- U nastavku vam prenosimo intervju sa Brankom Mladenovićem, predsednikom Gradskog odbora Nove stranke Beograd, za dnevni list Kurir -

U Beogradu na dnevnom nivou niču „velelepni“ tržni centri, kači se novogodišnja rasveta u septembru, kupuju se „najskuplje“ novogodišnje jelke, a grad je u nikad gorem stanju i funkcionalno gledano - pred kolapsom, ističe predsednik Gradskog odbora Beograd Nove stranke Branko Mladenović.

Ističući da su nadležnosti svih institucija centralizovane na nivo grada, te funkcija gradskih opština svedena na nivo mesnih zajednica, Mladenović u razgovoru za Kurir podvlači da je upravo zadatak opozicije da na goruće tačke ukaže pravovremeno i ponudi rešenje zarad dobrobiti svih svojih sugrađana.

* Svedoci smo svakodnevnih mafijaških obračuna na ulicama naše prestonice. Veliki broj Beograđana sa neskrivenim strahom kreće ujutru na posao i decu vodi u školu. Beogradski odbor Nove stranke nemali broj puta je u saopštenjima zahtevao ostavke vrha MUP, ali kako sada iz vašeg ugla deluje bezbednosna situacija glavnog grada Srbije?

- Od likvidacije jednog od vođa navijača Partizana, tzv. Saleta Mutavog, imamo preko 20 slučajeva ubistava ili pokušaja ubistava na ulicama Beograda, uglavnom bombama koje su postavljene u automobila. Posle svakog takvog nemilog događaja čitali smo slične izveštaje u medijima: žrtva je od ranije poznata policiji i tražen je zbog niza krivičnih dela, a počinilac je nepoznat. Prosto je neverovatno da se takva lica šetaju slobodno gradom i da borba za prevlast u beogradskom podzemlju prolazi nesankcionisano od strane nadležnih institucija.

Posle niza ovakvih dela i saopštenja beogradskog odbora Nove stranke, u kojima smo pozivali na ostavke čelnika policije, jer očigledno nisu sposobni ili jednostavno ne žele da se obračunaju sa time, dobili smo smenu i postavljanje novog načelnika beogradske policije koja nije dala nikakvog efekta. Krvavi mafijaški pir po ulicama Beograda se nastavlja, za sada srećom bez slučajnih žrtava. Građani su u svakodnevnoj neposrednoj opasnosti, a policija i tužilaštvo svojim nečinjenjem saučestvuju u ovim zločinima i direktno su odgovorni za eventualne nedužne žrtve.

* Koji je, po vašem mišljenju, vodeći komunalni problem Beograda i šta je ono na šta vam se, u svakodnevnoj komunikaciji, sugrađani najčešće žale?

- Divlja gradnja je jedan od vodećih komunalnih problema ovog grada, kojim su najviše pogođene gradske opštine Zvezdara i Palilula. I sam sam stanovnik leve obale Dunava, te sam svedok svakodnevnog iznicanja novih stambeno-poslovnih objekata koji se grade gde god se investitorima učini da je baš to adekvatno mesto.

Niču zgrade od 4, 5 i više spratova na lokacijama koje nisu predviđene za takav tip gradnje. Pritom, investitori ne prezaju od ugrožavanja susednih objekata i stanovnika iz okoline. Gradilišta su neobeležena i nemaju zakonom propisane table sa nazivom investitora, rokovima za završetak radova i slično. Kao najveći problem ovakve gradnje ispostavila se bezbednost radnika na gradilištima. Svedoci smo užasnih novinskih naslova, na dnevnom nivou, o pogibijama ili teškim povredama radnika koji rade bez zaštitne opreme koja je zakonom propisana. Nažalost, ni u jednom od ovih slučajeva niko ne odgovara, te ljudske žrtve prolaze nekažnjeno. Gradilišta se navodno zatvaraju, iako se na njima gradnja nastavlja neometano, a "do investitora se ne može doći".

* Koja se lokacija u prestonici za sada izdvojila tim nezahvalnim epitetom?

- Kao što je poznato, na Savskom nasipu, na mestu beogradskog vodozahvata, imamo niz nelegalnih objekata, medu kojima su i vikendice bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića i njegovog sina Radomira, aktuelnog gradonačelnika Kragujevca.

Da li je to jedan od razloga zbog čega graska vlast žmuri na to, možemo samo da nagađamo, tek činjenica je da je taj potez zelena površina bez prava na bilo kakvu gradnju. Uprkos tome, tuda neometano prolaze vlasnici objekata svojim automobilima, kao i građevinske mašine i kamioni koje dovoze materijal za gradnju i odvoze šut. Kao što sam već naveo, Savski nasip je zona zahvata vode za potrebe beogradskog vodovoda. Ilegalnom gradnjom i prolaskom automobila, kamiona i teške mašinerije, taj se vodozahvat zagađuje, te se zdravlje preko 2 miliona Beograđana koji piju vodu "sa ćesme" dovodi u opasnost. Letos je organizovan niz građanskih protesta, koje je podržala i Nova stranka. Jedini rezultat tih okupljanja jesu rampe, koje su postavljene i bile zaključavane tek nekoliko dana. Što bi narod rekao, svakog čuda tri dana dosta. Neshvatljivo je da vlasti u Beogradu mogu da ćute i ne reaguju na ovakvo direktno ugrožavanje zdravlja svih žitelja našeg glavnog grada. Ovi objekti moraju biti pod hitno uklonjeni, a zabrana kretanja motornim vozilima po Savskom nasipu mora biti primenjena, kako bi se sprečile potencijalne katastrofe.

* Građani često zameraju političarima da se kreću samo “krugom dvojke“ i zaboravljaju na stanovnike prigradskih opština. Kakvo je iskustvo opozicione Nove stranke i koji su to eventualni problemi sa kojima se susrećete “na terenu“?

- Kao aktivni vozač, tokom dana prolazim kroz veći deo centralnih gradskih opština, a po prirodi političke funkcije koju obavljam, neretko zalazim i u rubne gradske delove. Kvalitet gradskih saobraćajnica mogao bih da ocenim jednom rečju - njiva. Ulice i trotoari su puni rupa. Praktično je nemoguće proći automobilom kroz bilo koji deo grada, a da se pošteno ne rastresete, zajedno sa svojm ljubimcem na četiri točka. Sa šahtova redovno nestaju poklopci, te ostaju neobeleženi otvori koji dovode u opasnost kako vozače, tako i pešake.

Svestan sam da nije moguće u svakom trenutku dežurati pored svakog šahta kako poklopci ne bi nestali, ali ovaj problem je vrlo lako rešiv postavljanjem gumenih poklopaca koji nisu interesantni kao i metalni, te bi se ujedno rešio i problem krađe istih. Što se pešačkih zona i trotoara tiče, ni tu situacija nije ništa bolja. Izlomljeni asfalt i rupe na istom ugrožavaju bezbednost pešaka. Gradska vlast se tobože trudi i asfaltira ulice i trotoare, ali se na istima otvaraju nove rupe već posle prve kiše ili snega. Možemo samo da pretpostavimo kakav je kvalitet tog asfalta, kao i da pitamo gradsku vlast koja se debljina asfalta nanosi i da li su ispunjene minimalne norme, kako bi ti putevi ostali celi i bezbedni u predviđenim rokovima trajanja. Pored oštećenja asfalta, imamo još jedan problem, a to su prljave ulice i trotoari. Sve su češće žalbe građana da uopšte ne viđaju radnike Gradske čistoće u svojim ulicama, te su iste pune blata i lišća, a kontejneri puni đubreta, koje po gradu raznose vetar i psi lutalice. Iskreno, za svoje 32 godine života u Beogradu, ne pamtim da je grad bio zapušteniji i prljaviji. Što se gradskih čelnika tiče, to im izgleda i nije toliko važno. Bitno je da je novogodišnja rasveta postavljena 6 meseci godišnje, da svira fontana na Slaviji i da se po gradu postavljaju jarboli sa zastavama i dodatne 54 fontane. Na svu ovu nezainteresovanost za higijenu i izgled Beograda, tzv. gradonačelnik dr Zoran Radojičić daje sebi za pravo da preti građanima kaznama za neočišćeno lišće oko kuća, zgrada i dvorišta, kao i zbog sušenja veša na terasama, jer se tobože time ruži izgled prestonice.

* Pomenuli ste probleme sa kojima su suočeni aktivni vozači, ali da li ste i vi, s druge strane, korisnik javnog gradskog prevoza, i kako biste ocenili njegov kvalitet?

- Kao neko ko često koristi usluge JP GSP Beograd, imam uvid u katastrofalno stanje autobusa koji saobraćaju gradom. Autobusi su zapušteni, neispravni, prljavi i bez adekvatnog mehaničkog i higijenskog održavanja. Vozači autobusa se uglavnom ponašaju bahato, te iste te autobuse voze kao da su na trkama. Neretka su nagla kočenja i povrede putnika.

