Movsesijan: Ili ćemo odbraniti demokratska pravila igre ili će nas lažna elita odžepariti do poslednjeg dinara

Movsesijan: Ili ćemo odbraniti demokratska pravila igre ili će nas lažna elita odžepariti do poslednjeg dinara

Predsednik Saveta Nove stranke Aris Movsesijan osvrnuo se na nedavnoj redovnoj stranačkoj konferenciji, održanoj 13. oktobra u Šapcu, na sveukupnu političku situaciju u svetu, sa akcentom na uticaj aktuelnih previranja na region Balkana, te i samu Srbiju. Uz isticanje poremećene ravnoteže u kojoj je demokratija opstala kao najpoželjniji model društva, Movsesijan je podsetio da se opozicija još 2000. godine za demokratska pravila igre borila i izborila i da je sada takođe na njoj da započeto vrati i po pomenutim pravilima igra i pobedi aktuelnu vlast.

Movsesijanov govor iz Šabačkog pozorišta prenosimo u celosti:

Smatram da je važno da se osvrnemo i na ukupnu političku situaciju u svetu, koja neminovno utiče na stanje u regionu, pa samim tim i na Srbiju.

Generalno gledano, ovo je jedan loš period za demokratiju. Takozvane "zemlje blagostanja" nisu nakon velike ekonomske krize našle pravi recept za očuvanje demokratije i smanjivanje uticaja kapitala na političko odlučivanje. S druge strane, neke velike i uticajne zemlje, kao što su Rusija i Kina, sile u kojima demokratija nije zaživela, uspele su da ostvare uticaj na svetsku politiku i ekonomiju, tako da se poremetila ravnoteža u kojoj je demokratija uspevala da opstane kao najpoželjniji model društva. Zato danas imamo krizu demokratije u Evropi, ozbiljno nadiranje populizma, desnicu koja je usled velikih migracija na nivou kuturnog rasizma i udaljavanje od osnovnih načela na kojima su evropske vrednosti počivale.

Iduće godine, na proleće, imamo izbore za Evropski parlament, gde postoji velika šansa da te populističke snage odnesu pobedu. Kao da se stvorila jedna desna internacionala, podržana od strane baš tih nedemokratskih sila. Naravno, ekonomski uspeh zavisan od energenata i nekih drugih faktora, neće uspeti da se održi i to je već vidljivo, ali će posledice ovih sadašnjih političkih turbulencija ostati kao problem ukoliko se nešto ne preduzme. Sve ovo ima implikacije i na region kome pripadamo, na Zapadni Balkan. Pored krize u Ukrajini, Bregzita i velikih migracija, Balkan deluje zaista samo kao kamičak u cipeli EU, kamičak koji žulja, ali sa kojim se može koračati. Oči sveta, pa i Evrope, nisu više usmerene na zbivanja na Balkanu, niti je Balkan tema koja se prepoznaje kao nešto što će pomoći u rešavanju nagomilanih problema.

Etnički sukobi, koji su bili posledica grupisanja oko nacionalističkih ideja tokom raspada Jugoslavije, učinili su da ovaj region bukvalno „prespava“ tadašnji kraj "Hladnog rata". Sada te države, nastale kroz nepotrebne sukobe, moraju da se ponovo ujedine u EU i da prihvate uzaludnost svih bestijalnih i glupih poteza iz svoje skorije istorije jer drugog dobrog rešenja nema na vidiku. Ali, to je sudbina malih naroda, malih država i onih koji ne razumeju istorijske trenutke u kojima je važno mudro pratiti istorijske tokove. Čekajući i oklevajući, tražeći neku šansu koja neće doći, najviše radi ličnih interesa lažnih elita, Srbija je sebe ponovo dovela u poziciju, da izbegavajući da deli sudbinu Evrope, okusi možda najlošije posledice eventualne krize koja bi mogla da zahvati ovaj kontinent. Da ne dužim, konstatovaću: Demokratija je ugrožena. Ugrožen je onaj poredak koji smo jedva dotakli 2000. godine, ono na šta smo čekali tolike decenije i urušili veoma brzo nakon početnih uspeha. Ugrožen je onaj poredak koji omogućava da se naše društvo razvije. Ugrožen je onaj poredak stvari koji nas svrstava u najbolje društvo, tamo gde nam je i mesto.

Naredni period će u Evropi obeležiti borba za demokratiju i jedino što nam ostaje jeste da se toj borbi priključimo. Naš zadatak je utoliko teži što ovde tradicija demokratije nikada nije zaživela, što su se više ili manje diktatorski režimi smenjivali sa tek pokojim periodom prosperiteta, što gajimo iluzije pozivajući se na stvorene mitove i ksenofobiju, koji su odavno postali sami sebi svrha. U ovakvom pozicioniranju na Balkanu, zašto baš mi u Srbiji ne bismo bili lideri u regionu? Lideri u demokratiji. Nemamo baš neku jaku konkurenciju. Ništa nas ne sprečava da se izborimo za demokratičnost političkih izbora, demokratiju na svim instancama društva, u medijskim slobodama i ljudskim pravima. Ništa nas ne sprečava osim Aleksandra Vučića i njegovih arambaša, koji noseći tablu na kojoj piše "demokratija", sprovode najgoru tiraniju većine, prividnog oblika demokratije koja služi isključivo nekolicini u samom vrhu vlasti. Zato je zadatak Nove stranke da ostane korektivni faktor raznim opozicionim lutanjima. Nema razloga da i mi, opozicionari, nosimo table na kojima piše "demokratija", jer mi nismo za deklarativnu demokratiju, već za suštinsku. Nema razloga da lažnu demokratičnost pokušavamo da pobedimo retorikom koja je 5. oktobra bila poražena. Nema razloga da nadirući populizam prihvatimo kao sredstvo za političku borbu, kao sredstvo koje je opravdano tobož nekim ciljem.

Demokratiju čine pravila igre. Postoji borba za pravila igre i borba za očuvanje tih pravila, pa i njihovo stalno unapređivanje. Mi smo se 2000. izborili za ta pravila igre. Po tim pravilima su ovi koji su sada na vlasti i došli na vlast, a onda su promenili i poništili ta ista pravila. Na nama je da ih po tim njihovim novim pravilima pobedimo i da vratimo ono što je započeto sada već skoro pre 20 godina. Za to nam je potrebno svakodnevno zalaganje. Moramo biti skoro pa dosadni. Uporni. Moramo da razumemo šta nam građani poručuju jer je očigledno da niti mi njih razumemo šta nam govore, niti oni znaju da nam objasne šta zaista žele. Zato je na nama odgovornost. Ne na građanima. Mi smo ti koji moramo da objasnimo građanima, našim komšijama, rođacima i prijateljima, da bez njih i njihovog zalaganja neće biti promene na bolje. Da su nam potrebni. Nemamo mnogo vremena. Ili ćemo se svrstati u grupu zemalja koje će braniti demokratiju i njena pravila igre ili ćemo večito ostati puki kibicer beskonačne partije šaha u kojoj će lažne elite uspevati da nas izdžepare do poslednjeg dinara.

Zato, već sutra, krenite u razgovor sa ljudima. Predstavite im naš akcioni plan. Objasnite im da imamo šansu i da je naša šansa u uspostavljanju demokratskog društva. Kao lekar, reći ću vam da ako je država organizam, onda je demokratija krv. Izgubili smo puno krvi. Samo je na nama da li ćemo to krvarenje zaustaviti.

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori