žute ološi“ (citat iz Informera). To ustvari govori koliko Predsednik prezire sve nas.

Jednom rečju neSNoSno.

Pokušavajući da budem objektivan zaključujem da se istim poslom – dakle proizvodnjom ničega bavio i Boris Tadić. Želja da se i on slika sa Si Đinpingom ili Putinom, kao konačnim infantilnim dokazom uspešnosti svoje politike, nije slučajna. Isti beslovesni govori, obećanja bez početka i kraja. Tadić je obećavao 500.000 novih radnih mesta, Vučić se trudi da dosegne ovu cifru, pa svaki mesec obećava po 10.000 novih. Tadić je svoju izbornu listu nazvao „Izbor za bolji život – Boris Tadić“, a Vučić obećava bolji život češće nego se ova serija reprizira na RTS-u. Tadić se kleo da bolji život počinje posle 2010. godine, a Vučić posle 2013, 2014, 2015…. sve dok, evo, ne uletesmo bezglavo u „zlatno doba“. Čak su razmenili istog spin doktora – pa evet efendija Krstić Nebojša blagoglagoljivo brani stavove obojice! Mnogi mu zameraju, ja ne. Pa služi vladarima potpuno iste provenijencije!

Prvi je ponudio Kosovo za ulazak u Europu, ovaj drugi će „nakon teške borbe, veoma teške borbe“ to i uraditi, predstavljajući „to“, naravnom, svojom velikom pobedom. Ako CIA kidnapuje Dragana J. Vučićevića sav teret proslave te pobede pašće na Željka i Milomira…

Ipak, sa ove distance moram priznati i jednu veliku razliku: ispraznost politike Borisa Tadića ni izbliza nije bila tako agresivna i navalentna kao ova aktuelna. Najveće muke na koje nas je stavljao Boris jeste loše pričanje viceva na promocijama – Aleksandar ne jede, ne spava, nervozan je i hronično ljut. Ubijaju ga baš svaki mesec, a da on posle toga izgleda sve življi i prkosniji. Prkosi kome? Nemam pojma, verovatno narodu koji ga je birao.

Narod koji je posle nekontrolisane vladavine ove dvojice došao na čelo Evrope, ali po siromaštvu od 24.6% i po broju samoubistava od 4 do 6 dnevno, neka odahne – izgleda ipak neće biti rata. Garantuje Aleksandar. Dogovorio u Briselu.

Moj narod me opet izaziva da im održim jedan govor, da to ovako sunem u masu pa kako padne… Divan narod, divan, obožavaju me prosto… Ej, narode moj…… Oh, bože, šta neće glava da nam pati… samo da se ne zarati…

Deluje poznato? Citat iz Informera?

Ne, Kralj Ibi Alfreda Žarija…

 

Autor: dr Saša Živić, profesor Medicinskog fakulteta u Nišu i član GO Nove stranke Niš

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori