Muški polni organ od svetlosne milje koji se ne vadi iz izraza

Muški polni organ od svetlosne milje koji se ne vadi iz izraza

Naslov vam deluje prilično blesavo, zar ne?  I meni, verujte, ali to je sve što mi je ostalo u glavi nakon dva i po sata gledanja Vučića na Pinku. Verovatno mi je dobar deo moždanih ćelija nepovratno spržen, ali tako mi i treba kada sam dobrovoljno rešio da celo veče gledam onoga u društvu Sarape, Apostolovskog i jedne gospođe, ozbiljne kao parastos. Rekoše da je iz pokojnog Tanjuga. Valjda je zato takva. Inače, retko hvatam beleške, ali me je sinoć neki đavo naterao da uzmem blokče i olovku. Kada sam posle emisije pogledao šta sam zapisao, nisam verovao svojim očima. Izgledalo je kao da sam to uradio nakon što sam izduvao dva džointa, zalio duplom votkom i red bulom. A nisam. Stvarno. Samo sam uredno zabeležio šta je rekao takozvani predsednik Srbije. Naslov je zaista njegov. Sto odsto.

Ali, krenimo redom. Za početak mala digresija (nikada nisam čuo da je neko najavio veliku digresiju). Elem, kada je onomad isteralo Sarapu sa Studija B, bio sam deo prilično velikog skupa novinara, političara i drugih javnih radnika, koji su došli u Press centar UNS-a da mu izraze podršku. Ne znam kako stoji stvar s ostalim učesnicima te večeri, i šta misle o tome, ali ja opalim sebi žestoku šamarčinu uvek kada vidim dotičnog Sarapu Predraga. Ako, tako mi i treba.

Vratimo se sinoćnjem hepeningu, nazvanom "Intervju s predsednikom" na Pinku s nacionalnom frekvencijom. Vučić je, naravno, kao i uvek do sada u svojim samoterapijama po televizijama bio neviđeno dosadan, smarač kakvog majka nije rodila, davež od koga vrat poplavi. Toliko se ponavlja da to postaje nesnošljivo degutantno. Naravno, prvo se žestoko izvikao na Tviter, koji mu nikako nije po volji, pa se onda svađao sa "onima" koji su bili nikakvi studenti, neradnici i običan ološ, s "nategnutim šesticama", dočim je on radio i učio danima i noćima kako bi položio sve ispite s odlikom. Ispričao nam je i kako je jednoga dana nakon noći probdevene nad knjigom, ne podlegavši izazovu lenjih mu kolega koji odoše na demonstracije, ostao sam sa profesorkom. Samo on, jedan, jedini. I dobio desetku. Mi smo imali naziv za te koji ostanu sami u učionici kada svi pobegnu s časa. Počinjao je sa "p".

Međutim, da smaračina ne prekrije emisiju kao samrtni pokrov, pobrinuo se legendarni i već pomenuti Sarapa Predrag. Vredelo je gledati taj izraz lica i čuti glas kojim se obraća predsedniku. Za sve ostalo možete koristiti Mastercard, ali ovo zaista nema cenu. Sa strane su mu tercirali čovek koji za sebe misli da je urnebesno duhovit, Aleksandar Apostolovski iz "Politike", i ozbiljna gospođa.

Sarapa je prvo zamerio američkom izaslaniku Jiu da govori srpski s ijekavskim nerečjem jer je rekao da "sedimo na dvije stolice", na šta ga je Vučić podučio i objasnio mu da je i ijekavica jedna od varijanti srpskoga jezika. Sarapa je klimao glavom. Razgovor je dalje tekao ovako:

Vučić: Amerika podržava teritorijalni i politički suverenitet Kosova.

Sarapa: Ma šta to značilo.

Vučić: Znači upravo onako kako sam rekao.

Sarapa: Da.

E, pa ako to nije novinar s integritetom i stavom, onda ne znam ko je. Ali, Sarapa se ne zadržava tu. On ide dalje i rešeta sagovornika.

Sarapa: Tako piše u Briselskom sporazumu.

Vučić: Nisi čitao Briselski sporazum.

Sarapa: Mislim, čitao sam deo.

Vučić: Kakav, bre, deo kad sporazum ima jednu stranu.

Sarapa: Dobro, nešto malo što je bilo u medijima.

