Predsednik Saveta Nove stranke Aris Movsesijan osvrnuo se na nedavnoj redovnoj stranaÄkoj konferenciji, održanoj 13. oktobra u Å apcu, na sveukupnu politiÄku situaciju u svetu, sa akcentom na uticaj aktuelnih previranja na region Balkana, te i samu Srbiju. Uz isticanje poremećene ravnoteže u kojoj je demokratija opstala kao najpoželjniji model druÅ¡tva, Movsesijan je podsetio da se opozicija joÅ¡ 2000. godine za demokratska pravila igre borila i izborila i da je sada takoÄ‘e na njoj da zapoÄeto vrati i po pomenutim pravilima igra i pobedi aktuelnu vlast.
Movsesijanov govor iz Å abaÄkog pozoriÅ¡ta prenosimo u celosti:
Smatram da je važno da se osvrnemo i na ukupnu politiÄku situaciju u svetu, koja neminovno utiÄe na stanje u regionu, pa samim tim i na Srbiju.
Generalno gledano, ovo je jedan loÅ¡ period za demokratiju. Takozvane "zemlje blagostanja" nisu nakon velike ekonomske krize naÅ¡le pravi recept za oÄuvanje demokratije i smanjivanje uticaja kapitala na politiÄko odluÄivanje. S druge strane, neke velike i uticajne zemlje, kao Å¡to su Rusija i Kina, sile u kojima demokratija nije zaživela, uspele su da ostvare uticaj na svetsku politiku i ekonomiju, tako da se poremetila ravnoteža u kojoj je demokratija uspevala da opstane kao najpoželjniji model druÅ¡tva. Zato danas imamo krizu demokratije u Evropi, ozbiljno nadiranje populizma, desnicu koja je usled velikih migracija na nivou kuturnog rasizma i udaljavanje od osnovnih naÄela na kojima su evropske vrednosti poÄivale.
Iduće godine, na proleće, imamo izbore za Evropski parlament, gde postoji velika Å¡ansa da te populistiÄke snage odnesu pobedu. Kao da se stvorila jedna desna internacionala, podržana od strane baÅ¡ tih nedemokratskih sila. Naravno, ekonomski uspeh zavisan od energenata i nekih drugih faktora, neće uspeti da se održi i to je već vidljivo, ali će posledice ovih sadaÅ¡njih politiÄkih turbulencija ostati kao problem ukoliko se neÅ¡to ne preduzme. Sve ovo ima implikacije i na region kome pripadamo, na Zapadni Balkan. Pored krize u Ukrajini, Bregzita i velikih migracija, Balkan deluje zaista samo kao kamiÄak u cipeli EU, kamiÄak koji žulja, ali sa kojim se može koraÄati. OÄi sveta, pa i Evrope, nisu viÅ¡e usmerene na zbivanja na Balkanu, niti je Balkan tema koja se prepoznaje kao neÅ¡to Å¡to će pomoći u reÅ¡avanju nagomilanih problema.
EtniÄki sukobi, koji su bili posledica grupisanja oko nacionalistiÄkih ideja tokom raspada Jugoslavije, uÄinili su da ovaj region bukvalno „prespava“ tadaÅ¡nji kraj "Hladnog rata". Sada te države, nastale kroz nepotrebne sukobe, moraju da se ponovo ujedine u EU i da prihvate uzaludnost svih bestijalnih i glupih poteza iz svoje skorije istorije jer drugog dobrog reÅ¡enja nema na vidiku. Ali, to je sudbina malih naroda, malih država i onih koji ne razumeju istorijske trenutke u kojima je važno mudro pratiti istorijske tokove. ÄŒekajući i oklevajući, tražeći neku Å¡ansu koja neće doći, najviÅ¡e radi liÄnih interesa lažnih elita, Srbija je sebe ponovo dovela u poziciju, da izbegavajući da deli sudbinu Evrope, okusi možda najloÅ¡ije posledice eventualne krize koja bi mogla da zahvati ovaj kontinent. Da ne dužim, konstatovaću: Demokratija je ugrožena. Ugrožen je onaj poredak koji smo jedva dotakli 2000. godine, ono na Å¡ta smo Äekali tolike decenije i uruÅ¡ili veoma brzo nakon poÄetnih uspeha. Ugrožen je onaj poredak koji omogućava da se naÅ¡e druÅ¡tvo razvije. Ugrožen je onaj poredak stvari koji nas svrstava u najbolje druÅ¡tvo, tamo gde nam je i mesto.
