Mladenović: Zato što (ne) vole Beograd

Mladenović: Zato što (ne) vole Beograd

Ko o čemu, eto mene ponovo o problemima u prestonici. Ali, verujte, nije do mene, oni su svuda oko nas. I pišem kao jedan Palilulac, Beograđanin, građanin Srbije, pa tek onda kao predsednik Beogradskog odbora Nove stranke.

Nije ništa drugačije ni bolje ni u ostalim delovima zemlje. Kao Beograđanin, pamtim i neka srećnija, pa i manje srećna vremena kroz koja je glavni grad prolazio, ali odgovorno tvrdim da je do eskalacije problema u funkcionisanju grada došlo od trenutka kada je, 2013. godine, uvedena tzv. prelazna uprava i u stolicu seo tako često negativno spominjani, a ipak, eto, nikada osuđivani Nebojša Čović. Ređali su se potom neki Mali, a problemi bili sve Veći. Da bi, kada je na čelo gradske uprave, seo dvojac bez kormilara Radojičić - Vesić, svima nama uveliko gorelo pod nogama. Ne, nije gorelo drveće, ne brinite, pošto su se odavno pobrinuli da ga u Beogradu više nema. Izgorelo je do temelja sve - Kalemegdan, koji ni Turci nisu urušili, ali večiti zamenik Goran Vesić je uspeo, sav kuršum u vatrenom oružju koje seva beogradskim ulicama u gotovo svakodnevnim kriminalnim obračunima, oni kablovi što su visili iznad glava putnika u autobusima GSP-a, nepostojeće dozvole za gradnju i urušavanje identiteta našeg glavnog grada, dogorelo je čak i naše strpljenje da čekamo u redovima po domovima zdravlja, tretirani po principu "Vreme leči sve". Pa sad - neko pretekne, neko ne.

S druge strane te napredne vatre koja uništava sve pred sobom punih sedam godina, Beograđani poslednjih dana, nažalost, imaju prilike da u praksi vide kako to izgleda kada naprednjačke makete postanu realnost, pa je prestonica tako i bukvalno postala Beograd na vodi. I sada se večiti zamenik usuđuje da vređa inteligenciju ljudi koji su u 21. veku ponovo suočeni sa stvarnošću u kojoj beže pred naletima poplava i spasavaju živu glavu, dok je za imovinu kasno. Kaže Vesić da "grad funkcioniše potpuno normalno". I u pravu je, jer sistem normalnosti u njihovim glavama očigledno podrazumeva potopljene domove građana nakon svake obilnije kiše i prestoničke bulevare pretvorene u jezera. 

Isteći će i njihovo vreme, budite uvereni u to. Ničija nije do zore gorela, pa makar menjala boje kao basnoslovno skupa fontana na Slaviji ili jelka na Trgu republike zbog koje nam svakog 31. decembra preko granice hrli 200.000 bugarskih turista. Gori pod nogama asfalt desetina hiljada koji, protestujući Beogradom već 6 meseci, traže da Beograd ostane u rukama građana. A ne nekog Malog ili velikog lopova, sa Vesićevom levom rukom u desnom džepu.

Zato je naša dužnost i obaveza da prestonicu vratimo građanima. Da ponovo uvedemo neposredni izbor gradonačelnika i gradskih odbornika, kako bismo ujedno dobili i direktno odgovorne osobe za stanje, pre svega, u svom komšiluku. Da izaberemo potom onoga ko će biti spreman da se uhvati u koštac sa problemima današnjice, a ne u koštac sa megalomanskom gradnjom šoping centara, dok su novčanici i frižideri naših sugrađana sve prazniji. Da, dok čekamo da se promene prošire i na celu Srbiju, barem više ne čekamo po sat vremena javni prevoz, a da svemu onome što nam je priroda pružila uzvratimo ne pokoljem stabala, već gradskim autobusima na gas ili struju.

Mogli bismo ovako da pišemo i čitamo još mnogo, ali vreme je da radimo. I to treba da radimo svakoga dana, zajedno. Da promene u glavnom gradu započnemo na lokalnim izborima naredne godine, a dovršimo ih 2022. na izborima za gradsku vlast. Da istom onom gondolom kojom se aktuelni hvale zauvek sve njih pošaljemo u političku prošlost, a da glavni grad konačno postane slika prave, evropske, moderne prestonice 21. veka i Srbije koju će poštovati.

Autor NOVOG bloga je Branko Mladenović, predsednik Gradskog odbora Nove stranke Beograd.

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori