Mali rečnik BG ljubavi

Mali rečnik BG ljubavi

Postoje reči koje imaju dejstvo suvog aperkata. Kresnu te u pleksus, onako nenadano kao grogirani bokser kada uđe u klinč. Ostave te bez daha za trenutak i posle dugo razmišljaš kako to da i posle toliko godina reaguješ na njih kao Pavlovljev džukac. U svakoj se nalazi bar po delić života vešto kamufliran jednostavnošću pojma koji, naizgled sasvim nevažan i prost, ume u deliću sekunde da izazove neočekivanu reakciju.

Umeju one, onako potuljeno i nenadano, da se pojave u nekom razgovoru ili prosto u mislima, da zazveče kao praporci, pa ti ne preostaje ništa drugo nego da se napiješ ili dugo buljiš u prazno, a da baš i nisi siguran zbog čega. Opasne su i zato ih treba čuvati na jednom mestu, najbolje pod ključem, i upotrebljavati pažljivo, u malim dozama, samo onda kada si siguran da ti ne mogu nauditi. Inače... možeš da ispadneš glup u društvu, pa da ti se smeju oni koji su s ljubavlju davno raščistili, ne sluteći da su siromašniji za čitavu riznicu uspomena.

Onima koji danas uništavaju i razaraju beli grad ovo, ionako, neće ništa značiti. Oni mrze Beograd. Ne razumeju koliko je velik, širokogrud i kosmopolitski. I strpljiv. Siguran da će im videti leđa. Uskoro. Za one druge, možda još i ima nade.  

 

Napomena: reči koje slede nisu poređane po azbučnom redu zbog aljkavosti autora i zato što su nadolazile u gomili i neredu boreći se za mesto u ovom rečniku.

 

ADArečno ostrvo kakvih ima na hiljade, ali kada se kaže "Ada", onda se zna na šta se misli. U njenim vodama plivaju najbolje ribe na svetu.

BASKETigra se na betonu, najbolje u „starkama", obično u predvečerje kada okolo sve zamiriše, ne znam tačno na šta, ali se sećam da je bilo nešto lepo. Ekipe se sastoje od ortaka iz kraja koji mogu da se psuju do mile volje i da posle zajedno odu na pivo.

ZVEZDAZvezda je život, sve ostalo su sitnice. Da mi je da doživim još jedan Bari...

MORNAR -  kafana u kojoj sede taksisti, novinari i ostali fini i kulturni svet. Spoljna granica nekadašnjeg „magičnog trougla”. Mesto gde ljudi ulaze ne poznajući nikoga, a izlaze sa četiri kuma.

KOŠAVAsluži za prirodno provetravanje Beograda. Dolazi na tri, sedam ili dvadest i jedan dan. Prodire do kostiju i duva kroz glavu sprečavajući taloženje glupih misli o smislu života. Priča se da baš zbog nje sve Beograđanke imaju onako bistre oči.

DŽIVDŽANmalo perjano klupko koje sleće na terasu i jede iz ruке. Uvek prisutan i neprimetan. Ne mogu da zamislim svoj grad bez njega.

SLAVAdruštveno-porodični događaj koji ima religijski povod. Služi za jedenje i pijenje, a neretko i za šizenje i ludenje. Na njemu se obično priča o politici i ogovaraju oni koji nisu došli. Uvek se nađe neki teča koji udavi sve prisutne.

GOLUBARI – posebna kasta ljudi koja obitava na Čuburi i Zvezdari. Provode život piljeći u nebo. Nikada mi nije bilo jasno kako bez greške prepoznaju svoju pticu kada se, negde visoko, pretvori u tačku. Miroljubivi su i s vremenom počnu da guguču kad pričaju.

BUREKtvorevina od testa u kome se mogu naći sir, meso, spanać, a dobar je i prazan. Jede se prstima i u kombinaciji s hladnim jogurtom, a najbolji je kada se po povratku iz kafane u pet ujutru smaže jedno pola tepsije. Srećom, ne pravi se u low fat varijanti.

KUMneko ko zna sve o vama. Seća se kada ste dobili korpu od Ljilje iz VII /2, bio je prisutan kada ste prvi put zapalili cigaretu i upoznao vas je s budućom ženom. Ako je pravi, služi kao oslonac. Dobar je i ako ima kompletan alat i zna da popravlja sve po kući.

KALDRMAKada sam bio mali, moja ulica je bila popločana savršeno naređanim kamenjem koje se nakon kiše presijavalo kao duga i po kojem sam voleo da trčim bos. Posle su stavili onu crnu masu poznatiju kao asfalt, što se topila na suncu i lepila za obuću.

KOMŠIJAbliži od najbližeg roda. Služi za gledanje utakmica, igranje preferansa i popodnevnu rakijicu uz mezetluk. Može da se iskoristi i da pričuva dete, pogura auto i pomogne kada se unosi nameštaj. Nezamenljiv izvor obaveštajnih podataka o ostalim komšijama. Pogotovo ako je reč o komšinici.

KALIŠ Kalemegdanski park. Idealno mesto za bebe i starce. Mnogi Beograđani su tu napravili prve i poslednje korake. Velika šahovska pozornica s penzionerima u glavnoj ulozi.

