Posle trogodiÅ¡njeg protestovanja graÄ‘ana zbog najave ruÅ¡enja upravne zgrade „Ikarus“, ovih dana su poÄeli pripremni radovi za formiranje gradiliÅ¡ta, radi izgradnje stambeno-poslovnog objekta u GramÅ¡ijevoj ulici, blok 9a, u Novom Beogradu. Uz ogradu postavljenu oko upravne zgrade „Ikarus“, stoji tabla na kojoj je prikazan izgled novog objekta, naznaÄena imena investitora, izvoÄ‘aÄa radova i nadzora, kao i broj graÄ‘evinske dozvole, izdate 05. 02. 2018. godine.
Nigde ne piÅ¡e podatak o vrsti i nameni objekta koji se gradi. Pitanje je da li je to sluÄajno ili namerno izostavljeno. Pod pretpostavkom da je namerno, razlog može da bude pokuÅ¡aj neizazivanja joÅ¡  žešćeg odijuma graÄ‘ana, koji su poslednje tri godine javno protestovali i slali peticije Gradskoj upravi, braneći upravnu zgradu „Ikarus“ od najavljenog ruÅ¡enja.
Na osnovu izgleda novog objekta, prikazanog na gradiliÅ¡noj tabli, posmatraÄ može zakljuÄiti da se radi o objektu koji je poput skalamerije nadgraÄ‘en na konstrukciju nekadaÅ¡nje upravne zgrade „Ikarus“, Å¡to je dalo povoda autoru ovih redova da se odluÄi za naslov predmetnog teksta. Iznad samog ulaza postojeće upravne zgrade „Ikarus“, nalazi se reljefna figura Ikara kao mitoloÅ¡ke simbolike, vezane za namenu samog objekta. Mitski Ikar je prikazan kako raÅ¡irenih krila pada, kao da je tvorac reljefne figure predvideo da će posle osamdeset godina nestati objekat koji Ikar simbolizuje. Možda neće sasvim nestati, ostaće samo ljuÅ¡tura od frontalne fasade i generacije koje dolaze neće znati kom objektu je ta fasada nekada pripadala.
Do ovakvog zakljuÄka doÅ¡lo se uvidom u tekst izdate graÄ‘evinske dozvole, u kojoj piÅ¡e da se radi o rekonstrukciji, sanaciji, nadogradnji i dogradnji zgrade poslovnih usluga, spratnosti P+1 (izbegnuto je ime zgrade „Ikarus“), kojima se formira stambeno-poslovni objekat sa dve petospratne lamele, ukupne povrÅ¡ine preko 8.500m2 i dve podzemne garaže.
OpÅ¡te je poznato da je upravna zgrada prve srpske fabrike aviona „Ikarus“, sagraÄ‘ena 1938. godine po projektu zemunskog arhitekte i graditelja Franje JenÄa u art deko stilu, jedna od najstarijih graÄ‘evina na teritoriji Novog Beograda i da predstavlja kulturno i istorijsko nasleÄ‘e od velikog znaÄaja.
Kulturno, s obzirom na jedinstveni arhitektonski stil koji je primenjen, a istorijsko jer predstavlja spomenik nekadašnje najmodernije srpske i jugoslovenske vazduhoplovne industrije toga vremena. Kuriozitet predstavlja i podatak da je upravna zgrada „Ikarus“ sagrađena u udubljenju koje predstavlja stvarni nivo Novog Beograda, pre nasipanja zemlje i kasnije izgradnje.
Pre nekoliko godina upravna zgrada „Ikarus“ je prodata privatnom investitoru, i to u postupku restitucije koja joÅ¡ nije zavrÅ¡ena. Izdavanjem graÄ‘evinske dozvole za izgradnju stambeno-poslovnog objekta, gradska vlast je odobrila uniÅ¡tavanje vrednog kulturnog i istorijskog nasleÄ‘a, ispunjavajući želje investitora, a nipodaÅ¡tavajući apele graÄ‘ana. Postoje saznanja da su beogradski urbanisti zauzeli stav da treba saÄuvati istorijski znaÄajnu upravnu zgradu „Ikarus“. Postavlja se pitanje zaÅ¡to je struka u ovom sluÄaju bila „nemuÅ¡ta“ u odnosu na graÄ‘ane, koji su se Äak izjasnili da objekat „Ikarus“ zaslužuje da postane muzej nekadaÅ¡nje srpske vazduhoplovne industrije. SporadiÄno se pojave neki kritiÄni glasovi odgovornih i nezavisnih predstavnika struke, ali to je nedovoljno. Gradski nameÅ¡tenici od struke, uglavnom sprovode, dobrovoljno ili ne, urbanistiÄke ideje i arhitektonske zamisli prvog Äoveka u državi („Beograd na vodi“, prenamena objekta ŽelezniÄke stanice u Muzej srednjovekovne Srbije na Savskom trgu, skulpturalni grandiozni spomenik Stefanu Nemanji, neprimeren 21. veku, jarboli itd), Å¡to se može Äuti i iz njihovog obraćanja javnosti. StiÄe se utisak da tzv. obiÄni graÄ‘ani najviÅ¡e brane svoje okruženje od uzurpiranja investitorskog urbanizma. U formulaciji pojma grada, bez delovanja graÄ‘ana i bez sluÅ¡anja njihovih javno izreÄenih miÅ¡ljenja o gradskim  prostorima u kojima žive, grad postaje jedna velika prazna kuća. U prestonom gradu, gradski vlastodrÅ¡ci tretiraju graÄ‘ane kao statiste, nudeći im nove projekte izgradnje, zadovoljavajući prvenstveno svoje interese i interese investitora. Deklarativno istiÄu da rade u interesu graÄ‘ana, perfidno ih iskljuÄujući iz planiranja i razvoja grada.
U javnim raspravama o važnim projektima za grad, uÄešće graÄ‘ana je zakonski propisano, ali u stvarnosti - to je samo formalnost. Za gradsku vlast je važno da je rasprava održana u zakonskom roku, dok se predlog sprovodi onakav kakav je prezentovan javnosti, bez obzira šta ko o tom predlogu mislio i kakve je primedbe dao (primeri: odreÄ‘ivanje linija metroa, izgradnja u MakiÅ¡kom polju itd).
Pod naletom izjava o modernizaciji Beograda, novih simbola, rapidnog urbanog razvoja, privrednih uzleta, postoji bojazan kod dela graÄ‘anstva da se može desiti „urbicid“ (zloÄin prema gradu), pojam koji je uveo arhitekta Bogdan Bogdanović, profesor beogradskog Arhitektonskog fakulteta na katedri za urbanizam, Å¡ezdesetih godina proÅ¡log veka i nekadaÅ¡nji gradonaÄelnik Beograda.
Autorka: Ljubinka Ganja BajÄetić, dia, Resorni odbor za urbanizam
Leave a Reply