Napomena: Aris Movsesijan je tekst napisao i na Blogu B92 objavio 13. maja 2014. godine. Danas, nakon dve godine, primećujemo da je tekst aktuelan podjednako koliko je bio i na dan kada je objavljen.

Ja sam vaš Vođa. Ako me volite, biće vam lakše. Grešite ako mislite da ja sebe volim više nego što ćete me vi voleti. Prljavi ste i glupi i niko vas ne voli. A evo ja, jedino ja, prihvatam vas kao svoje, neradnici moji, bagro draga. I sam sam potekao iz ove sujeverne i primitivne sredine, što me čini jednim od vas. Ipak, sudbina i Bog su hteli da vam ja pokažem put i da nestanu vaše grbe i prištevi. Grešnici moji glupi, konačno ste shvatili da sam ja bolji od svih prethodnih, da je preda mnom izazov s kojim se niko do sada nije sreo. Ja sam istorija koju ste izabrali da stvarate. Ništa mi za vas, dragi moji grešni podanici, nije teško da uradim. Samo, morate znati da jedino ja znam šta je za vas dobro. Ko bi vas takve hteo?! Musavi, bez morala, secikese i bludnici, to ste vi. Dajem vam nadu, jadnici. Možda od vas nekad i bude nešto, ako budete dovoljno ponizni da shvatite moju misiju. Bacaću vam mrvice koje ostanu od važnih državničkih poslova, koje zbog vaše tupavosti i nesposobnosti moram da obavljam. Mislite da ja ne bih sada uživao, onako kako u neradu baš vi uživate, prokletnici? Mislite li da svoje slobodno vreme koje nemam, ne bih delio sa vama po trgovima, pevajući i igrajući? Ali, neko mora jer vi ne morate i nećete, dokoni besposličari. A primetili ste da koliko god me mrzeli, još više me volite. Gledate me nekad s mržnjom i osećate zadovoljstvo usled svoje mržnje. To je ljubav ako niste znali, a niste jer vi bez mržnje ne umete ni da volite.

Moji vam sledbenici, a tek su to ulizice i prevaranti, savetuju da u novčanicima nosite moju sliku, kad već para nemate. Ja to nisam zahtevao. Kao što nisam zahtevao da nemilice trošite svoje novce na kocku, blud i materijalne vrednosti. Ja sam iznad toga. Ja postojim, vi zaključujete, iako to niste zaslužili. Zato, zaključujte pametno, osluškujte i ne vrpoljite se u stolicama kao loši đaci. Vaše mane su neiscrpne i niko ih toliko dobro ne poznaje kao što ih ja poznajem. A i stvaram ih jer previše slobode za vas varvare, neko mora da ograniči.

Svoje sisteme uklapajte u moj sistem. Vi o sistemima ništa ne znate jer da znate, ne bih ja bio na ovom mestu, nego vi. Kada jedete, jedite kao ja. Kada spavate, spavajte kao ja. Kada radite, ako ikad išta radite lenštine obične, radite kao ja. I imajte na umu samo jedno: Ja to sve bolje radim od vas. O meni se ispredaju priče, o mojim moćima, mojim kvalitetima, a o vama se samo priča ono loše, ono što vas čini grešnicima. Što pre shvatite da se mi dodirujemo samo negde u beskonačnosti, to će vam ovozemaljski život biti lakši. Molite se da ja budem sa vama i na „onom svetu“, ako ikad umrem.

Iskreno ću ceniti onu šačicu maloumnika koja mi oponira. Kad njih budete gledali, znaćete šta vam je činiti. Ako ih ne preostane, sam ću ih stvarati i za taj rad nagrađivati. Biti alternativa meni, to je kao biti alternativa Bogu. Ja stvaram, oni hoće da ruše, a da im zabiberim čorbu, umetnuću svoje najbolje ljude u njihove redove da ih inspirišu za pravljenje „Vavilonske kule“. I taman kada budu mislili da su na korak do uspeha, rasuću ih na sve strane, podeljene, razjedinjene, sa različitim jezicima u glavama i mislima, da se ne razumeju i međusobno optužuju. Jer, „kulu“ ću ja napraviti, onu pravu, u vašim snovima.

Zato, odmah nakon što popijem ove plave i žute pilule i nakon elektrošokova na koje sad moram da krenem, zakazujem novi susret. Videćete, biće i vama bolje. Zar ne doktore?