Siguran sam da nema potrebe iznositi statističke podatke ili izveštaje o stanju u zdravstvu Srbije. Već na prvi pogled su jasne dve stvari:

1. Zaposleni u zdravstvu u velikom broju odlaze u inostranstvo;

2. Pacijenti nisu zadovoljni uslugom koje pruža zdravstvo.

Naravno da je zdravstvo u nekoj državi proporcionalno njenom siromaštvu ili bogatstvu, ali se s druge strane može postaviti pitanje: kada će reforma zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja doći uopšte na red? Kada će ta reforma biti prioritet?

Poznati su različiti modeli reforme zdravstva koje su sa uspehom sprovedene u svetu. Prelaz iz jednog društvenog sistema u drugi u Srbiji nije doveo do prepoznavanja potrebe da se i zdravstveni sistem reformiše. Kada ste na nekim izborima čuli tokom kampanje debatu o zdravstvu? Kada ste, odlazeći na biračko mesto, pomislili na zdravstvo? Dakle, potrebna je politička volja da se reforma zdravstva postavi kao prioritet.

Nova stranka zdravstvo postavlja visoko na lestvici prioriteta. Jasno je da reforma ne može da ide brzo, ali se svuda u svetu pokazalo da se za uspešnu reformu zdravstva moraju videti brzi efekti. Te početne efekte moraju da prepoznaju i da osete baš one dve grupe koje sam gore naveo: davaoci i korisnici zdravstvenih usluga.

U cilju toga, Nova stranka je sastavila dva dokumenta bazirana na standardima dobrih praksi:

1. Predloge za principe postupanja lekara koji bi trebalo da budu sastavni deo profesionalnog etičkog kodeksa;

2. Predloge za principe postupanja srednjeg medicinskog kadra koji bi trebalo da budu sastavni deo profesionalnog etičkog kodeksa.

Reforma zdravstva – program tranzicije

Što se tiče same reforme, predlažemo program tranzicije zdravstva. Naime, planski je potrebno uraditi nekoliko stvari. Za početak, tu je povećanje pristupačnosti primarnim zdravstvenim institucijama, dodatna obučenost osoblja u primarnom zdravstvu i na taj način rasterećenja specijalističkih službi od usluga koje mogu biti pružene od strane lekara opšte prakse. Takođe, radi lakšeg ispunjenja ove važne stavke, potrebno je u sistem obrazovanja uvrstiti specijalizaciju za porodičnog lekara kojom bi se, uz dobro izrađenu šemu i planiranje, moglo pokriti celokupno stanovništvo.

Dalje, neophodno je uvrstiti plaćanje zaposlenih u zdravstvu na osnovu učinka. Danas smo svedoci različitih manipulacija i korupcije, što nastaje usled nejasnog određivanja zarade zaposlenih. Ovde je potrebno navesti da se na ovaj način sprečava dupliranje posla lekara koji rade i u državnim institucijama zdravstva i u privatnim.

Važna mera je izjednačavanje privatnog i državnog zdravstva kako po pitanju prava, tako i po pitanju obaveza

Važna mera je izjednačavanje privatnog i državnog zdravstva kako po pitanju prava, tako i po pitanju obaveza. Nema razloga da se, kao do sada, favorizuje državno zdravstvo po ovim pitanjima. Cene usluga mogu biti različite, ali mogućnost plaćanja iz Fonda bi trebalo da koriste i jedni i drugi. Tako bi u centru zdravstvenog osiguranja bio korisnik usluge (pacijent).

S druge strane, Nova stranka se zalaže za prelazak (postepeni) na Beveridž sistem zdravstvenog osiguranja. Razvojem primarne zdravstvene zaštite za koju se zalažemo, stvoriće se uslovi da se iz budžeta finansira ovaj deo zdravstva. Time bi se (postepeno) ukinulo obavezno zdravstveno osiguranje, a polako se prelazilo na razvoj drugih načina zdravstvenog osiguranja (posebno kada su u pitanju sekundarna i tercijerna instanca). Dakle, bez obaveznih doprinosa za zdravstvo. Zaposleni bi raspolagao svojim novcem i uplaćivao fondu koji smatra da zadovoljava njegov standard. Ostalo bi se finansiralo iz budžeta (poreza) što se i pokazalo kao lakše naplativ deo obaveza građana. Naravno da bi za one koji ne mogu da ostvare pravo na zaposlenje i sl. bilo predviđeno alternativno rešenje, finansirano takođe iz budžeta na bazi solidarnosti.

Ovaj tekst bi bio nepotpun kada u njega ne bismo uvrstili preventivu kao najpoželjniji i najisplativiji način zdravstvene zaštite stanovništva, kao i usklađivanje standarda kvaliteta lekova i medicinskih sredstava sa standardom kvaliteta u EU.

Važna stavka u primeni reforme uvek mora da bude redovna evaluacija, uz kvalitetno vođenje statistike kojom se definišu prioritetni problemi, kao i uspeh ili neuspeh preduzete reforme.

Veliki je problem što se ova kompleksna tema skoro nikada ne otvara ni u medijima, pa ni u političkom dijalogu. Da bi se rešilo alarmantno stanje u zdravstvu Srbije, potrebna je politička volja i isticanje ove teme u prvi plan. Investiranje u zdravstvo bi danas bilo mnogo potrebnije nego investiranje u stadione. I to ne samo investiranje u zgrade i opremu, nego u stručnost, znanje i poboljšanje kvaliteta usluga u zdravstvu.

Autor teksta: Aris Movsesijan, predsednik Saveta Nove stranke

*Tekst je deo serijala autorskih tekstova u okviru rubrike “Politički ugao” portala Talas u kojoj političke partije i pokreti obrazlažu svoje programe i rešenja.