Opozicija je danas uvučena u Vučićevo insistiranje na reviziji istorije perioda višestranačkog sistema, dakle događaja od devedesete godine do danas. Logično je da Vučić želi da “opere” svoju biografiju ali bi morao da zna da je to nemoguća misija. Istorija je surova nauka, mnogi su u tome videli svoju šansu i na tom talasu su pomislili da će pokupiti glasove za sebe i postati najjači u opoziciji. Dakle, igrali su u okvirima koje je zadao Vučić. Danas vidimo da je to pretakanje iz šupljeg u prazno i da su građani samo dodatno zbunjeni. Zato opozicija deluje slabo. Ono što ključno nedostaje opoziciji je dijalog. Iskren dijalog. Onog trenutka kada se bude uspostavio dijalog u opoziciji, sve manjkavosti opozicije i prednosti režima će nestati. Svako ponaosob nema ništa, zajedno imamo sve – kaže u razgovoru za Danas Aris Movsesijan, lider Nove stranke, komentarišući tvrdnju Đorđa Vukadinovića da nije režim toliko jak, koliko je opozicija slaba.

* Građani svakodnevno poručuju da je rešenje u zajedničkom nastupu opozicije, ali se čini da opozicija nikad nije bila razjedinjenija i da joj je najvažnije ko će biti lider?

Da bi neko bio lider opozicije, mora da iskreno kaže: Evo, ja želim da povedem opoziciju protiv naprednjačkog režima. Zato sam i pomenuo iskrenost. Međutim, u društvu je stvorena takva klima da će se bilo kome ko bi tako nastupio, pronaći stotinu razloga zašto ne baš taj. I to je posledica Vučićevog nametanja rama u kome se krećemo. To je nametnuta pretpostavka krivice, umesto pretpostavke nevinosti koja je obeležje moderne civilizacije. Moramo da izađemo iz te nametnute igre i da kao opozicija nametnemo svoju igru. Da ponudimo potpuno drugačiji pristup rešavanju nagomilanih problema u Srbiji.

* Svojevremeno ste najavili ujedinjenje sa PSG. Dokle se sa tim stiglo, s obzirom da ste i u pregovorima o izbornim uslovima na dvema stranama?

Volim da kažem da je ujedinjenje sa PSG-om došlo prerano i da se zato nije dovršilo. Takođe, verujem da će doći vreme kada će politička scena u Srbiji biti mnogo jasnija, kao što je to slučaj sa razvijenijim demokratskim društvima. Obe organizacije su liberalne i eventualne razlike bi bile dobar motiv za konkurenciju političkih ideja u okviru jedne organizacije. Na moju žalost, prevladale su neke druge, čini mi se dnevno političke zablude, pa do ujedinjenja nije došlo. Ponuda Nove stranke je bila više nego korektna što se tiče same organizacije koja bi iz tog ujedinjenja nastala. Na primer, ja bih u tom slučaju bio izabrani predsednik neke stranke sa najkraćim mandatom u istoriji višestranačja. Definitivno ostajem pri stavu da se političke stranke i pokreti moraju ukrupnjavati po ideološkim premisama i minimalnim razlikama u politikama koje zastupaju. I videćete, to će se kad tad desiti.

* Nova stranka udružila se sa KLIP-om Marka Bastaća. Kakve planove imate po tom pitanju? Da li je to saradnja za beogradske izbore?

U politici matematika izgleda nešto drugačije nego što smo to u školi učili. Jedan plus jedan ne bi smelo da bude dva. Ako se dve organizacije udružuju, onda je poželjno da rezultat tog udruživanja ne bude prost zbir tih organizacija. Tako smo i pristupili ovom ujedinjenju. Imali smo više od pedeset sastanaka na raznim nivoima i po najrazličitijim temama i sada mogu da kažem da smo blizu kreiranja rezultata koji u zbiru neće doneti puko udruživanje, već jednu novu vrednost. Cilj nam nisu samo beogradski izbori ili neki drugi izbori. Cilj nam je da stvorimo jaku organizaciju čiji će brend tek da dođe do izražaja. Veliki je to posao, ali vidim da mnogi proviruju kroz odškrinuta vrata koja smo ostavili.

* Verujete li da su beogradski izbori prva šansa da se načne vlast Srpske napredne stranke?

