Predloženi Zakon o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, suprotno svom nazivu, komplikuje angažovanje sezonskih radnika i zapravo legalizuje rad „na crno“ – ocenjuje Aris Movsesijan, v.d. predsednika Saveta Nove stranke.

Movsesijan navodi da je zakon koji predlaže vladajuća većina prepun nejasnoća, te da se ne može popraviti nikakvim amandmanima.

„Zakonom nije predviđeno koja fizička lica je moguće, a koja nije moguće angažovati.  Na primer, da li je moguće zaposliti  osobe koje su korisnici porodičnih penzija i drugih sličnih socijalnih kategorija?! Takođe se ne navodi u zakonu da bi trebalo da se odnosi isključivo na nezaposlene osobe, osobe koje ostvaruju pravo na penziju i osobe koje traže zaposlenje“, navodi Movsesijan.

Ono što unosi najveću zabunu i nesigurnost, ističe Movsesijan, jeste to što se umesto pisanog dokumenta kao obavezujućeg i za poslodavca i za radnika, uvodi „usmeni ugovor“ o obavljanju sezonskih poslova.

„Kako piše u ovom Predlogu zakona, poslodavac je dužan da sezonskom radniku na njegov zahtev izda potvrdu koja sadrži podatke o poslodavcu i sezonskom radniku i uslovima rada, kao i o svakoj promeni tih uslova, najkasnije u roku od dva meseca od početka rada. Zašto bi se sezonskir adnik stavljao u poziciju da iznosi lični zahtev za ovom potvrdom? Ona bi morala da bude obavezujuća!

Takođe nije jasno zašto je propisano „najkasnije dva meseca od početka rada“, ko određuje kada je počeo taj rad, ako smo videli da je u pitanju usmeni dogovor? Na ovaj način se u obe strane stavljaju u nedefinisan položaj jer se sezonski poslovi mogu obavljati i na dnevnoj bazi, a ne definišu se obaveze poslodavca prema zaposlenom, niti se definišu obaveze zaposlenog prema poslodavcu“, ocenjuje Movsesijan.

Bolje rešenje jeste, ističe Movsesijan, da se „kreira tipizirani formular ugovora o sezonskom radu gde bi se nalepnicom (vrednosnim kuponom) na taj isti formular moglo registrovati da je sezonski radnik taj dan obavio posao“, jer se na taj način rešava pitanje evidencije za obe strane.

„Postavlja se i pitanje kako će funkcionisati prvenstveno usmeni dogovor koji predstavlja stupanje sezonskog radnika na rad, s jedne strane i obaveza elektronskog prijavljivanja tog istog radnika poreskoj upravi? Šta se dešava ukoliko radnik ne ispuni zsmeno ugovoreni posao?  Kakav je uvid zaposlenog u njegovu prijavu“, pita Movsesijan i dodaje da se sprečavanje rada „na crno“ postiže iskčučivo preciznim i pojednostavljenim sistemom, a ne merama sadržanim u zakonu koji predlaže naprednjačka većina.