ŠTRAFTA – ona u Knez Mihailovoj. Ušuškana i topla, dušu dala za gluvarenje. Na njoj niko ne žuri. Služi za samopokazivanje i gledanje. Najlepša je u maju kada se njome prošeta nova generacija lepotica.

ŠMEK – nešto što se ne uči, nego se dobija rođenjem. Čovek koji ima ovu osobinu zove se šmeker. Takvog tipa mogu da prepoznam na kilometar. Nekada su dobro uspevali u ovom gradu.

KESTEN – vrlo važan plod u životu beogradskog naroda. Kada u oktobru ulice zamirišu na pečeni kesten, to je najbolji znak da dolazi zima. Od njega se pravi i čuveni kesten-pire u poslastičarnici u Sremskoj. Ispod kestenovog drveta se mnogo lepo ljubi.

ORTAKnešto između druga i burazera, samo malo jače. Ortak je tu kad treba da se pošiba zbog tebe, kada od lepe devojke treba se odvoji ružna drugarica kako bi ti imao prolaz, kada ti treba alibi kod žene, kada izgubiš na kocki pa nemaš ni za taksi, onda zoveš njega u tri ujutru... Ma, ortak je prosto-ortak.

FRKA – problem koji se rešava sa dve reči: „Nema frke”.

GLUVARENJE - gluvarenje je disciplina koja se od pamtiveka upražnjava na ulicama grada na ušću dveju reka i predstavlja besciljno lutanje u određenom prostoru (uglavnom na potezu između Slavije i Kališa) s namerom da se ubije vreme, ošacuje nešto lepo, protegnu noge, pobegne od kuće, sretne neko od ortaka ... Sam izraz je dobio ime po gluvom kučetu koje je rodonačelnik ove aktivnosti. I dok u civilizovanim svetskim gradovima ljudi rade, kreću se s ciljem da za najkraće vreme pređu prostor između dve tačke, u Beogradu narod gluvari.

Mada, nemojte se varati da je to lako i dostupno svakome. Za tako nešto potreban je dugogodišnji trening, istančan osećaj za ritam i prostor i specifična životna filozofija koja vam omogućava da se prepustite ovom uživanju.

Jedna od najvažnijih komponenti gluvarenja jeste blejanje. Blejanje predstavlja sposobnost da gledate oko sebe, ali da ni na šta ne mislite. Ukoliko probate da gluvarite i razmišljate o problemima koji vas muče, onda od toga nema ništa. To nije to.

Nekada sam bio velemajstor u ovoj aktivnosti, a sada sam možda na nivou majstorskog kandidata, ali znam da bi mi trebalo samo malo vremena da povratim titulu. Izaberem, tako, jedan sunčani kvadrat u Knezu, stojim ispred uličnog svirača, ne mislim ni o čemu i uživam. Dugo. Krenem dalje, i blejim u svoj odraz u izlogu. I on u mene. Onda se nasmešimo jedan drugom. S razumevanjem. Bože, kako je lepo gluvariti u Beogradu.

"LAKO ĆEMO" - te dve slatke reči možete čuti još samo u srpskoj prestonici. Nigde u svetu nisam sreo ljude koji sve probleme rešavaju ovom čarobnom formulom. Tamo je uvek nešto teško, za sve se treba boriti, ulagati maksimalni napor, zapeti iz petnih žila, mučiti se dok se nešto ne ostvari... U Beogradu se sve svodi na „lako ćemo”, i stvarno, kada se to čuje ili izgovori, obavezno se dobija iluzija da nema stvari koja ne može da se reši i da samo treba upotrebiti te magične reči. Njihova suština i jeste u tome da daju iluziju, a ne da stvarno nešto rešavaju. Upravo ta iluzija daje ljudima pravo da se nadaju, da se oslobode strepnje i da budu srećni. Bar na trenutak.

BEOGRAĐANKA - bilo bi stvarno iluzorno govoriti o prednostima Beograda a ne pomenuti Nju. Ona je njegov glavni adut, kec iz rukava koji uvek izvuče kada se takmiči s nekim drugim, „trojka” u poslednjoj sekundi koja bez greške odluči meč.

Mnogo se i često govori o njenoj lepoti, ali nije samo to ono što je čini posebnom. Ono što je izdvaja od ostalih jeste njena sposobnost da bude dama, derište, svetica i... Sve to u isto vreme ili već prema potrebi. Urođeni šarm (zar postoji stečeni?), pojačan neponovljivim beogradskim žargonom, koji dobro stoji samo njoj, smeh koji bih zatvorenih očiju prepoznao u bilo kom kutku sveta i ironično-šmekerski pogled na život, daju joj za pravo da uvek bude onaj teg na tasu koji obično prevagne u korist ovog grada.

Eto, sada vam je, valjda, jasno zašto volim Beograd i zašto ga neću prepustiti ovim dripcima koji ga, igrom nesrećnog slučaja, sada vode. Nikada. No passaran! Zbog sebe i svojih uspomena. A najviše zbog klinaca koji tek počinju da prave svoj rečnik BG ljubavi.

 

Autor: Nebojša Milosavljević, pisac, novinar, koordinator Resornog odbora za kulturu NOVE Beograd

mm

Press Služba

Ostavi komentar

Zatvori