Puno je vremena izgubljeno u politikama koje su se, usled nemanja dobre ideje ili namere, oslanjale na populizam i dnevnopolitiÄku upotrebu. ÄŒinjenica da je rizik od siromaÅ¡tva u Srbiji na toliko visokom nivou govori o mnoÅ¡tvu problema koji se ne mogu reÅ¡iti jednostavnim merama.
KljuÄna reÄ je produktivnost. Nejasni prelazak iz planskog socijalistiÄkog naÄina privreÄ‘ivanja i sporost u prelasku na tržiÅ¡nu privredu direktno je proporcionalna potrebi Vlade da zadrži monopole preduzeća na proizvodnju, promet i prodaju svih dobara koja se mogu razmeniti na tržiÅ¡tu. Samim tim je korupcija jedan od osnovnih faktora kojim se onemogućava zdravo tržiÅ¡no poslovanje, a samim tim smanjuje produktivnost (nema konkurencije), zarade se pretvaraju u politiÄku (Äesto populistiÄku) kategoriju, pa je i standard graÄ‘ana determinisan ovako nefunkcionalnim naÄinom privreÄ‘ivanja. Pojava „nezadovoljnog radnika“ je u takvom naÄinu privreÄ‘ivanja Äesta, pa se produktivnost kao kljuÄ poboljÅ¡anja životnog standarda umanjuje.
Umesto da se koncentriÅ¡e na pristupaÄnost i kvalitet javnih usluga, koje kljuÄno utiÄu na kvalitet života graÄ‘ana, režim zapoÅ¡ljava po politiÄkoj pripadnosti ljude, stvarajući pogreÅ¡nu sliku smanjenja nezaposlenosti, dok se u isto vreme kvalitet usluga smanjuje. Preglomazan državni aparat troÅ¡i bespotrebno novac poreskih obveznika bez poboljÅ¡anja u funkcionisanju države. S druge strane, moderne tehnologije, brze promene koje prate ovo vreme, zahtevaju nove i moderne zakonske osnove koje bi pomogle modernizaciju usluga i kljuÄno uticale na povećanje standarda graÄ‘ana.
Moderno druÅ¡tvo traži i modernizaciju u obrazovanju, sticanju znanja i veÅ¡tina, Å¡to bi moralo da vodi u veću fleksibilnost graÄ‘anina u odabiru posla. Na taj naÄin se primerenije smanjuje nezaposlenost, a ukoliko je i tržiÅ¡te rasterećeno od državnih intervencija, onda se i cena rada kreira na tržiÅ¡ni naÄin, Å¡to zajedno utiÄe na produktivnost, pa i standard graÄ‘ana.
Korupcija i crno tržiÅ¡te dovode do velikih zarada jednog broja privilegovanih ljudi (najÄešće u sprezi sa politiÄarima), te predstavljaju najbolji naÄin za upumpavanje tog novca u legalne tokove kroz ulaganje u nekretnine. Na taj naÄin dolazi do velikog disbalansa u ceni nekretnina, pa i cena rentiranja nekretnina, Å¡to utiÄe najviÅ¡e na siromaÅ¡ni deo stanovniÅ¡tva. Cene su Äesto nerealne jer se ta cena ne formira na osnovu realnih tržiÅ¡nih parametara. Ukoliko državne institucije funkcioniÅ¡u (policija, tužilaÅ¡tvo, sudovi i sl), onda je i pored bezbednosti stanovniÅ¡tva smanjena koliÄina „prljavog novca“, a samim tim se i standard graÄ‘ana unapreÄ‘uje. Pored toga, racionalna poreska politika za nekretninu koja obezbeÄ‘uje stanovanje i prepoznaje vlasniÅ¡tvo nad nekretninom za neke druge svrhe (zaradu novca) može omogućiti bolji standard stanovanja.
Nova stranka se zalaže i za postepen prelazak na Beveridžov sistem u zdravstvu. Dostupan zdravstveni sistem koji stimuliÅ¡e razvoj i usavrÅ¡avanje je možda i najvažniji faktor koji utiÄe na standard graÄ‘ana. Živimo u vremenu gde se proseÄna starost stanovniÅ¡tva iz godine u godinu povećava, Å¡to ukazuje na potrebu za sve boljim zdravstvenim sistemom. Primarna zdravstvena zaÅ¡tita mora da bude finansirana iz budžeta države, a sekundarna i tercijerna iz osiguranja koje obezbeÄ‘uje na osnovu zdravstvenog osiguranja koje odabere graÄ‘anin. Naravno da je kroz zakone potrebno urediti i stepen solidarnosti za socijalno ugrožene grupe, koje sebi ne mogu obezbediti osnovne potrebe zdravstvene zaÅ¡tite.
Pametnom socijalnom politikom, baziranom na visini prihoda i na vrednosti imovine, postiže se da socijalna pomoć bude samo privremena mera pomoći pojedincu koji je zapao u oskudicu dok se njegovo stanje ne popravi. DosadaÅ¡nja praksa je bila da se socijalni mir kupuje kroz subvencionisanje cena za razliÄite proizvode i usluge, bez jasno izraÄ‘enih socijalnih karata koje bi pokazale potrebnost socijalne pomoći jedinki.
Autor teksta:Â Aris Movsesijan, predsednik Saveta Nove stranke
*Tekst je deo serijala autorskih tekstova u okviru rubrike “PolitiÄki ugao†portala Talas u kojoj politiÄke partije i pokreti obrazlažu svoje programe i reÅ¡enja.
Leave a Reply