Prema informacijama koje imam, vozači se forsiraju da voze prekovremeno, bez prava na prigovor. Postavljaju im se uslovi: ili vozi ili idi, te se sve veći broj zaposlenih u GSP odlučuje na odlazak u inostranstvo. Činjenica je da su oni koji ostaju pod sve većim pritiskom, ali moraju imati na umu da je bezbednost putnika prioritet, te da su oni odgovorni za istu. Takođe, svedoci smo situacija iz letnjeg perioda, kada je u ionako proređeni prevoz uveden letnji red vožnje, a u većini autobusa nije bila uključena klima, te smo, pored dugih čekanja i pokušaja ulaska u autobuse, bili osuđeni i na "kuvanje" u vozilima u kojima je i po 15-20 stepeni viša temperatura nego napolju. Zimi autobusi nemaju grejanje, a neretko i prokišnjavaju. Nadležni očigledno ne brinu previše o tome. Bar ne onoliko koliko brinu da je svaki putnik, bez obzira na uslove u vozilima, uredno platio kartu.

* Nakon formiranja nove gradske vlasti, svi domovi zdravlja stavljeni su pod kontrolu grada, a ne opština, kako je to ranije bio slučaj. Kako ocenjujete ovu odluku?

- Primarna zdravstvena zaštita u Beogradu na ivici je nestanja i totalnog urušavanja. Sve su češće situacije da ispostave domova zdravlja ostaju bez osnovne zdravstvene zaštite, te osim lekara opšte prakse, praktično nema adekvatnog osoblja za pomoć građanima. Konkretan primer bahatosti gradske vlasti možemo videti u DZ Palilula. Direktor DZ, Aleksandar Stojanović, postavljen je na to mesto posle sklanjanja sa mesta direktora DZ Barajevo, usled nemogućnosti da dokaže da poseduje diplomu doktora oftalmologije, za koju tvrdi da ima.

Danas, takav kadar vodi Dom zdravlja na jednoj od najmnogoljudnijih gradskih opština, prebacuje doktore po ispostavama kako mu se prohte, dovodi doktore na zamenu po političkoj liniji, i to one koji ni pečat ne poseduju. Stanovnici Palilule za većinu zdravstvenih problema moraju da ide u glavni DZ, u Knez Danilovu ulicu, jer samo tamo postoji lekar iz oblasti koja im je potrebna, te su osuđeni na celodnevna čekanja u redovima. Siguran sam da ovakav problem nije samo na Paliluli, vec i u ostalim opštinama. Evidentna je nezainteresovanost gradskih oca za zdravlje Beograđana. Konstantna je nestašica osnovnih medikamenata, poput penicilina, dečijih vakcina... Osnovno je pitanje šta se plaća kroz obavezno zdravstveno osiguranje, za koje se uredno svakom zaposlenom građaninu odbija od mesečnih prihoda, a prinuđeni smo da se i od najmanje prehlade lečimo u privatnim zdravstvenim institucijama i za to dodatno plaćamo.

* Kako, kao funkcioner jedne opozicone stranke, koja u ovom sazivu nije uzela odborničko učešće u radu Skupštine grada Beograda, sagledavate rad ove institucije u poslednjih 6 meseci, koliko je proteklo od poslednjih prestoničkih izbora?

- Rad Skupštine grada Beograda apsolutno je netransparentan. Na delu je apsolutna cenzura po pitanju dešavanja u istoj. Informacije o sednicama, dnevnom redu, kao i zaključcima sa istih, su jako teško dostupne. Ponešto se može pročitati ili čuti u režimskim medijima, ali poprilično šturo i ograničeno. Na sajtu ovog organa stoje samo neke od osnovnih informacija, poput postavljenih lica na mesto gradonačelnika, predsednika Skupštine...

O stvarnim dešavanjima na sednicama gradske skupštine možemo jedino čuti od malobrojnih preostalih objektivnih medija i od prisutnih opozicionih odbornika putem društvenih mreža. I tada uglavnom dobijamo informacije o zabrani govora opozicije, isključivanju mikrofona... O eventualnim TV prenosima naravno nema ni govora. Više smo upućeni u rad Narodne skupštine, iz koje još imamo direktne TV prenose, a na sajtu Parlamenta imamo obaveštenja o zakonima koji su u proceduri usvajanja, datumima sednica, dnevnom redu... Dolazimo do zaključka da građani Beograda apsolutno nemaju uvid u to šta gradska vlast radi i kako troši novac Beograđana. Evidentno je da ne zastupa interese svojih građana, već isključivo lične, što nevešto pokušava da zamaskira i sakrije, podvlači Mladenović.

Uz opšti zaključak iz svega gore navedenog da je "uništavanje Beograda na dnevnom nivou sve evidentnije", šef beogradskog odbora NOVE apeluje na hitno vraćanje glavnom gradu Srbije epiteta evropske prestonice, kakav i zaslužuje.

"Našminkani izveštaji gradskih vlasti o "stotinama hiljada Bugara" koji dolaze za Novu godinu i ostalim posetiocima naše prestonice samo su paravan za činjenicu da Beograd više nije metropola u koju strani turisti rado dolaze i u kojoj Beograđani normalno žive“, zaključio je Mladenović za kraj.

Preuzeto sa: Kurir