Analizom koju smo uradili, sve ukazuje na to da su izbori za Skupštinu grada Beograda šansa da se posle deset godina pobedi ovaj režim. Beograđani su spremni da to i urade. Siguran sam da bi zajednička lista opozicije sa pravim odabirom kandidata za sve gradske funkcije, dobila većinu u gradskom parlamentu. Naravno, nikako ne smemo zaboraviti aktiviste koji su po raznim delovima Beograda, uspešno vodili bitku, boreći se za rešavanje lokalnih problema u svom kraju. Takva zajednička lista bi probudila i one koji inače ne izlaze na izbore i one koji se eventualno kolebaju. Izbori u Beogradu imaju jednu dodatnu prednost jer velike političke teme nisu dominantne u kampanji i nisu presudne u odabiru koalicionih partnera.

* Već duže učestvujete na sastancima jednog dela opozicije koji se okupio na poziv Borisa Tadića. Šta su rezultati tih sastanaka utorkom i prisustvuje li im još DSS, koji učestvuje u dijalogu oko izbornih uslova bez posredovanja EU?

Rezultat tih sastanaka je platforma o unapređenju izbornih uslova. Pored toga, vodimo razgovore i o zajedničkoj organizaciji kontrole izbora. Suštinski, vodimo dijalog o svemu i to je naporan, ali važan trud da se čuju stavovi ljudi koji se nalaze na različitim stranama političkog spektra. Imam običaj da kažem da će svaku ostavljenu mrvicu na stolu, a danas su političke stranke opozicije te mrvice, pokupiti Vučić. Neki drugi političari smatraju da je ideološko jedinstvo važno i da se jedino tako može na izbore. Baš iz loših primera raznih pokušaja ujedinjenja politički bliskih organizacija, vidimo da je verovatno prvi model bliži realnosti. Male razlike nekad više smetaju nego velike. A protivnik je jedan, zajednički.

* Da li je dijalog opozicije i vlasti uz posredovanje Evropskog parlamenta način da se dođe do nekog kompromisa i do toga da svi izađu na izbore i da li je otvaranje medija prava šansa za izlazak opozicije iz ilegale, ili je potrebno još nešto?

Svaki pomak nabolje bi bio poželjan. Ali, o kakvom kompromisu mi govorimo kada je u pitanju poštovanje i sprovođenje postojećih zakona? Vlast ne vidi probleme u izbornom procesu i to javno govori. OEBS, EP, EK, opozicija, civilni sektor, jasno ukazuju na probleme. Da bi se došlo do kompromisa, potrebno je da vlast prizna probleme koji postoje. Zato su nam potrebni ljudi iz EP. I ne samo oni. Sve što se radi na unapređenju izbornih uslova, suštinski se radi na vraćanju poverenja građana u birački proces i vraćanju poverenja u demokratiju.

* Dok se opozicija svađa, SNS se ujedinila sa SPAS-om, a socijalisti više hvale Vučića od samih naprednjaka?

Upravo sam to malopre i rekao. Svaka mrvica ostavljena na stolu je plen za Vučića. Od tih mrvica on pravi nekakav hleb, a opozicija ostaje kao prezle. Vreme će pokazati ipak da je taj hleb koji Vučić pravi samo “buđav lebac”. Ali, koliko vremena još da čekamo?

* Gomila afera je iza naprednjaka i vladajuće koalicije, pa kako je moguće da ih te afere jačaju, a ne slabe?

Vratiću se na nametnutu pretpostavku krivice, kao na “modus vivendi” ovog režima. Svi su krivi dok ne dokažu suprotno, pa tako i opozicija i vlast. Na tome je bazirano ono “svi su isti”. Nagomilavanjem afera se ne postiže puno toga. Nedostaje vladavina prava. Taj termin se često omalovažava kada razgovarate sa građanima. To kao nije dobra tema, a suštinski prožima sve probleme koji opterećuju ovo društvo. Pa i afere. Koordinacija opozicije kada su u pitanju afere, bila bi pravi recept i uspeh bi bio sigurno veći. Imali bismo veći, jači ali i istrajniji pritisak.

* A do tada se naprednjaci mobilišu, pa i na izborima u mesnim zajednicama.

Svi koji to rade, rade iz nekih lukrativnih i materijalnih razloga, sa ogromnim materijalnim resursima. A kao što znamo: “Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka.” Zato će i izgubiti ovu političku bitku.