Da ste samo videli taj pogled koji je rečito govorio: "Ne dam na sebe i ne možeš me zaplašiti autoritetom svoje ličnosti i funkcije koju obavljaš. Ja stojim na braniku profesije i branim čast srpskog novinarstva." On ne miruje, nego to odmah dokazuje nakon samo par minuta. Onaj smarač koji se predstavlja kao predsednik doneo je torbu "krmaču" prepunu nekih slika u fazonu "pre" i "posle". Kao one jadnice koje kače fotke na instagram: pre i posle dijete. Prvo ide neka krmača od sto kila, a onda, na drugoj, preplanula vretenasta ribetina u bikiniju. Šatro, to je sad ona, samo je mršava. Tako i ovaj naš mučenik: Slike od "pre" su slikane za vreme nenarodnog, prethodnog, režima, a ove "posle" su - boli glava kako izgleda sada kada smo mi uzeli stvar u svoje ruke. Davež je vadio slike jednu za drugom, trajalo je to i trajalo... kao kad dosadna tetka sedne pored vas na slavi, donese tri porodična albuma i tumači vam svaku fotografiju. Negde na isteku petnaestog minuta pokazivanja, Vučić je izrazio bojazan tako svojstvenu njegovoj obzirnosti prema gledaocima.

Vučić: Znam da sam vam svima dosadan (to je osobina takvih ljudi, oni, u stvari, znaju da su dosadni, ali teraju dalje).

Sarapa (brzo, uzbuđeno, ubedljivo): Ne, ne!

Ah, da. Veče nije potpuno propalo. Bilo je tu i sjajnih momenata koje vredi zabeležiti. Nakon odsutnog i tako nedostajućeg Babića i neprevaziđenih "babićizama" od kojih su "svemirske godine" jedan od najboljih, i njegov šef se potrudio da ne zaostane. Objasnio nam je da su "takozvani" sledbenici Zorana Đinđića, pazite sad - "svetlosnim miljama daleko od njega".  Svetlosna milja? To je, verovatno, rastojanje koje svetlost prođe za jednu milju? Ili, već, nešto tako? Ko će pohvatati njegove moždane akrobacije.

Ili ovo:

"ONI (to su ti što se on svađa s njima) muški polni organ ne vade iz svojih izraza." Paf! Eksplozija u mom mozgu. Muči se da shvati kako se muški polni organ stavlja u izraz. Mislim, ako ga već ne vade morali su nekako i da ga stave, jel da, u taj, kako se zove, izraz.

Međutim, veselo veče se približavalo kraju, a ekipa je bila sve raspoloženija za priču. Apostolovski je upadao Sarapi u reč, ovaj se nije dao, čak se i ozbiljna gospođa malčice raskravila i dozvolila sebi da se osmehne i ubaci jednu, tako reći, dosetku.

Sledila su spontana i nemontirana pitanja gledalaca koje su reporteri Pinka slučajno nahvatali po ulicama raznih srpskih naseobina. Jednu gospođu je, eto, ceo život interesovalo šta Aleksandar Vučić voli da čita i sada je dobila priliku da pita. Evo i njegovog odgovora:

"Na tek završenom sajmu kupio sam nekih 120 knjiga. U stvari, nisam ja bio, nego sam poslao nekoga."

Spavaš li mirno Zorane Živkoviću? Nije prošlo ni nedelju dana otkako si se na mrskom Tviteru pohvalio skromnom gomilicom od 21 knjige koje stadoše u dve oveće kese.

Ali je zato Aca Srbin poslao poverljivu osobu opremljenu dostavnim vozilom da mu donese impozantnu biblioteku od 120 naslova.  

Što bi rekao na kraju moj idol, Sarapa Predrag: "Javljaju mi iz režije da obaramo sve rekorde gledanosti."

 

Autor: Nebojša Milosavljević, novinar, pisac i koordinator Resornog odbora za kulturu Nove stranke Beograd

Nebojša Milosavljević

Rođen 1962. u Kruševcu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1988. godine i narednih nekoliko godina radio kao novinar u kući "Politika". Sredinom 1955. preselio se u Kanadu gde je, pored drugih poslova, nastavio da se bavi novinarskim i književnim radom. Od decembra 2013. godine živi u Beogradu. Član je Gradskog odbora Nove stranke Beograd.

Ostavi komentar

Zatvori