Kada se u vaÅ¡im rukama naÄ‘e jedan pravni akt koji teži preko kilograma i ima viÅ¡e od 800 stranica, pomislite da je u pitanju jedan ozbiljno razraÄ‘en i napisan dokument od izuzetnog znaÄaja za graÄ‘ane i državu. Nažalost, realnost vas onda demantuje i pokaže da takva premisa vodi u pogreÅ¡ne zakljuÄke. Budžet za 2020. godinu ili, u punom nazivu, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, donosi upravo to. Puno premisa koje su pogreÅ¡ne vode sledstveno tome i pogreÅ¡noj konkluziji.
KoliÄina potroÅ¡enog papira i mastila donela nam je neke novine, ali i neke stare boljke koje je, oÄigledno, nemoguće iskoreniti u Republici Srbiji. Makar pod trenutnom vladom ili vladarem, kako je kome draže. U ovom tekstu neće biti ekonomske kritike budžeta, već politiÄke. Zakon o budžetu, kao i svaki drugi, je politiÄka, koliko i ekonomska stvar. O ekonomskim stavkama i manjkavostima predloga zakona ima dosta tekstova, ali, Äini se, izostala je jedna politiÄka vizura. Upravo tu vizuru pokuÅ¡aću da ponudim.
Moraću da poÄnem sa procedurom, poÅ¡to je ona osnova demokratskih procesa. Tu moram da iskažem pohvalu, Äisto politiÄku, a to je da je Vlada ovaj put uspela da predlog budžeta poÅ¡alje bez dodatnih zakonskih reÅ¡enja koja nemaju baÅ¡ nikakve veze sa budžetom. Dakle, rasprava o budžetu je planirana kao jedina taÄka na dnevnom redu Narodne skupÅ¡tine, Å¡to je svakako mala, ali ne beznaÄajna pobeda.
Ratovi se, to je stara izreka, dobijaju bitku po bitku. Prva je dobijena. Druga pobeda je da je vreme za raspravu duplirano. Nažalost, ova pobeda je došla prekasno, tako da opozicija neće biti u sali na plenarnom zasedanju i iznositi amandmane. Ove dve pobede su ujedno i jedna od retkih pozitivnih rešenja. Manjkavosti je daleko više.
Da krenemo sada na sam predlog Zakona o budžetu. Najpre – njegov najveći problem je, kao i u sluÄaju svih preÄ‘aÅ¡njih, netransparentnost troÅ¡enja namenjenih sredstava.
Stare boljke su joÅ¡ prisutne. Nepismenost predlagaÄa nas je saÄekala već na samom poÄetku. Besmisao je, ipak, na drugoj strani. I to ne samo besmisao, već i nepismenost. Ali, navikli smo to od doktora, Äiji su doktorati osporavani, a možda nije loÅ¡ predlog da se malo preispitaju i druge diplome za steÄeno obrazovanje. Zbog mira u kući.
Da preÄ‘emo nekako preko nepismenosti, mada ih uvek treba imati na umu, pa da uÄ‘emo suÅ¡tinski u zakonsko reÅ¡enje. Primedbe koje su iznoÅ¡ene u prethodnim godinama joÅ¡ stoje. Zakonskim predlogom ostavlja se, kao i u prethodnim godinama, ogromna moć resornom ministru da odluÄuje diskreciono. ÄŒisto podsećanja radi, u pitanju je ministar Äiji je doktorat dokazan plagijat i Äije zakonsko reÅ¡enje ima gramatiÄku greÅ¡ku ili neznanje. Ako tako sagledamo situaciju, jasno nam je da nije baÅ¡ osoba kojoj bi diskreciono dali pravo da uradi bilo Å¡ta, a ne rasporeÄ‘uje novac graÄ‘ana.
Sam predlog budžeta je, a o tome su već govorili i pisali ekonomisti, predizborni, a ne razvojni. Postavlja se pitanje Å¡ta ova reÄenica znaÄi. Uprošćeno i prevedeno na jezik razumljiv većini naÅ¡ih graÄ‘anki i graÄ‘ana, to znaÄi da viÅ¡e vaÅ¡ih para ide na povećanje plata u javnom sektoru. Vlada je, prema tvrdnjama resornog ministra Malog, za kojeg je je pre nekoliko dana dokazano da je lagao i krao prilikom pisanja doktorata, odluÄila da viÅ¡ak sredstava, koje će verovatno imati, rasporedi na to da poveća plate u javnom sektoru. Tvrdnja da će na taj naÄin povezano povećati plate i u realnom sektoru (Äitaj: kod privatnika) je u najmanju ruku neizvesna, a Äak i da se to dogodi, povećanje u realnom sektoru neće biti u narednoj godini, a neki ekonomisti kažu da će se eventualni efekat toga osetiti tek 2025. godine. Dakle, Äim nas, zamalo, ova vlast uvede u Evropsku uniju.
Predlog Fiskalnog saveta da se taj viÅ¡ak, do koga će možda doći, iskoristi za smanjenje opterećenje plata, preko smanjivanja poreza i doprinosa sa 63 odsto na 55 odsto, Å¡to bi odmah rezultiralo povećanjem plata u realnom sektoru, odbaÄeno je gotovo u potpunosti. Kažem, gotovo u potpunosti, zato Å¡to je Vlada RS odluÄila da kumulativno smanji doprinose za 1 procentni poen. Tako da će sada ukupni doprinosi biti 62 odsto, sa obećanjem da će se u narednim godinama ići na joÅ¡ niže stope. Naravno, u ovo obećanje nema sumnje, jer ono je izgovoreno od strane Äestitih ljudi, a ministar Mali je Äestit Äovek neosporno, kako bi rekao Marko Antonije za Bruta u Äuvenoj drami Vilijema Å ekspira.
Ovakav naÄin donoÅ¡enja i ovakav predlog budžeta nam govore da Vlada Ane Brnabić (Äitaj: Aleksandra VuÄića), od skoro Älanice SNS-a, nastavlja staru praksu da svoje neznanje i pogreÅ¡nu politiku pokuÅ¡ava da sprovede do samog kraja i kraha Srbije. Umesto da se posluÅ¡aju saveti koji dolaze od brojnih ekonomista, kao i od samog Fiskalnog saveta, Vlada je joÅ¡ jednom odluÄila da pokuÅ¡a salto mortale i time obezbedi sebi joÅ¡ Äetiri godine vlasti, ali na Å¡tetu graÄ‘ana.
Autor teksta za portal Talas je sekretar Nove stranke ÄorÄ‘e Nakić.
Leave a Reply