Naredni period će u Evropi obeležiti borba za demokratiju i jedino Å¡to nam ostaje jeste da se toj borbi prikljuÄimo. NaÅ¡ zadatak je utoliko teži Å¡to ovde tradicija demokratije nikada nije zaživela, Å¡to su se viÅ¡e ili manje diktatorski režimi smenjivali sa tek pokojim periodom prosperiteta, Å¡to gajimo iluzije pozivajući se na stvorene mitove i ksenofobiju, koji su odavno postali sami sebi svrha. U ovakvom pozicioniranju na Balkanu, zaÅ¡to baÅ¡ mi u Srbiji ne bismo bili lideri u regionu? Lideri u demokratiji. Nemamo baÅ¡ neku jaku konkurenciju. NiÅ¡ta nas ne spreÄava da se izborimo za demokratiÄnost politiÄkih izbora, demokratiju na svim instancama druÅ¡tva, u medijskim slobodama i ljudskim pravima. NiÅ¡ta nas ne spreÄava osim Aleksandra VuÄića i njegovih arambaÅ¡a, koji noseći tablu na kojoj piÅ¡e "demokratija", sprovode najgoru tiraniju većine, prividnog oblika demokratije koja služi iskljuÄivo nekolicini u samom vrhu vlasti. Zato je zadatak Nove stranke da ostane korektivni faktor raznim opozicionim lutanjima. Nema razloga da i mi, opozicionari, nosimo table na kojima piÅ¡e "demokratija", jer mi nismo za deklarativnu demokratiju, već za suÅ¡tinsku. Nema razloga da lažnu demokratiÄnost pokuÅ¡avamo da pobedimo retorikom koja je 5. oktobra bila poražena. Nema razloga da nadirući populizam prihvatimo kao sredstvo za politiÄku borbu, kao sredstvo koje je opravdano tobož nekim ciljem.
Demokratiju Äine pravila igre. Postoji borba za pravila igre i borba za oÄuvanje tih pravila, pa i njihovo stalno unapreÄ‘ivanje. Mi smo se 2000. izborili za ta pravila igre. Po tim pravilima su ovi koji su sada na vlasti i doÅ¡li na vlast, a onda su promenili i poniÅ¡tili ta ista pravila. Na nama je da ih po tim njihovim novim pravilima pobedimo i da vratimo ono Å¡to je zapoÄeto sada već skoro pre 20 godina. Za to nam je potrebno svakodnevno zalaganje. Moramo biti skoro pa dosadni. Uporni. Moramo da razumemo Å¡ta nam graÄ‘ani poruÄuju jer je oÄigledno da niti mi njih razumemo Å¡ta nam govore, niti oni znaju da nam objasne Å¡ta zaista žele. Zato je na nama odgovornost. Ne na graÄ‘anima. Mi smo ti koji moramo da objasnimo graÄ‘anima, naÅ¡im komÅ¡ijama, roÄ‘acima i prijateljima, da bez njih i njihovog zalaganja neće biti promene na bolje. Da su nam potrebni. Nemamo mnogo vremena. Ili ćemo se svrstati u grupu zemalja koje će braniti demokratiju i njena pravila igre ili ćemo veÄito ostati puki kibicer beskonaÄne partije Å¡aha u kojoj će lažne elite uspevati da nas izdžepare do poslednjeg dinara.
Zato, već sutra, krenite u razgovor sa ljudima. Predstavite im naš akcioni plan. Objasnite im da imamo šansu i da je naša šansa u uspostavljanju demokratskog društva. Kao lekar, reći ću vam da ako je država organizam, onda je demokratija krv. Izgubili smo puno krvi. Samo je na nama da li ćemo to krvarenje zaustaviti.
Leave a Reply