24. april je Dan sećanja na žrtve genocida nad Jermenima, počinjenom u vreme Otomanskog carstva. Tog dana 1915. godine je oko 2500 predvodnika jermenske zajednice, intelektualaca, sveštenika, deportovano u Ankaru i pogubljeno. Na ovaj način je jermenska zajednica, kako se to navodi u dokumentima „obezglavljena“. I tako je počelo.

Prošlo je više od sto godina i još uvek postoje problemi oko priznavanja ovog genocida. Naime, kao i kod svakog negiranja genocida, prvo se dovodi u pitanje naziv, navodi predsednik Saveta Nove stranke Aris Movsesijan.

“Pitam se, da li je bolji naziv “industrija smrti”? Da li bi to promenilo mišljenje onih koji negiraju genocid? Ili, možda, „sistematsko ubijanje radi pljačke“? Iza svakog ovako velikog zločina se suštinski krije pljačka. Što je veći zločin i pljačka je veća. Da li bi takav naziv bio prikladniji za one koji pokušavaju da negiraju genocid? Onda imamo, da sada nije pravo vreme. Naravno, nikad nije pravo vreme da se počini takav zločin, ali je uvek pravo vreme da se prepozna, pa i prizna. Kakvo bi to vreme trebalo da bude da bismo ga nazvali pravim vremenom za priznanje genocida”, pita Movsesijan.

On dodaje da potom sledi i termin „genocidni narod“, kao da se sve ovo radi da bi se dokazalo da su Turci genocidan narod, a genocidni narodi ne postoje, nego zločinci, koji su u nekom vremenu, donosili odluke i sprovodili zločin nad Jermenima.
“Moderna Turska država I Turci koji žive u njoj, nemaju nikakve veze sa tim zločincima. Jasno mi je Koliko je teško prihvatiti da se takav zločin desio usled sumanutosti nekih ljudi u jednom vremenu, ali moram priznati da smatram da se okretanjem glave ništa neće postići. A zašto je važno i posle više od sto godina baviti se ovom temom? Pa baš zato što genocidi, masakri i ubijanje čitavih grupa ljudi, naroda pa I političkih neistomišljenika, opravdavanjem bilo kojim razlogom, neće stati. Jedini mehanizam koji za sada imamo je da prepoznajemo i osuđujemo ovakve zločine sa ciljem da se makar pod takvim pritiskom, pokuša da prevenira neki mogući novi genocid. Zato je važno prepoznati nameru, pozivanje, sve što propagira mržnju prema nekoj grupi ljudi, bilo da je u pitanju nacionalnost, rasa, religija, politika… To je uvek uvod u nasilje, faktički poziv da je neko manje vredan, a onda je, ukoliko se ne reaguje, pitanje vremena kada će se usled te dehumanizacije, krenuti u sistemsko raseljavanje ili uništenje te grupe ljudi”, ukazuje Movsesijan.

Predsednik Saveta NOVE ukazuje i da je dobro da je globalno termin genocid nad Jermenima ipak prihvaćen i da postoji kakav-takav konsenzus, negde zvanično, a negde nezvanično.

“Kako vreme prolazi sve više država donosi rezolucije o priznanju tog velikog zločina, dajući žrtvama I potomcima žrtava kakvu takvu satisfakciju, pa i mir. Razumevanjem ovog dugog i iscrpljujućeg procesa mora se dodati da je potrebno da svaki Jermenin, pa i svaki pripadnik naroda koji je bio žrtva nekog velikog zločina, mora da shvati da će budala uvek biti na ovom svetu, pa tako i onih koji će negirati te zločine. Nova stranka još od 2015. godine pre svakog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije podnosi predlog da se u dnevni red uvrsti „Predlog Rezolucije o priznanju genocida nad Jermenima u vreme Osmanskog carstva“. I do sada nikada taj predlog, zahvaljujući većini u Skupštini, nije ni uvršten kao tačka dnevnog reda. Nezvanično, većina misli da nije pravo vreme i uglavnom se navode politički razlozi i moguće posledice takvog eventualnog čina. Dakle, bira se da neformalno ogromna većina građana Srbije taj zločin naziva genocidom, ali da se zvanično izbegava taj naziv. Da ne pričam o zakulisnim radnjama koje su se desile i dešavaju se povodom događaja u ne tako davnim ratovima na području bivše Jugoslavije. Bilo kako bilo, Nova stranka će nastaviti da predlaže ovu rezoluciju i siguran sam da će doći vreme kada će ona biti izglasana. A do tada, ostaje nam da se svakog 24. aprila prisetimo žrtava I da evociramo sećanje na taj događaj kada je zver u čoveku pobedila dobrotu”, zaključuje Movsesijan.