Mediji su objavili vest da je uhapšen gospodin koji je, predstavljajući se kao savetnik premijera, prevario građane za velike sume novca. Mnogi bi uspeh ovog gospodina objasnili naivnošću prevarenih, ali za mene je to slika društva i vremena u kome živimo, mera obespravljenosti građana i dokaz percepcije kako ova država funkcioniše. Ne mogu da osuđujem ljude koji su poverovali da će davanjem novca lažnom savetniku Aleksandra Vučića rešiti neki svoj životni problem jer, kako napisa Ivo Andrić - „Toliko je živa kod slabog čoveka potreba da se vara i tako neograničena mogućnost da bude prevaren“. Isto tako ne mogu da zamislim da bi bilo koga prevario neko ko se predstavljao kao savetnik premijera u periodu od 2000. do 2004. godine.

Iz bogate biografije gospodina „Savetnika“ se može zaključiti da je on profesionalni prevarant. Jedno vreme je ordinirao kao doktor i zarađivao „lečeći“ pacijente u Požarevcu, zatim je ljudima „rešavao probleme“ kao radnik Bezbednosno-informativne agencije, a u poslednje vreme predstavljajući se kao savetnik premijera. Epilog većine tih delatnosti je bio zatvor, ali je intersantna povezanost vremena i njegovog izbora  „zanimanja“.  To me je podsetilo na 90-e godine i priče prevarenih koji su davali ogromne pare kojekakvim „uticajnim“ SPS-ovcima i JUL-ovcima za posao na carini, benzinskoj pumpi ili vozača cisterne. Očigledno je da se uspešni  prevaranti predstavljaju da rade u institucijama gde je po mišljenju građana u tom trenutku stepen korupcije najveći i na taj način imaju najveći krug potencijalnih klijenata. Ne mogu da se ne zapitam da li je moguće da je profesionalac kakav je gospodin „Savetnik“ sada procenio da je to najuži krug premijerovih saradnika?

Pravi profesionalci imaju iskustvo, dobre procene i, što je najvažnije, osećaj za vreme. Gospodin „Savetnik“  je pravilno procenio da ljudi veruju da se problemi mimo prava i zakona najlakše mogu rešiti putem kabineta gospodina Premijera. Takvu dobru procenu gospodina „Savetnika“ je pomogao i gospodin Premijer svojim stavom „ja, pa ja i opet ja“, ali i svojim veoma uspešnim odabirom profesije u  svakom vremenu. Gospodin Premijer je, kada je to bilo isplativo, bio crtač granica Velike Srbije, stručnjak za etničke proporcije i dobrovoljni davalac tuđe krvi. Zatim profesionalni obožavalac lika i dela haških optuženika, a sada radnik bez premca, mirotvorac i filantrop.

Kod ovako svestranih ljudi kakvi su gospodin „Savetnik“ i gospodin Premijer, ostaje dilema koje je njihovo stvarno zanimanje. Zahvaljujući policijskim inspektorima otkriveno je da je gospodin „Savetnik“ profesionalni prevarant. Ostaje još samo da građani Srbije otkriju pravo zanimanje gospodina Premijera.

 

Autor: Milenko Vujić, potpredsednik Nove stranke