Predsednik Saveta Nove stranke Aris Movsesijan osvrnuo se na nedavno objavljen dokument pod nazivom "Sporazum sa narodom" kojim su opoziciono orijentisane stranke i pokreti odgovorili na zahteve građanskih protesta pod nazivom "1od5miliona".

Autorski tekst Movsesijana u Informatoru beogradske opštine Stari grad prenosimo u celosti:

Posle nekoliko godina, opozicija u Srbiji je uspela da iznedri jedan dogovor, da usaglasi stavove i da izađe pred građane Srbije sa odgovorom na zahteve izrečene tokom višenedeljnih protesta „1 od 5 miliona“.

Do ovog sporazuma opozicija je u najvećem broju slučajeva komunicirala preko medija, što je režim Aleksandra Vučića obilato koristio i izvrgavao ruglu, trudeći se da održi kontrolu nad celokupnim političkim nebom Srbije. Takva opozicija je delovala nemoćno, rascepkano i bez bilo kakvog mogućeg prostora za dogovor, a prvenstveno kompromis. Sporazum naravno nije savršen, ali nije ni završen. Tri nedelje se precizno dogovaralo, nekad vedrijim, nekad manje vedrim tonom. Svako je tu uložio neki trud i ideju, ali je i svako odustao od krutih pravila igre, što je do tog trenutka delovalo nemoguće.

Ako bismo politiku opisali kao građenje kuće, onda opozicione stranke, pokrete i saveze u takvom opisu možemo smatrati ciglama, a građane koji protestuju protiv režima – vezivom između tih cigli, bez koga nema stabilnosti. Ostaje da se vidi kako će javnost, a prvenstveno građani koji su i predložili da opozicija izađe sa predlozima, reagovati na ovaj sporazum. Šta će biti sledeći korak? Da li će zahtevati reviziju, poboljšanje ili možda pojašnjenje?! Ostaje da se vidi i na koji će način građani to saopštiti opoziciji. U tome i jeste čar svega ovog. U tome i jeste problem Aleksandra Vučića, da se suprotstavi nepredvidivom kretanju paralelnih i izmešanih kolona šetača duž cele Srbije.

Ono što je izvesno jeste da nasuprot vladajuće grupacije stoji druga grupacija, kod koje se odluke ne donose iz jedne glave. Zato sve što se tiče opozicije i deluje sporo. Ipak, iza te maske i privida sporosti stoji samo neophodno strpljenje, toliko dugo očekivano od političkih aktera u opoziciji. A i građani na protestu deluju strpljivo. I eto nama prvog zida građenja ove naše kuće. Sporazum sa narodom je potpisan u opštini Stari grad, pa bi možda bilo suvislo da ga nazovemo „Starogradski sporazum“. A možda bi ispod tog naziva trebalo da stoji, onako starogradski „Već odavno spremam svog mrkova“?

Ne znam. Videćemo, ako nas strpljenje ne izda.